U Adria regionu se dešavaju velike promene kada je reč o direktnim stranim investicijama, koje pokazuju, između ostalog, da će pored borbe za privlačenje stranih investitora u budućnosti biti i borba za zadržavanje postojećih investicija. Uprkos geopolitičkoj krizi izazvanoj ratom u Ukrajini i visokoj inflaciji, većina zemalja regiona prošle godine je zabeležila rekordne rezultate u pogledu priliva stranih investicija. Za neke od zemalja 2023. godina je počela dobro, s obzirom na to da su uspele da donesu nove velike grinfild investicije, ali je primetno da iz drugih strane kompanije odlaze.
U takmičenju za Yageo učestvovalo više zemalja regiona, Severna Makedonija pobedila
Severna Makedonija je prošlu godinu završila sa stranim direktnim investicijama vrednim 753 miliona evra, što je višegodišnji rekord. Pozitivni trendovi u pogledu stranih investicija nastavljaju se i ove godine, s obzirom na to da je tajvanska kompanija Yageo zvanično objavila da ulazi u Severnu Makedoniju.
Ugovor o investiciji, vrednoj 205 miliona evra, koja bi trebalo da otvori oko 4.000 novih radnih mesta, potpisali su u Tajpeju direktor Direkcije za tehnološke industrijske razvojne zone (TIRZ) Jovan Despotovski i menadžment konzorcijuma Yageo. Kompanija će proizvoditi rezervne delove i komponente za automobilsku industriju i za tzv. zelenu energiju. Proizvodni pogoni će se nalaziti u TIRZ Skopje 1 i TIRZ Štip.
Pregovori o ovoj investiciji trajali su skoro godinu dana, a Severna Makedonija je izabrana za najbolju u "trci" sa ostalima iz regiona i šire.
"Proces nije bio nimalo lak. Takmičile su se mnoge zemlje, uključujući Hrvatsku i Srbiju. Ali uspeli smo u toj trci i danas smo ovde, za ovim stolom, da potpišemo sporazum", rekao je Despotovski.
Wabio ulazi u Srbiju, iz Slovenije mnogi odlaze
Nemačka kompanija Wabio nedavno je najavila da će uložiti 400 miliona evra u elektrane na biogas u Srbiji. Očekuje se da će prva elektrana biti u Vojvodini i da će koštati 20 miliona evra. Time se nastavlja kontinuirani investicioni talas u Srbiji, koja je ubedljivo lider u regionu po privlačenju stranih investicija i koja je prošle godine ostvarila rekordan priliv od preko 4,4 milijarde evra.
S druge strane, iz kanadskog proizvođača automobila Magna International najavili su da planiraju da presele proizvodne aktivnosti svoje slovenačke fabrike boja u Grac, u Austriji. Slovenačka vlada je najavila da će od Magne zahtevati da vrati ukupno 18,5 miliona evra državne pomoći jer nikada nije ispunila obećanje da će u prvoj fazi razvoja fabrike zaposliti 400 ljudi, a potom još 1.000 ljudi. Kompanija je otvorila fabriku u Sloveniji u julu 2019. godine, nakon što je u projekat uložila 146,4 miliona evra.
Druga kompanija koja napušta Sloveniju je AiE Europe, koja je deo američke grupe Elevate Textiles i ona se bavi proizvodnjom konca. Ranije, 2021. godine, Sloveniju je napustila i francuska kompanija iz automobilske industrije Treves posle 16 godina rada u zemlji. Razlog za odlazak ovog dobavljača Renoa bio je požar u delu fabrike. Rukovodioci su tada odlučili da ne renoviraju fabriku jer je bilo ekonomski neisplativosti.
Ovakvi primeri pokazuju da su strani investitori najviše zainteresovani za isplativost, odnosno za što niže troškove, i da u svakom trenutku mogu doneti odluku o zatvaranju pojedinih objekata. To može samo da rasplamsa borbu za privlačenje i zadržavanje stranih investitora među zemljama regiona, koje će, osim raznih vidova državne podrške i poreskih olakšica za strane investitore, morati da rade i na reformama koje će stalno unapređivati poslovni ambijent i smanjivati troškove investitora.
Šta predviđa Svetska banka?
U novom izveštaju o Zapadnom Balkanu, Svetska banka izveštava da su regionalni neto prilivi iz stranih direktnih investicija porasli za 1,2 procentna poena u 2022. godini, na sedam procenata BDP-a, i pomogli u finansiranju preko 80 procenata spoljne neravnoteže regiona.
Međutim, nivo ovog finansijskog priliva uglavnom bez dugova značajno varira među zemljama. Bosna i Hercegovina je imala priliv SDI jednak 2,9 posto BDP-a, što je povećanje od samo 0,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu. "Nastavak političkih previranja i složena institucionalna postavka verovatno su negativno uticali na poverenje stranih investitora", navodi se u izveštaju Svetske banke.
Vrednost SDI u Srbiji prošle godine je iznosio 7,1 odsto BDP-a dok je Severna Makedonija prošle godine je imala priliv SDI od 5,2 odsto BDP-a.
Prema prognozama Svetske banke, u naredne dve godine doći će do promene trendova i Severna Makedonija će prestići Srbiju po stopi stranih investicija u procentu BDP-a. Naime, očekuje se da će do 2025. godine priliv stranih investicija kao učešće u BDP-u za Makedoniju biti 6,2 odsto, a za Srbiju 5,6 odsto.