.webp){kind=icon}
Broj prodatih novih stanova u Republici Srpskoj ne jenjava uprkos cenama koje su više za oko 30 odsto u odnosu na pre godinu dana, pokazuju najnoviji statistički podaci.
Republički zavod za statistiku objavio je da je broj prodatih završenih novih stanova u Republici Srpskoj u četvrtom kvartalu 2022. godine veći u odnosu na prosečan broj prodatih novih stanova u 2021. godini za čak 55,5 odsto, a u odnosu na četvrto tromesečje 2021. godine manji je za svega 1,5 odsto.
Korisna površina prodatih novih stanova u poslednjem kvartalu prošle godine u odnosu na prosečnu površinu u 2021. godini veća je za 62,5 odsto i u odnosu na četvrto tromesečje 2021. godine za 2,4 odsto.
Prosečna cena prodatih novih stanova u četvrtom tromesečju 2022. godine u odnosu na prosečnu cenu prodatih novih stanova u 2021. godini viša je za 35,5 odsto i u odnosu na četvrto tromesečje 2021. godine viša je za 27,9 odsto.
Tako je cena novih stanova u četvrtom tromesečju 2022. u RS iznosila 2.421 KM (1.237 evra) po kvadratu, a prodato ih je ukupno 1.037, od čega 232 u Banjaluci.
Rast proizvođačkih cena u stanogradnji
Proizvođačke cene u stanogradnji u Republici Srpskoj u četvrtom tromesečju 2022. godine u poređenju sa trećim tromesečjem 2022. godine više su za 1,7 odsto.
Posmatrano prema vrsti građevinskih radova, u istom periodu, cene mašinsko-instalacionih radova više su za 1,4 odsto, cene arhitektonskih i konstrukcionih radova više su za 1,6 odsto, cene elektroinstalacionih radova više su za 1,8 odsto i cene vodoinstalaterskih i kanalizacionih radova više za 1,9 odsto.
Podsećamo, raniji podaci pokazali su da je stanogradnja u RS usporila i da je broj izdatih građevinskih dozvola za gradnju u novembru 2022. godine u odnosu na novembar 2021. godine bio manji za 17,5 odsto.
Istovremeno, broj predviđenih stanova za gradnju u novembru 2022. godine u odnosu na novembar 2021. godine bio je manji za 29,6 odsto.
S obzirom na realno smanjenje kupovne moći građana, visoke troškove građenja, bilo u materijalu ili radu, zatim recesivno okruženje, u ovoj godini analitički tim Bloomberg Adrije vidi negativan učinak u pogledu obima radova na zgradama, dok će s druge strane kod niskogradnje bitno uticati činjenica hoće li zemlje regiona znatnije pomoći sektoru u vidu više investicija ili ne.
Građevinski sektor će u 2023. doživeti izazove koji već neko vreme nisu viđeni. "Kako bismo dodatno potkrepili takvo razmišljanje, možemo se okrenuti broju izdatih dozvola za građenje, koji u poslednje vreme u regionu uglavnom beleži smanjenje na godišnjem nivou, sugerišući pad obima radova u građevinarstvu", objasnio je ranije šef analiza makroekonomije i tržišta kapitala u analitičkom timu Bloomberg Adria Ivan Odrčić i dodao kako je nagli rast kamatnih stopa dodatan faktor u ograničavanju investicija u ovom sektoru, jer će one postati skuplje i manje dostupne, a krajnji rezultat biće manje gradnje.
