Ako želimo da održimo ekonomski rast i povećamo blagostanje potrošača i društva u celini, moramo da obezbedimo da tržišta funkcionišu pravedno. Osnovni principi koji tržišta čine pravednijim i optimalnijim funkcionisanjem su osiguranje konkurencije i efikasnosti.
U ovom članku ćemo istražiti teorijske okvire koji tržišta čine pravednijim podsticanjem konkurencije i obezbeđivanjem efikasnosti, i predstavićemo praktične primere koji pokazuju kako se teorijski koncepti primenjuju u realnim scenarijima.
Uloga konkurencije na tržištima
Konkurencija je neophodan element tržišta jer podstiče kompanije da inoviraju i obezbeđuju bolje proizvode, a istovremeno stvara pritisak da se održe konkurentne cene među prodavcima. Takođe, konkurencija podstiče kompanije da postanu efikasnije, što dovodi do nižih troškova i povećanja produktivnosti.
Sa mikroekonomske perspektive, na konkurenciju utiče pet osnovnih faktora: broj prodavaca, barijere za ulazak na tržište, karakteristike proizvoda i dostupnost informacija i lokacija. Ako postoji samo jedan provajder na tržištu i barijere za ulazak su visoke, govorimo o monopolu. Ova vrsta tržišne strukture ograničava konkurenciju, pa vlade obično pokušavaju da je ograniče kroz antimonopolsku politiku. Takođe, dostupnost informacija među tržišnim agentima je važna karakteristika konkurentnog tržišta, a od pristupa ovim informacijama zavisi tržišna efikasnost.
Kako delimo različite tržišne efikasnosti?
Da bi tržište bilo fer, moramo obezbediti pristup informacijama za sve učesnike. Tržišna efikasnost se odnosi na nivo do kojeg cene resursa, dobara ili hartija od vrednosti tačno odražavaju sve dostupne informacije. Postoje tri nivoa tržišne efikasnosti:
1. Slaba tržišna efikasnost: Tržišne cene odražavaju sve informacije koje se mogu dobiti analizom prošlih cena i obrazaca.
2. Srednje jaka tržišna efikasnost: Cene uključuju sve javno dostupne informacije vezane za budućnost kompanije, uključujući finansijske izveštaje, vesti i druge ekonomske podatke.
3. Jaka tržišna efikasnost: Cene odražavaju sve javne i privatne informacije.
Kada govorimo o snažnoj tržišnoj efikasnosti, važno je istaći da je to uglavnom teorijski koncept. U stvarnosti, potpunu tržišnu efikasnost je teško postići zbog ograničavajućih faktora kao što su asimetrija informacija, predrasude u ponašanju koje utiču na naše odluke i transakcioni troškovi. Tehnološki napredak i poboljšana regulativa povećavaju efikasnost tržišta. Na primer, razvijena tržišta se obično smatraju mnogo efikasnijim od tržišta u razvoju jer imaju zreliji regulatorni okvir i veći pristup informacijama.
Kako možemo tržišta učiniti pravednim u praksi?
U praksi, države često podstiču tržišnu konkurenciju putem antimonopolskih zakona kako bi osigurale jednake uslove za sve učesnike na tržištu, uključujući potrošače. Ovi zakoni zabranjuju nameštanje cena, namerno deljenje tržišta i zloupotrebu tržišnog liderstva.
U Srbiji postoji Zakon o zaštiti konkurencije kojim se uređuje zaštita konkurencije na tržištu Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi potrošača, kao i osnivanje, položaj, organizacija i ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije.
Komisija za zaštitu konkurencije osnovana je Zakonom o zaštiti konkurencije kao nezavisna i samostalna organizacija koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa ovim zakonom. Pored navedenog zakona, oblast zaštite konkurencije regulisana je i nizom uredbi koje je donela Vlada Srbije. Komisija takođe ima obavezu, da u skladu sa članom 73. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, na odgovarajući način primeni i kriterijume koji proizlaze iz pravila kojima se reguliše konkurencija na tržištu u Evropskoj uniji.
Komisija ima status pravnog lica i za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Srbije kojoj podnosi godišnji izveštaj o radu.
Kao što smo već pomenuli, osnova fer tržišta je obezbeđivanje njihove efikasnosti. Tržište se smatra efikasnim ako cene na tržištu odražavaju sve dostupne informacije. Kripto industrija se smatra relativno mladom industrijom u kojoj su zakoni u nekim zemljama još u razvoju i nisu standardizovani. Kao rezultat toga, često postoje problemi sa transparentnošću i otkrivanjem kripto poslovnih operacija.
Prošle godine smo bili svedoci kolapsa mnogih kripto kompanija, od fonda Three Arrows Capital, koji je bio jedan od najvećih hedž fondova u kripto industriji, do FTX kripto berze. Preduzeća su tek nakon propasti otkrila probleme sa likvidacijom i neregulisano poslovanje, a investitori su morali da se oproste od uloženih finansijskih sredstava. Razvoj tehnologije i regulative će verovatno poboljšati dostupnost informacija u budućnosti, čineći tržište kriptovaluta efikasnijim.