Ko su mafijaši Balkana i čime se bave

Organizovani kriminal u regionu deluje kao nezvanična privredna grana nekih zemalja. Trgovina heroinom, kokainom, finansijske mahinacije i krijumčarenje ljudi vodeći su oblici organizovanog kriminala koji potresaju region. Balkanska kriminalna mreža ima 20 ćelija. Crnogorski i srpski deo mreže su najjači. Zato se ovog puta osvrćemo na njih.  

Popularna kultura poseduje zaseban žanr u čijem se središtu nalazi mafija. Jedan mali broj drskih, bezobzirnih, ali romantično odvažnih ljudi baca izazov državnim institucijama, mnogo većim i snažnijim od njih samih. Jer, ma koliko krvoločni i opasni kriminalci bili, ne mogu se meriti sa resursima dostupnim najvišem stepenu ljudske organizacije - državi.  

Upravo na tom aspektu Holivud postiže uspeh - gangsteri su uzbudljivi i nesvakidašnji, oni su u dodiru sa tamnom stranom naše ličnosti, ali nikada ne pobeđuju, a i kako bi kada naspram njih stoje pametni, dobro obučeni, često dosadni agenti državnih organa bezbednosti. Na početku priče deluje kao da mafiju ništa ne može zaustaviti. Stvara se iluzija da je njena pobeda moguća, a onda njihova organizacija biva dekonstruisana deo po deo, polako pridavljena od strane znatno moćnije državne organizacije, koja je isprva bila troma, a zatim sve veštija kako je borba odmicala. 

U našem postjugoslovenskom regionu organizovani kriminal je bio suzbijan sve do 1980-ih godina, kada delovi Državne bezbednosti počinju da koriste mafijaše u svrhu likvidacije državnih neprijatelja van domaćih granica. Tako počinju neke zloslutne domaće kriminalne figure poput Arkana. 

U sledećoj deceniji, koja je donela raspad Jugoslavije i ratove, organizovani kriminal u nekim zemljama postaće produžena ruka državnih struktura. Tamo gde njenim organima nije uputno da budu javno prisutni, njihov reprezent biće legalizovani organizovani kriminal.  

Većina paravojnih formacija na području bivše Jugoslavije ponikla je upravo iz urbanog kriminalnog miljea, a deklarisani nacionalizam je služio kao paravan za pljačku i ratne zločine. Specijalna jedinica srpske Državne bezbednosti, Crvene beretke, osnovana 1991, idealan je primer simbioze države i kriminala. Njihovi pripadnici će posle demokratskih promena ubiti prvog posleratnog demokratskog premijera Srbije Zorana Đinđića, a sam Milorad Ulemek, zvani Legija, izjavio je kako je uz amin države prodavao drogu na Zapad kao osvetu za NATO bombardovanje. Bez obzira na to da li smo dovoljno lakoverni da poverujemo u ideološko pravdanje trgovine drogom, ostaje činjenica o povezanosti države i mafije u tom poslu. 

Čak i nakon demokratskih promena i pokušaja dovršetka izgradnje demokratske i pravne države, u Adria regionu organizovani kriminal i dalje ima poveznicu sa državnim sistemom. Tu konstataciju za Bloomberg Businessweek Adria potvrđuje iskusna istraživačka novinarka iz nevladne organizacije Balkan Investigative Reporting Network (BIRN) sa sedištem u Beogradu Jelena Zorić, koja se upravo bavi istragama povezanosti države i kriminala: „Naime, zato što kriminalci imaju ‘svoje’ ljude u državnim strukturama, oni brzo saznaju da li su za njima raspisane međunarodne poternice ili se dešava da iako imaju i Interpolove poternice raspisane za njima, niko ih ne hapsi. Lažna lična dokumenta, poput pasoša, čak pripadnici sukobljenih klanova nabavljaju obično od istog izvora u policijama u regionu. Najopasnije kriminalce, kao po pravilu, privatno obezbeđuju državni službenici, koji su radili ili i dalje rade u tajnim i javnim bezbednosnim službama.“ 

Po relevantnim i nepristrasnim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), balkanski put droge vrednuje se u proseku na 28 milijardi američkih dolara godišnje. Primera radi, projekcije godišnjeg prihoda budžeta Republike Hrvatske za tekuću godinu iznose 29,3 milijarde evra, dakle, tek nešto veća suma od gorepomenute. Budžetski prihod Republike Srbije za 2022. godinu iznosio je 21,1 milijardu evra, Slovenije 12,3 milijarde evra, što je mnogo manje od godišnje vrednosti balkanske rute droge. Naša sagovornica Jelena Zorić konkretizuje ovu statistiku: „Procenjuje se da postoji 20 ćelija u balkanskoj kriminalnoj mreži. Svaka ćelija broji od 10 do 15 osoba. Crnogorski i srpski deo mreže je najjači. Koliko su zapravo jaki, govori i činjenica da je više od trećine policijskih akcija koje je Evropol koordinisao od 2018. do 2021. godine, imala za cilj bavljenje kriminalnim organizacijama sa Zapadnog Balkana.“ 

Na pitanje o razgranatosti sfere organizovanog kriminala u Adria regionu dobili smo još jedan praktičan odgovor: „Uticaj organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu premašuje svetske i evropske proseke, a najviše utiče na Srbiju, koja se visoko kotira na neslavnoj listi Globalne inicijative za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC). Trgovina heroinom, kokainom, finansijske mahinacije i krijumčarenje ljudi su vodeći oblici organizovanog kriminala koji potresaju region, a najjači kriminalni akteri dolaze iz državnog aparata.“ 

PUT DROGE BALKANSKOM RUTOM 

Struktura samog puta droge kroz Balkan prati geografsku sliku našeg regiona. I u ovom domenu je naša sagovornica pružila iscrpan opis: „Pomorskim putem, droga, poput kokaina iz Latinske Amerike, obično se doprema u Crnu Goru i Hrvatsku. Drumsko krijumčarenje narkotika odvija se u celom regionu, a Hrvatska i Slovenija su nezaobilazne tačke, jer predstavljaju konekciju Zapadnog Balkana sa zonom Evropske unije. Slovenija i Hrvatska su takođe mnogo veći izazov i za pranje novca jer pranje nezakonito stečenog kapitala na teritoriji EU za organizovane kriminalne grupe jeste najviši interes, to važi čak i za najpoznatiju italijansku mafiju Ndrangheta sa kojom balkanski klanovi gaje snažnu povezanost.“ 

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar