Stan od 60 miliona evra razotkriva problem Monaka sa prljavim novcem

Dok stojite na balkonu na vetru u skupom stanu u kvartu Maretera u Monaku, imate osećaj kao da ste na superjahti koja plovi ka pučini. Pogled na Sredozemno more pruža se sve do horizonta, svetao pod od jasena podseća na brodsku palubu, a morski povetarac donosi svežinu i po najtoplijem letnjem danu. Ovaj stan ima još nešto zajedničko sa plutajućom palatom - cenu. Stan sa tri spavaće sobe, u ponudi po ceni od više od 60 miliona evra (70 miliona dolara), košta više nego što bi mnogi milijarderi izdvojili za raskošnu jahtu. 

Ovakve cene ipak nisu sprečile svetske ultrabogataše da razgrabe nekretnine u Mareteri otkako su prvi put ponuđene još u fazi izgradnje 2017. godine. Ukupno 114 nekretnina na obali je na samom početku prodato po cenama od 60 miliona do gotovo 500 miliona evra, a sada vrlo verovatno koštaju još više. Maretera je zbog toga jedna od najskupljih i najekskluzivnijih adresa na planeti, sa pogledom na krivudavu stazu na kojoj se održavaju trke Formule 1 za Veliku nagradu Monaka. Osim toga, udaljena je samo 10 minuta hoda od kazina i još nekoliko minuta od marine za jahte.  

Problem je u tome što pojedini potencijalni kupci ovih nekretnina imaju poteškoća da dokažu da odgovaraju profilu stanovnika kakve kneževina želi. Monako je više od jednog veka privlačio tajkune, filmske zvezde i sportske legende - da ne pominjemo pojedine sumnjive tipove kod kojih je teško utvrditi poreklo bogatstva. Pre jednog veka britanski književnik Somerset Maugham je nazvao ovo područje "sunčanim mesto za mutne tipove". Međutim, Monako, koji se nalazi pod sve većim pritiskom da se obračuna sa finansijskim malverzacijama, sada poručuje da takvi kupci nisu više dobrodošli. 

 

Ta zabrinutost je kulminirala u junu 2024, samo šest meseci pre zvaničnog otvaranja Maretere, kada je ta zemlja sa 39.000 stanovnika stavljena na "sivu listu", gde se našla u društvu zemalja poput Sirije, Venecuele i Jemena, za koje se smatra da se ne bore dovoljno efikasno protiv pranja novca. 

Monako je na tu listu stavila Radna grupa za finansijsko delovanje (FATF) koju je 1989. osnovala grupa sedam najrazvijenijih zemalja G7, a taj potez je izazvalo paniku u kneževini. Kako je rasla zabrinutost, vladajući monarh, princ Albert Drugi, uneo je promene u Ministarstvu finansija i pooštrio zakone. Udarac koji je zadat ugledu Monaka bio je poziv na buđenje, kaže Pierre-André Chiappori, koji je bio ministar finansija te zemlje od marta 2024. do kraja marta ove godine. "Možda u prošlosti nismo bili dovoljno budni". 

Kneževina je počela da strogo kontroliše kompanije koje nisu prijavile sumnjive aktivnosti i uspostavila Upravu za finansijsku bezbednost, finansijsko-obaveštajni i nadzorni organ za borbu protiv pranja novca. Međutim, te aktivnosti su, kako se čini, dovele do toga da Monako postane manje privlačan ljudima koji su dovoljno bogati da mogu da priušte sebi neverovatne cene u Mareteri, naselju izgrađenom na oko šest hektara terena uzetog od mora. 

Novi zakoni i pojačan nadzor podrazumevaju i pooštravanje takozvanih "upoznaj svog klijenta" pravila, koja zahtevaju od kompanija da budu upućene u poreklo novca njihovih klijenata i da obaveste vlasti ako naiđu na nešto sumnjivo. Tokom protekle godine, regulatorno telo je kaznilo  šest firmi zbog propusta. Među njima su i dve agencije za nekretnine za koje je ocenjeno da nisu dovoljno proverile kupce, od kojih je jedna posredovala u transakciji u Mareteri. 

Dok Monako radi na tome da bude uklonjen sa "sive liste", vredi pogledati kako stoje stvari u sektoru nekretnina, srcu ekonomije Monaka. Katastarske knjige kneževine, mnoštvo mejlova i predugovori o kupoprodaji u Mareteri pružaju uvid u prve prodaje i velike sume novca koje su u igri. Bloomberg Businessweek je proučio dokumenta koja je prikupila neprofitna organizacija Distributed Denial of Secrets koja čuva hakovan i procurio materijal od javnog interesa. Mada nema nagoveštaja da su preduzimač ili neka osoba koja se pominje u dokumentima bili umešani u nezakonite aktivnosti, ovaj materijal pruža uvid u to kako iznutra funkcioniše najekskluzivniji segment tržišta nekretnina, širinu njegovog dometa u geografskom smislu i brige Monaka zbog pranja novca. 

Informacije obuhvataju na stotine poruka koje su razmenjivali investitor L’Anse du Portier, lokalni javni beležnik, bankari i nekoliko desetina zainteresovanih kupaca ili njihovih predstavnika. Datiraju iz 2017. godine dok su još trajali radovi na izgradnji infrastrukture u moru, pa sve do sredine 2022. godine, nešto više od dve godine pre nego što su stanari počeli da se useljavaju.  

Među zainteresovanim kupcima su imena poput britanskog milijardera iz hemijske industrije Jima Ratcliffea, zvezde Formule 1 Maxa Verstappena (on je hteo šest spavaćih soba i 14 parking-mesta) i najbogatijeg Ukrajinca Rinata Ahmetova, koji je iskeširao 471 milion evra za verovatno najskuplji stan koji je ikada prodat. Stan se prostire na pet spratova u zgradi sa ukupno 18 spratova koja, sva u keramici i staklu, izgleda kao da lebdi nad kvartom (nazvana je "Le Renzo" po svetski poznatom arhitekti Renzu Pianou koji ju je dizajnirao). 

Kupce je morao da odobri Patrice Pastor, šef najmoćnije dinastije u oblasti nekretnina u Monaku. Jedan od rukovodilaca u agenciji L’Anse du Portier rekao je za francuski dnevnik "Nice-Matin" 2022. da su u slučaju Maretere zainteresovani kupci pozivani na razgovor, a ne samo njihovi zastupnici, kako bi se izabrali "najpogodniji ljudi za taj kraj". Na taj način bi se praktično iz igre isključili "klijenti sa Bliskog istoka, Azije i  Rusi" koji nisu baš zainteresovani da se sami bave takvim detaljima. 

Bloomberg

 

Ipak, među prvim transakcijama iz baze imejlova našli su se ugovori sklopljeni sa osobama povezanim sa Rusijom, a koji su ukupno dosegli sumu od milijardu evra. Malo poznati rukovodioci iz sektora avijacije Konstantin Krivčenko i Dmitrij Kupcov - obojica rođeni u Rusiji ali imaju irske pasoše, želeli su da kupe četiri vile, od kojih je svaka koštala 100 miliona evra.  

Oni su hteli da ih kupe preko namenski  osnovanih kompanija kojima su vlasti Monaka izdale dozvole za rad u vreme Božića 2017. Iz kasnijih mejlova proističe da nisu na vreme platili neke rate za pojedine nekretnine i da su se njihovi planovi na kraju sveli na jednu vilu od 2.300 kvadrantih metara sa hamamom, saunom, bioskopom, sobom za masažu i prostorijom za degustaciju vina. Zastupnik ove dvojice nije želeo da komentariše te navode. 

Tokom 2018. Valerij Votinov, dvadesetjednogodišnji sin bivšeg direktora u naftnom gigantu Rosneft, ponudio je više od 500 miliona evra za devet nekretnina, što je bila samo jedna u nizu transakcija u koje je u to vreme bio uključen. Pastor je u mejlu opisao najveću potencijalnu kupovinu u Mareteri kao važan korak za taj kompleks. U to vreme, Valerijev otac Andrej se borio protiv toga da ga izruče iz Velike Britanije Rusiji po optužbi za proneveru (zahtev Rusije je odbijen pošto je britanski sud utvrdio da optuženi možda neće imati fer suđenje). 

Tri godine kasnije, iz mejlova se vidi da je mlađi Votinov pristao da plati dodatnih 135 miliona evra za petospratnu vilu "Hvatač snova", koja je imala bazen unutra i spolja, garažu za 10 automobila i diskoteku u podrumu. Međutim, ispostavilo se da je, prema zvaničnim izveštajima kompanije, Andrej Votinov, kada je posle dve decenije rada napustio Rosneft 2014, imao samo oko milion evra. 

Kada je Votinov pokušao da preproda svoje stanove nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, banka zainteresovanog kupca je počela da postavlja pitanja. Votinovljev advokat je uputio sledeći odgovor: "S obzirom na sadašnje okolnosti, možda bi bilo korisno istaći da je ovaj deoničar kiparski državljanina i da nema rusko državljanstvo". Ni Votinov nije odgovorio na upite za komentar. 

Ruski tajkun u sektoru čelika Viktor Rašnjikov i njegova kćerka planirali su pre rata da kupe nekretnine u Mareteri, vredne desetine miliona evra, a u kupovinu su bili uključeni jedna kiparska kompanija i banka iz Ženeve. Rašnjikov se zatim suočio sa sankcijama. Njegov advokat kaže da do kupovine na kraju nije došlo i da on ne poseduje nikakvu imovinu u kneževini. 

Vlasti Monaka su odbile da komentarišu pojedinačne transakcije, ali kažu da primenjuju sve sankcije Evropske unije i da je svaka značajnija kupovina nekretnina predmet provere, a pre svega kupoprodaja u Mareteri. Guy-Thomas Levy-Soussan, glavni rukovodilac projekta izgradnje kompleksa, kaže da su pri prodaji nekretnina u Mareteri propisi poštovani u najvećoj mogućoj meri, i to pre svega oni koji se odnose na pranje novca i međunarodne sankcije. On kaže da je L’Anse du Portier prikupljao informacije o potencijalnim kupcima, uključujući informacije o poreklu bogatstva, kao i o tome da li imaju regulisan status boravka i da li već poseduju neku nekretninu u kneževini, a sve kako bi se odabrali odgovarajući kupci. On ističe da su mnogi odbijeni.  

Vlasti tvrde da su, i pre nego što je Monako stavljen na "sivu listu", pokušavale da iskorene pojavu fiktivnih stanovnika, ljudi koji bi formalno prijavili boravište u toj zemlji kako bi izbegli plaćanje poreza na dohodak - što je jedna od prednosti Monaka, a ne bi boravili tamo obaveznih šest meseci godišnje. Pridošlice moraju da otvore račun u banci i reše pitanje stanovanja pre nego što im se odobri boravišna dozvola. Kuće moraju biti dovoljno velike da prime sve koji su prijavljeni na toj adresi i vlasti povremeno prate potrošnju preko računa za komunalne usluge i kreditnih kartica kako bi se uverile da tu zaista žive. "Monako više nije toliko ‘grad duhova’ kao pre 10 godina", Kaže Florian Valeri, šef agencije za nekretnine Barnes Valeri Agency. 

Lokalni stanovnici brinu da je Monako, zbog stavljanja na "sivu listu", izgubio status vodeće međunarodne destinacije za bogataše, mada bi rat u Persijskom zalivu mogao to da promeni. Godišnja anketa matične grupacije Barnes, sprovedena pre izbijanja rata, pokazala je da je Monako pao za 10 mesta ove godine na 14. mesto među gradovima koji najviše privlače superbogataše. Konsultantska kuća za nekretnine Knight Frank navodi da je Monako i dalje najskuplje tržište nekretnina u svetu, ali da Dubai predvodi rast u kupovini luksuznih nekretnina za stanovanje u proteklih pet godina. Na vrhu ovogodišnje liste vodećih destinacija za milionere, koju objavljuje Henley & Partners, firma koja daje savete za sticanje državljanstva, nalaze se Ujedinjeni Arapski Emirati. Na listi su i Portugalija, Grčka, Italija i Švajcarska, ali ne i Monako. 

Ovaj pad ugleda preti da uspori tržište nekretnina koje je inače izrazito dinamično u Monaku, baš kao što biste i očekivali da je u državi koja je manja od Central parka, a ima najveći dohodak po glavi stanovnika na svetu. Međutim, stroža pravila u oblasti bankarstva, za osnivanje firmi i izdavanje boravišnih dozvola, s druge strane, otežavaju investicije. "Otvaranje bankovnog računa u Monaku je pravi izazov", kaže Remi Delforge, advokat koji savetuje strance koji se doseljavaju u kneževinu. 

Jedna osoba koja radi u sektoru nekretnina u Monaku kaže da je neki bogataš sa Bliskog istoka nedavno odustao od pokušaja da dobije boravišnu dozvolu nakon što su mu tražili bankovne izvode koji datiraju decenijama unazad, uključujući izvode iz institucija koje više ne postoje, Neke banke oklevaju da prihvate nove klijente iz Kine ili Rusije, rekla je ta osoba koja nije želela da bude imenovana jer je reč o privatnim transakcijama. 

Chiappori, bivši ministar finansija, kaže da je Monako napravio sveobuhvatan popis kompanija za nekretnine, a u pripremi su i nove sankcije u vezi sa pranjem novca. On kaže da su propisi uvedeni zastalno, iako se ne zna koliko će vremena biti potrebno da kneževina bude skinuta sa "sive liste". Ako to znači da će neki potencijalni kupac odlučiti da odustane od Maretere ili nekog novog luksuznog građevinskog projekta u Monaku, onda je to u redu. "Ne treba nam prljav novac", kaže on. "Mnogo više bismo izgubili zbog narušavanja ugleda nego što bismo dobili prodajom skupog stana."

- U pisanju pomogli Irina Reznik i Alexander Sazonov.