Šta je ESG?

ESG (zaštita životne sredine, društvena odgovornost i odgovorno upravljanje - engl. Environmental, Social, Governance) postao je ključna tema u svetu poslovanja i finansija. Popularnost ESG-ja ubrzano raste, dok investitori, kompanije i regulatorne agencije shvataju njegovu vrednost.

U ovom članku iz naše edukativne serije saznajte šta ESG zaista predstavlja, kako je nastao, zašto je važan i kako utiče na svetska tržišta kapitala.

Bloomberg

Šta je ESG?

ESG je skraćenica koja označava tri ključna faktora koje investitori i kompanije uzimaju u obzir pri proceni održivosti i društvenog uticaja poslovanja.  Samo slovo E označava životnu sredinu, tj. zaštitu životne sredine, S predstavlja društvo, tj. društvenu odgovornost, a G upravljanje, tj. odgovorno upravljanje.

Koncept se zasniva na tome da uspešnost ne zavisi samo od finansijskih performansi, već i od njihovog doprinosa društvu i zaštiti okoline. Istovremeno, fokus je na tome da i finansijske performanse zavise od odgovornog poslovanja.

Ipak, iako se bavi kvalitetom, njegovim razvojem došlo se do kvantitativnih pokazatelja.

Kako je nastao koncept ESG?

Sam pojam ESG je prvi put detaljnije analiziran u jednom izveštaju Međunarodne finansijske korporacije (engl. International Finance Corporation - IFC) iz 2005. godine. U tom dokumentu su institucionalni investitori, analitičari, konsultanti i predstavnici država zaključili da će se dugoročno isplatiti investicije koje uzimaju u obzir činioce ESG-ja.

Bloomberg

Sveukupno, može se reći da ESG predstavlja odgovornost na svakom polju poslovanja, a kompanije o tome obaveštavaju potencijalne investitore i regulatore.

Taj trend krenuo je još sa CSR-om (engl. Corporate Social Responsibility). Međutim, važno je razlikovati CSR od ESG-ja. Prvi i stariji pojam se odnosi na unutrašnje prakse upravljanja kompanijom. On je više kvalitativan nego kvantitativan. S druge strane, ESG potiče od investitora i zakonodavaca. U okviru ESG-ja se teži kvantitativnom izveštavanju. Primera radi, u okviru CSR-a bi jedna kompanija mogla da kaže svojim zaposlenima da je u skladu sa kulturom kompanije da što veći broj ljudi na posao dolazi biciklom. CSR bi se tu, na komunikaciji namera, i završio. ESG ide dalje – u okviru ovog koncepta, kompanija će istražiti koliko zaposlenih je počelo da dolazi na posao biciklom, onda će zabeležiti tačan procenat zaposlenih koji su promenili svoje navike i uvrstiće to u izveštaj. 

Zašto je ESG važan?

ESG faktori su postali ključni za privlačenje investicija, upravljanje rizikom, i izgradnju dugoročne vrednosti kompanije. Investitori sve više traže investicije koje su u skladu sa njihovim vrednostima i koje doprinose održivijem svetu, a zakonodavstvo Evropske unije čini odgovorno poslovanje obaveznim za bilo koga ko se nalazi u lancu snabdevanja kompanija koje posluju u EU.

Šta podrazumeva E? (environment – životna sredina):

E se odnosi na sve ekološke aspekte poslovanja kompanije. Kompanije moraju pažljivo da prate i mere svoj ekološki uticaj i napore usmerene na očuvanje prirode.

Ovo su neki od primera takvih merenja:

Depositphotos

Emisija gasova sa efektom staklene bašte: Kompanije mere koliko štetnih gasova (npr. CO2) emituju u atmosferu tokom svojih operacija. Ovo uključuje emisiju gasova iz proizvodnje, transporta, i potrošnje energije. Kompanije često koriste izveštaje o emisijama kako bi pratili napredak u smanjenju svojih ekoloških otisaka.

Potrošnja resursa: Praćenje potrošnje vode, energije, i sirovina. Kompanije često implementiraju mere štednje kako bi smanjile potrošnju resursa i postale efikasnije.

Upotreba obnovljivih izvora energije: Kompanije koje koriste obnovljive izvore energije, kao što su solarna energija ili energija vetra, mere svoj doprinos smanjenju fosilnih goriva i emisiji štetnih gasova.

Politike o upravljanju otpadom: Ovo uključuje praćenje i izveštavanje o načinima na koje kompanija upravlja otpadom, uključujući reciklažu i smanjenje otpada.

Uzmimo kao primer kompaniju X, koja meri svoje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prati ih kvartalno. Takođe, kompanija ima politiku da 30 odsto njenih fabrika počne da koristi obnovljive izvore energije do 2025. godine i redovno izveštava o napretku u ostvarivanju ovog cilja.

Šta podrazumeva S? (social - društvo):

Faktor S se bavi društvenim pitanjima i odnosima kompanije sa zainteresovanim stranama, uključujući zaposlene, lokalne zajednice i druge. Evo kako kompanije skupljaju podatke i mere aspekte ESG faktora S:

Depositphotos

Radnička prava: Kompanije prate usklađenost sa zakonima o radu, kao i implementaciju politika koje podržavaju prava zaposlenih. To uključuje plate, radno vreme, i zaštitu na radu.

Raznolikost i inkluzija: Kompanije mere raznolikost među svojim zaposlenima i stvaraju programe kako bi promovisale inkluziju. Tako često prate procenat zaposlenih različitih polova, etničkih grupa i starosnih grupa.

Bezbednost na radu: Praćenje i izveštavanje o incidentima na radu i merama bezbednosti koje su uvedene kako bi se sprečile povrede na radu.

Društveni angažman: Kompanije mere svoj doprinos lokalnim zajednicama kroz donacije, volontiranje, ili druge oblike društvenog angažmana.

Primera radi, kmpanija Y redovno izveštava o svojim inicijativama za raznolikost i inkluziju, uključujući ciljeve za povećanje broja žena u kompaniji za 25 odsto u naredne tri godine. Takođe, kompanija podržava lokalne škole kroz donacije i volontiranje svojih zaposlenih.

Šta podrazumeva G? (governance - upravljanje):

G se odnosi na način na koji kompanija upravlja svojim poslovanjem i donosi odluke. Ovo su ključni elementi za skupljanje podataka i merenje aspekata odgovornog upravljanja:

Bloomberg

Transparentnost: Kompanije moraju obezbediti transparentnost u vezi sa svojim finansijskim izveštajima, poslovnim odlukama i strukturom upravljanja.

Korporativna odgovornost: To uključuje procenu kako kompanija primenjuje etičke standarde i politike odgovornosti u svim aspektima svog poslovanja.

Etički kodeks: Kompanije često usvajaju etičke kodekse za svoje zaposlene i upravne organe kako bi osigurale integritet i odgovornost.

Postupci upravnih tela: Merenje kako upravna tela donose odluke i kako se obavljaju revizije i nadzor nad poslovanjem kompanije.

Na primer, kompanija Z ima odbor direktora koji sprovodi redovne revizije finansijskih izveštaja i upravljačkih praksi kompanije. Takođe, kompanija ima jasno definisane etičke smernice koje se primenjuju na sve zaposlene i rukovodstvo.

Uloga Evropske unije u ESG

Evropska unija igra ključnu ulogu u uspostavljanju standarda za ESG izveštavanje i regulaciju. Krajem 2019. godine, Evropska komisija prvi put je predstavila ambiciozni plan "Zeleni dogovor" (engl. Green Deal) sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Depositphotos

Pored toga, 2021. godine Evropska komisija usvojila je plan "Spremni za 55" (engl. Fit for 55) koji detaljnije objašnjava ciljeve EU u vezi smanjenja emisije ugljenika. Te odluke takođe promovišu ESG standarde za kompanije.

EU je objavila i EU taksonomiju koja dodatno može da pomogne kompanijama koje treba da sastave izveštaje o odgovornom poslovanju.

Uloga EU taksonomije u ESG izveštavanju

EU taksonomija predstavlja ključni korak u uspostavljanju standarda za ESG izveštavanje. Taksonomija je sistem klasifikacije aktivnosti koje doprinose održivosti, omogućavajući investitorima i kompanijama da precizno identifikuju koje aktivnosti se smatraju održivim.

Bloomberg

Ovaj sistem pomaže kompanijama da bolje razumeju kako njihove operacije utiču na okolinu i društvo, i olakšava im izveštavanje u skladu sa ovim standardima.

EU taksonomija se primenjuje na sve sektore i kompanije u EU i igra ključnu ulogu u usklađivanju sa ambicioznim ciljevima EU u vezi sa klimatskom neutralnošću i očuvanjem prirode.

Uloga GRI u ESG izveštavanju

GRI (engl. Global Reporting Initiative) jeste nevladina organizacija koja se bavi razvojem smernica za održivo izveštavanje. GRI smernice su priznate širom sveta i široko prihvaćene u poslovnom svetu.

Bloomberg

Organizacije koje se pridržavaju GRI smernica imaju strukturu za izveštavanje o ESG faktorima koja je sveobuhvatna i jasna.

GRI smernice pomažu kompanijama da identifikuju ključne ESG indikatore, prikupe relevantne podatke i redovno izveštavaju o njima. Ovo omogućava kompanijama da izveštavaju na dosledan način koji je transparentan i pouzdan za investitore i druge zainteresovane strane.

Da li je ESG izveštavanje obavezno i za koga?

ESG izveštavanje je obavezno za određene kompanije u nekim jurisdikcijama, dok druge to rade dobrovoljno. U EU, kompanije sa više od 500 zaposlenih moraju da prijavljuju ESG informacije od 2021. godine.

ESG na tržištima kapitala

ESG faktori imaju sve veći uticaj na tržištima kapitala, gde investitori koriste ove podatke za donošenje investicionih odluka. Kompanije sa visokim ESG ocenama često privlače veći broj investitora i ostvaruju bolje dugoročne performanse na tržištima.

Šta je ESG rejting?

ESG rejting je ocena koja meri performanse kompanije u vezi sa ESG faktorima i pomaže investitorima da procene rizik i održivost. Postoje različite agencije i organizacije koje dodeljuju ESG rejtinge kompanijama, kao što su MSCI, Sustainalytics i Bloomberg.

Kako investitori koriste informacije o ESG?

Bloomberg

Investitori koriste ove informacije kako bi identifikovali rizike i prilike u svojim portfolijima. ESG analiza može pomoći investitorima da izbegnu kompanije koje su izložene velikim rizicima, kao što su potencijalni pravni problemi zbog nepoštovanja regulativa ili negativni uticaj na okolinu.

ESG izazovi i kritike

Iako ESG ima mnoge prednosti, postoje i izazovi. Kritičari tvrde da nedostaju jasni standardi i merila za ESG ocene, što može dovesti do subjektivnih procena. EU taksonomija i GRI standardi najbliži su takvim merilima, ali i dalje ne postoje ujednačeni obavezujući propisi na svetskom nivou po ovom pitanju. Takođe, postoji zabrinutost da se ESG informacije mogu zloupotrebiti ili iskoristiti za tzv. greenwashing.

Bloomberg

Greenwashing je termin koji se koristi kako bi se opisala praksa kompanija ili organizacija da se predstavljaju kao ekološki odgovorne i održive, iako to nije stvarno tako. Ovo je oblik dezinformacija ili manipulacije kojom nekom pokušava da stvori lažan utisak o pozitivnom ekološkom uticaju ili praksama, često kako bi se privukla ekološki osvešćena publika ili postigla povoljna percepcija javnosti.

Budućnost ESG-ja

ESG će verovatno nastaviti da se razvija kako bi bolje odražavao stvarne društvene i ekološke izazove. Očekuje se da će regulatorne smernice postati čvršće, a investitori će postaviti više zahteva u vezi sa ESG izveštavanjem.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar