Vreme čekanja na granicama tokom transporta proizvoda i dalje predstavlja veliki problem među zemljama regiona, pokazalo je istraživanje Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana. Pored toga, postoje tehnički troškovi koje kompanije moraju da uračunaju u cene, što njihove proizvode čini manje konkurentnim na regionalnom tržištu. Poslovna zajednica konstatuje postojanje formalnih i neformalnih barijera na tržištima.
I dalje se predugo čeka na granicama
Prosečno vreme čekanja na granicama u regionu Zapadnog Balkana u 2022. godini, prema najvećem broju kompanija, gotovo je nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu. Kompanije iz saobraćaja i skladištenja, poljoprivrede, građevinarstva i industrije u najvećem procentu procenjuju da je prosečno trajanje čekanja na granicama duže.
Kada je reč o specifičnom vremenu provedenom na granicama, oko 46 odsto ispitanika ocenjuje da je vreme čekanja na granicama u regionu kraće od 60 minuta, dok 30 odsto ističe da se čeka duže od 60 minuta.
Preduzeća iz sektora transporta i skladištenja najviše vremena provode čekajući na granicama, odnosno 59 odsto njih smatra da se na graničnim prelazima čeka duže od 60 minuta.
Nije postignut veliki napredak u efikasnosti graničnih kontrola
Oko 22 odsto ispitanika smatra da je stepen efikasnosti prekograničnih kontrola veći u 2022. u odnosu na prethodnu godinu, dok najveći broj, njih 64 odsto, smatra da je taj nivo nepromenjen u odnosu na 2021. godinu.
Efikasnost prekograničnih kontrola je ocenjena kao nepromenjena za najveći broj preduzeća iz građevinarstva, trgovine na veliko i malo i industrije.
Oko 76 odsto ispitanika procenjuje da nijedna njihova carinska barijera nije rešena u 2022. godini, a za 13 odsto preduzeća u 2022. godini rešeno je između jedne i tri barijere. Za samo dva odsto kompanija, više od četiri barijere se rešavaju 2022. godine.
Od vlada je potrebno više napora
Kada je reč o stepenu zadovoljstva naporima vlada da uklone trgovinske barijere među članicama, skoro trećina kompanija je zadovoljna uloženim naporima. Najveći deo njih, oko 31 odsto, ima neutralan stav po ovom pitanju, odnosno na skali od jedan do pet situaciju je ocenio trojkom. Pored toga, trećina kompanija smatra da su napori vlada manje nego potrebni i ocenjuje ih kao razočaravajuće.
Prema istraživanju, koristi koje kompanije imaju u 2022. od međusobnog priznavanja rezultata ispitivanja i sertifikata za proizvode kojima se trguje na Zapadnom Balkanu, u odnosu na 2021. godinu, nepromenjene su kod 68 odsto ispitanika, dok 15 odsto njih smatra da imaju koristi od toga.
"Ako se uzme u obzir da 14 odsto kompanija nije odgovorilo na ovo pitanje, može se zaključiti da je stanje po ovom pitanju u 2022. godini ostalo nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu, ali da postoji umeren optimizam malog broja kompanija", navodi se u istraživanju.
Komorski investicioni forum tokom istraživanja definiše ključne indikatore za praćenje razvoja zajedničkog regionalnog tržišta na osnovu statističkih podataka, anketa i percepcija komora. Komorni investicioni forum je osnovalo šest privrednih komora iz regiona Zapadnog Balkana (Privredna komora Makedonije, Unija privrednih komora Albanije, Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine, Privredna komora Crne Gore, Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova), u cilju intenziviranja saradnje između komora u pravcu sprovođenja zajedničkih aktivnosti koje su od interesa za poslovnu zajednicu iz regiona.
.webp){kind=icon}
