Vodič za starenje: emocionalna i finansijska priprema za zlatne godine

Amerikanci stare. Za 10 godina će u SAD biti 78 miliona ljudi starijih od 65 godina, i prvi put će brojčano nadmašiti populaciju mlađu od 18 godina. I naravno, stariji Amerikanci su smislili kako da sebi prilagode ovaj životni period, u stvarnom životu i u pop kulturi. Glamurozne avanture serijala „I tek tako...” (engl. And Just Like That) nude veoma drugačiju viziju srednjih pedesetih od kaftana i čizkejka iz serijala „Zlatne devojke“ (engl. The Golden Girls). 

Ipak, uprkos naporima da se zaustavi starenje (pomislite na suplemente i preventivni botoks) ili da se ono preoblikuje (zamišljate gerijatrijsku sportsku odeću i elegantne štapove), starenje ima neke neizbežne nedostatke. U društvu koje kažnjava svakog ko prizna da je ranjiv,  poniženja i starenje se uglavnom drže u tajnosti. Ne postoji neko uputstvo za ostarelo telo. Ali trebalo bi da postoji. Daj bože da svi doživimo ova velika i mala pitanja, kao što su kako otići u penziju, gde živeti, gde pronaći ljubav, kako zapravo razgovarati sa svojim lekarom. U nastavku možete pročitati neke odgovore. 

KAKO PRONAĆI LJUBAV POSLE 65. 

Zabavljanje  u kasnijem životnom dobu donosi dve velike prednosti: već znate ko ste i nema pritiska. Zaboravite na delikatni ples na drugom sastanku koji ste iskusili u svojim dvadesetim i tridesetim godinama, u kom ste procenjivali da li delite slično mišljenje o deci ili novcu. „U svojim dvadesetim godinama ste stvarali, a sada se možete zabavljati“, kaže Lisa Copeland, savetnica  za upoznavanje koja radi sa ženama starijim od 50 godina. 

Zabavljanje u starijoj dobi donosi neke izazove, od dešifrovanja promena društvenih običaja na aplikacijama, do sastanaka tokom dana da biste izbegli noćnu vožnju do kuće. Ali najveća prepreka je sticanje samopouzdanja, posebno nakon nesrećnog braka ili ako ste duže  bili sami. Odbacite uverenja o sebi koja vas ograničavaju i razmišljanja o tome ko bi vam bio dovoljno dobar u ovoj fazi života. „Ljudi često traže svoje nekadašnje tipove osoba, ali da vam stari tip odgovara, još  biste bili sa njim”, kaže Copeland. Promenili ste se, pa se i vaša idealna veza se možda menja. Upoznajte sebe, budite otvoreni i oslobodite se. (I zamolite prijatelja da odobri vaše nedavne profilne fotografije.) 

KAKO IMATI (DOBAR) SEKS 

Arlene Heyman nema vremena za uobičajenu izbirljivost u ovoj oblasti života. „Živi smo dok ne umremo i seksualna smo bića do smrti”, kaže 81-godišnja Heyman, autorka, između ostalog, i zbirke kratkih priča „Scary Old Sex“ iz 2016. godine. „Ljudi su iz kulture prihvatili sliku da to ne bi trebalo da rade kad ostare, ali zašto stariji ljudi ne bi imali seks?” 

Kada jednom savladate početnu prepreku i priznate svoje ljudske porive, kaže Heyman, najteži deo može biti da priznate svoju ljudsku slabost. „Niko više nema ono što je imao sa 19 godina i ne možete imati isti seks kao tada”, kaže ona. Srećom, to je problem za čije je rešavanje medicina jako zainteresovana. Postoji mnogo proizvoda koji mogu pomoći u uobičajenim poteškoćama u spavaćoj sobi: lubrikanti, vijagra, vaginalne tablete. „Promenite nešto ako morate, ali nemojte se lišavati”, kaže Heyman. „Cilj je pronaći način da doživite pružite zadovoljstvo.” 

KAKO IZABRATI GDE ŽIVETI 

Kada dođe do pitanja  gde treba provesti starost, treba uzeti u obzir dve ključne stvari: udobnost i pripadnost, kaže Stephen Golant, koji proučava geografiju starenja na Univerzitetu Florida. Razmišljajte o udobnosti sa praktičnog aspekta. Da li imate stepenice u svom domu? Da li vam je pristupačan javni prevoz? Pripadnost je emocionalni aspekt. Da li imate prijatelje ili porodicu u blizini? Da li živite u brižnoj zajednici? Kako provodite dane? 

Za one koji žele da ostani tu gde jesu, ima dobrih vesti: uz rasprostranjene usluge na zahtev (od prevoza, do dostave namirnica i ispomoći) i tehnologije koja detektuje ako je osoba pala, starenje je lakše na poznatom mestu. Ali za tu odluku je još uvek potrebno određeno planiranje, kao i iskreni razgovori sa voljenima od samog početka. „Kada se osećate aktivno, zdravo i u dobroj formi, tada je vreme da planirate na koji način želite da se neko brine o vama kada budete manje nezavisni”, kaže Golant. „Ne čekajte da ove odluke o dugoročnoj nezi donosite u kriznoj situaciji.” 

KAKO RAŠČISTITI DOM 

Počnite  malim koracima, i to već danas. Možda to znači odneti džak starih zimskih jakni iz ormana u dobrotvorne svrhe. Možda to znači baciti gomilu časopisa u kantu za reciklažu. Možda to znači baciti srednjoškolske umetničke projekte vaše odrasle dece. Važno je početi. 

Možete slediti gurua poput Marie Kondo ako želite, ali osnovna ideja je ista: rešite se stvari koje ne koristite. Sa praktičnim stvarima (neotvoreni kuhinjski uređaji, neprikladna odeća) ići će lakše; ali sa sentimentalnim će biti teže. Tada dolazi do određenog iskrenog razmišljanja o životnoj fazi u kojoj se nalazite. Možda ćete uživati pregledavajući stare rođendanske čestitke, ali da li će ih vaša ćerka hteti? Koje stvari vaših roditelja će značiti vašem sinu, a koje će izgledati kao otpad sa rasprodaje? Možda još niste raščistili svoj dom, ali ako ne sredite stvari koje su se nakupile tokom života, ostavićete ih kao neželjeno nasleđe svojoj deci. (To podrazumeva i neka stroga ograničenja o novim stvarima koje kupujete.) 

KAKO OSTATI ZDRAV 

Važno je da li ste tokom života koristili kremu za sunčanje, ali sada još možete poraditi na svom zdravlju. Već znate najbolji savet: spavati dovoljno, jesti uglavnom zdravu hranu, kretati se svaki dan i umereno piti alkohol (ili uopšte ne piti). Inače, veliku ulogu u zdravom starenju imaju emocionalno i socijalno zdravlje. Da li se redovno viđate sa prijateljima? Da li imate aktivnu zajednicu? Da li postoje ljudi na koje računate i koji računaju na vas? 

KAKO RAZGOVARATI SA SVOJIM LEKAROM 

„Ja sam lekar i teško se snalazim u sistemu zdravstvene zaštite”, kaže 72-godišnja Mary Tinetti, koja istražuje donošenje kliničkih odluka za starije osobe na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl. Kako starite, odnos sa vašim izabranim lekarom postajaće sve važniji, zato ga treba pažljivo birati. Da li znaju da vas sasluša? Da li postavlja temeljna pitanja? Da li se osećate prijatno da ga nešto pitate ili vam se samo on obraća? 

Naravno, skoro  je nemoguće rešiti sve u jednoj 15-minutnoj poseti izabranom lekaru. (Tinetti naglašava da je to iskustvo frustrirajuće i za kliničare.) Da biste što bolje iskoristili vreme, dođite sa unapred napisanim planom od najviše tri pitanja i postavite ih na početku pregleda. 

KAKO TRAŽITI POMOĆ 

Niko od nas ne može sam proći kroz velike životne promene. Starenje je puno situacija kada treba da zatražimo pomoć, bilo da čitamo jelovnik u slabo osvetljenom restoranu ili se prijavljujemo za kućnu negu. Znamo da ne treba da se stidimo da zatražimo pomoć, ali ipak se osećamo ranjivo kada treba nešto da pitamo. 

Ako se pripremate za teško pitanje u vezi sa negom, usmerite razgovor na jasnu logistiku i neka emocije budu fokusirane na vas, a ne na njih. Na primer, „osećam se zbunjujuće na pregledima kod svog lekara i voleo/la bih da neko od vas pođe sa mnom“, verovatno će zvučati bolje od „niko od vas ne brine dobro o meni i mom zdravlju“. 

Postavljanje jasnog zahteva može biti neprijatno, ali znajte da verovatno nećete dobiti ništa ako ne pitate. Čak i ako na kraju dođete do kompromisa (na primer, neko pođe sa vama na svaki drugi pregled kod lekara), otvorena komunikacija nas podseća da smo deo zajednice. „Zaista niste sami, iako tako izgleda”, kaže Rosemary Blieszner, koja se nedavno povukla u penziju iz rukovodstva Centra za gerontologiju na Virginia Techu. „Možete se osećati izolovano, ali pokušajte da potražite pomoć i savet.“ 

KAKO PODNETI ODLAZAK U PENZIJU 

Četrdeset godina  40-satnih radnih nedelja deluje dugo. Ali za one pred penzijom put u nepoznato može delovati još duže. „Ljudi se osećaju kao da su postigli svoje ciljeve - odgajili decu, završili posao kako su znali - ali nikada nisu odvojili vreme da shvate šta žele”, kaže Karen Midyet, psiholog u Fort Collinsu u Koloradu, koja leči odrasle osobe  od 50 do 103 godine. „Odjednom, ljudi moraju da se zapitaju  šta je to što žele.” 

Ona predlaže da počnete tako što ćete odmah zapisati svoje vrednosti. Da li vam je stalo da ostavite nasleđe za svoju porodicu ili u svojoj profesiji? Da li želite da putujete? Da li  se starate o drugim osobama, bilo da je reč  o bračnom partneru ili unuku? 

Zatim, razmislite o strukturi. Ako ste 40 godina živeli užurbano, verovatno se nećete dobro snaći sa danima u kojima nema obaveza. „Čak i ako dan započnete  samo planom vežbanja i dnevnih obroka, dodajte ih u kalendar”, kaže Midyet.  I to je početak. 

KAKO SE FINANSIJSKI PRIPREMITI ZA PENZIJU 

Većina finansijskih savetnika predlaže da za odlazak u penziju vaš doživotni prihod (socijalno osiguranje, penzije, renta) treba da pokriva makar osnovne potrebe.  “Nema jasnog zaključka i on zavisi od konteksta”, kaže Gal Wettstein, viši istraživački ekonomista u Centru za istraživanje penzija na Boston koledžu. „Važno je da ljudi planiraju da će živeti duže nego što misle da hoće, jer su skloni suviše kratkoročnom razmišljanju - i zato što je jako loše ostati bez novca, pa ne biste ni najmanje želeli da se to dogodi.” 

Pošto živimo sve duže, mnogi ljudi se približavaju penziji i shvataju da nemaju dovoljno ušteđevine. Još uvek nije kasno da se pripremite. Možda ćete želeti da u penziji prihvatite honorarni posao, koji takođe obezbeđuje strukturu i pripadnost zajednici. Ako ne zarađujete dodatno, moraćete pažljivo da upravljate svojim novcem. Mnoge starije osobe prelaze iz porodične kuće u stan; ako imaju posebno ograničen prihod sa kapitalom u kući/stanu uvek mogu uzeti povratnu hipoteku gde se zajam otplaćuje posle smrti prodajom imovine pod hipotekom. 

KAKO SE NOSITI SA ZABORAVNOŠĆU 

Rutina je vaš prijatelj. Svaki put kada uđete u kuću, odmah s vrata stavite novčanik, ključeve, telefon i naočare na isto mesto. 

KAKO SE NOSITI SA STAROSNOM DISKRIMINACIJOM 

Diskriminacija starijih je sveprisutna, bilo na radnom mestu, u prodavnici ili u sopstvenoj porodici. Kao i kod svih drugih društvenih predrasuda, najbolji način da ih promenite je da kažete šta mislite i navedete druge da se zamisle nad svojim pretpostavkama. „Prvo, morate shvatiti i priznati da starosna diskriminacija postoji”, kaže Tracey Gendron, izvršna direktorka Centra za starenje u Virdžiniji. „Tada možemo edukovati druge i preoblikovati njihove stavove.” 

To preoblikovanje tačke gledišta može izgledati drugačije u zavisnosti od konteksta i vaše okoline. Ako vas kolega trkač potcenjuje jer misli da ne možete da budete ozbiljan sportista „u vašim godinama”, možete mu reći da je to uskogrudo i da fizičke sposobnosti ne zavise od godina. Ako se vaš unuk smeje videima zbunjene bake na TikToku, možete ga nežno pitati zašto je to smešno i objasniti mu koliko stereotipi mogu biti štetni. 

Budite svesni i toga kako sami širite starosnu diskriminaciju - na primer, kada govorite da frizura nekoga čini da izgleda mlađe ili uveravate nekoga da nije star, već da je samo zreo. Mi prikrivamo te mikroagresije kao komplimente, ali onda te poruke i sami internalizujemo”, kaže Gendron. 

Starosna diskriminacija takođe može ići u oba smera: ne ocenjujte ničije sposobnosti na osnovu njihovog doba. „Ako pretpostavimo da je neko premlad da bi bio supervizor ili prestar da bi pohađao medicinsku školu, tada odobravamo starosnu diskriminaciju, a ne osporavamo je”, kaže Gendron. 

KAKO BRINUTI O STARIJEM RODITELJU  

Zasnivanje drugačijeg odnosa sa bračnim partnerom ili roditeljima koji su se nekad brinuli o vama zahteva iskrene razgovore. Da li su napravili testament? Kako žele da se o njima brinete kada ne budu u stanju da sami donose odluke? Da li su saopštili gde pronaći važna dokumenta? „Odrasloj deci stvarno je teško pokrenuti takve razgovore”, kaže Blieszner iz Univerziteta Virginia Tech. „Morate pokušati da nađete način koji ne bi bio previše neprijatan.” Najbolje rezultate ćete postići ako budete osećajni i jasni. 

Blieszner dodaje da je negovateljima takođe potrebna zajednica. Grupe za podršku mogu biti odlične za dobijanje iskrenih saveta i saosećanja od onih koji su prošli kroz slično, bilo da su usmerena na život sa bračnim partnerom koji boluje od Alchajmerove bolesti ili tetku koja prolazi kroz lečenje raka debelog creva. Zapamtite, negovatelju je takođe potrebno da neko o njemu brine - što znači da bi trebalo da pitate za konkretnu podršku. „Drugi ljudi možda ne znaju šta da čine, zato je na vama da tražite ono što vam je potrebno da biste pružali negu”, kaže Blieszner. Da li biste voleli da brat vaše žene uskoči da biste imali slobodno popodne? Pitajte ga. 

Dodatni izazovi javljaju se kada se starije osobe brinu o svojim starijima. Nakon decenija brige o deci i roditeljima, trebalo bi da šezdesete i sedamdesete godine budu vreme kada ste usmereni na sopstveno zdravlje i negu. Ali kako sve više ljudi živi do svojih devedesetih i duže, sve veći broj starijih osoba provodi dane u penziji brinući se o svojim roditeljima. 

„Kada imate roditelja u poodmaklim godinama, to je često veliki teret za sledeću generaciju, ali teško je nekome reći da je to veoma teško”, kaže Kathrin Boerner, profesorka na Univerzitetu Masačusets u Bostonu koja proučava odnos nege između starijih osoba, kao što su 75-godišnje dete i njegov 98-godišnji roditelj. Ona razlikuje „mlade starije” ljude i „stare starije” ljude i naglašava da  „mlada starija” osoba takođe treba da brine o sebi. To znači emocionalnu podršku, uključujući pronalaženje drugih osoba na koje se možete osloniti kada vam obaveze postanu prevelike, i medicinsku negu. „Ako zapostavite sopstvene zdravstvene probleme sa 75 godina, imaće ozbiljne posledice koje će vas dovesti u lošije zdravstveno stanje od vašeg roditelja, koji nije imao tu odgovornost da pruža negu”, kaže Boerner. 

KAKO STEĆI PRIJATELJE 

Normalno je da se prijateljstva gube i stiču nakon velikih životnih promena: završetka srednje škole, preseljenja u novi grad, roditeljstva, promene karijere. Ali starijim osobama može biti posebno teško da sklapaju i održavaju prijateljstva kako gube nezavisnost i menjaju rutinu. „Starije odrasle osobe možda više neće odlaziti u kancelariju ili u zajednicu kao što su inače činile, a mogu se odreći i navika i rituala koji su ih držali društveno angažovanim”, kaže Kasley Killam, koja proučava usamljenost i socijalno zdravlje u Social Health Labs u Južnoj Kaliforniji. To može otežati oporavak od usamljenosti kada prijatelji počnu umirati. 

Killam savetuje da razmišljate o socijalnom zdravlju jednako kao što razmišljate o fizičkom. Obavezno ponavljajte male stvari svaki dan, kao što je kratak telefonski poziv, pozdravljanje komšija ili svraćanje u lokalni kafić ili rekreacioni centar tokom dnevne šetnje. „Razmišljajte o ovim koracima kao o osnovi vašeg zdravlja”, kaže ona. „Odnosi i osećaj povezanosti jednako su deo našeg zdravlja kao i igranje piklbola ili jedenje salate.” 

Posebno je teško održavati prijateljstva u svojim osamdesetim i devedesetim godinama, jer mnogi stari prijatelji počinju da umiru. Bibi Elvers se našla u toj situaciji u svojim kasnim sedamdesetim godinama; sada ima 91 godinu, a mnoga njena skorašnja prijateljstva su počela u centrima za starije osobe koje vodi Greenwich House u Njujorku, gde redovno ruča i ide na časove francuskog jezika, izrade nakita i komedije. „Nadživela sam neke svoje stare prijatelje”, kaže Elvers. „Ali sada imam nove prijatelje sa časova komedije sa kojima se verovatno nikad ne bih upoznala.”