Gde je nestao Bliski istok? Satelitski snimci u magli rata

Planet Labs PBC, kompanija za satelitsko snimanje osnovana 2010. godine, ima više od 200 satelita koji svakodnevno fotografišu čitavu kopnenu masu Zemlje, i to učestalošću kakvu ostatak industrije ne može da prati. Dok većina konkurenata prodaje pojedinačne snimke na zahtev, Planet funkcioniše više kao otvoreni striming servis, omogućavajući klijentima, među kojima su trgovci, vlade i humanitarne organizacije, da preuzimaju, objavljuju i dalje nadograđuju njegove podatke. 

 

Nedavno je taj sistem prestao da funkcioniše za veliki deo sveta. Kompanija Planet je 5. aprila obavestila klijente da je američka vlada zatražila od svih provajdera satelitskih snimaka da "dobrovoljno uskrate" snimke na neodređeno vreme, retroaktivno od 9. marta, za veliki deo Bliskog istoka, uključujući Iran, Irak, Izrael, Liban i zemlje Persijskog zaliva. Kompanija je prestala da objavljuje ratne snimke u svojoj biblioteci i saopštila da prelazi na "model kontrolisanog pristupa", u okviru koga će se zahtevi razmatrati od slučaja do slučaja. Američko ministarstvo odbrane i Nacionalna uprava za okeane i atmosferu, koja daje licencu kompaniji Planet za rad njenih satelita, nisu odgovorili na upite za komentar. 

Planet uvodi ograničenja za satelitske snimke većeg dela Bliskog istoka 

Kombinovana pokrivenost snimcima zaključno sa 22. aprilom 

Napomena: Metapodaci o snimcima preuzeti su putem API programskog interfejsa kompanije Planet Labs 

 

Sada se njihovi klijenti okreću alternativama. Neki su pribegli besplatnim podacima NASA niže rezolucije, koji ne podležu istim ograničenjima. Drugi su prešli na snimke Evropske svemirske agencije i drugih međunarodnih satelitskih operatera koji nemaju obavezu da isključe svoje podatke zbog rata koji vode SAD i Izrael. Neki razmatraju i Kinu, koja upravlja najvećim komercijalnim programom za snimanje planete Zemlje van SAD. 

Posledice ove situacije preoblikuju industriju osmatranja Zemlje, vrednu pet milijardi dolara, i nameću pitanje da li može da se izgradi komercijalni posao na infrastrukturi koju vlada praktično može da ugasi kad god poželi. Nijedna druga američka kompanija ne pruža isti nivo pristupa satelitskim snimcima kao što je to činio Planet, od čega je koristi imao neobično širok krug klijenata, kaže Jeffrey Lewis, direktor Programa Istočne Azije za sprečavanje širenja oružja za masovno uništenje na Institutu za međunarodne studije Midlberi u Montereju (Kalifornija), koji je i stručnjak za metode prikupljanja obaveštajnih podataka iz javno dostupnih izvora. 

Međutim, taj model takođe čini Planet izloženim pritisku vlade. Lewis otvoreno govori o onome što smatra cenom ograničavanja pristupa: "To će biti loše za američku industriju." 

Snimci visoke rezolucije pružaju jasniji uvid u štetu 

Satelitski snimci vazdušnog napada 28. februara na osnovnu školu u Minabu u Iranu 

Izvori: NASA, Evropska svemirska agencija, Planet Labs 

Napomena: Preliminarni nalazi istrage američke vojske ukazuju na to da su SAD odgovorne za ovaj napad. 

 

Satelit Pelican omogućuje snimanje visoke rezolucije. Izvor: Planet Labs 

Među korisnicima Planeta koje pogađaju ova ograničenja, nalazi se i Privateer Space Inc., kompanija za geoprostornu analitiku koja svakodnevno, a ponekad iz sata u sat, prikuplja satelitske obaveštajne podatke od različitih provajdera. Te podatke nudi svojim klijentima, uključujući brodarske kompanije koje prate saobraćaj kroz Persijski zaliv, trgovce robom koji nadgledaju aktivnosti u lukama i firme koje procenjuju rizike u globalnim lancima snabdevanja. Declan Lynch, generalni menadžer i direktor prihoda kompanije Privateer, kaže da njegova kompanija, nakon što je Planet uveo ograničenja, više nije mogla da klijentima brzo potvrdi kada bi brod prestao da šalje signal identifikacije ili neočekivano promenio kurs. Praćenje aktivnosti u lukama širom regiona takođe je ograničeno. 

Da bi nadomestila nedostatak podataka, kompanija Privateer obratila se francuskom satelitskom operateru Airbus Defence & Space SA, koji nudi snimke veće rezolucije od Planeta, ali sa ređim ažuriranjima nad manjim geografskim područjima. Lynch kaže da su operacije njegove kompanije "značajno degradirane" usled ovih ograničenja. (Upitan za komentar, Airbus je u mejlu naveo da posluje "potpuno u skladu sa svim relevantnim sankcijama, zakonima o kontroli izvoza i međunarodnim propisima".) 
 

Snimci kompanije Planet prikazuju posledice izraelskog vazdušnog napada na Međunarodni aerodrom Mehrabad u Teheranu 6. marta.

Druge kompanije koje koriste podatke Planeta kažu da su našle zaobilazna rešenja, ali brinu zbog dugoročnih posledica ovih ograničenja. Samir Madani, suosnivač kompanije TankerTrackers.com Inc., koja se bavi pomorskom analitikom i prati kretanje tankera širom sveta pomoću satelitskih snimaka, kaže da se njegova firma "okrenula alternativama", ali je odbio da precizira o kojim je alternativama reč. Čak i ako Planet vrati pristup snimcima po završetku rata, Madani kaže da će ograničenja odvratiti korisnike satelitskih snimaka od američkih provajdera, koji će se "u narednim mesecima i godinama suočiti sa većom konkurencijom kao posledicom vladine intervencije". 

Antoine Halff, suosnivač kompanije za analitiku u oblasti energetike Kayrros SAS, koja koristi satelitske snimke za merenje nivoa zaliha nafte i praćenje kretanja tereta u Persijskom zalivu za potrebe trgovaca robom, kaže da zbog ograničenja koje je uveo Planet, njegova firma više ne može da nadgleda ista područja tako često kao ranije. "Na energetskim tržištima, pravovremeni podaci imaju stabilizujući efekat", kaže on. "To omogućava trgovcima i operaterima da rano uoče poremećaje, preusmere tokove i pomognu u ponovnom uspostavljanju ravnoteže u snabdevanju. U vreme pojačanih geopolitičkih tenzija, ta transparentnost povećava energetsku bezbednost." Halff kaže da ga brine to što bi ograničavanje pristupa podacima moglo da destabilizuje tržišta. 

Nekomercijalni korisnici takođe traže alternativne izvore podataka. Jeffrey Lewis iz Instituta za međunarodne studije Midlberi kaže da njegov tim, koji koristi satelitske snimke za praćenje programa naoružanja i procenu štete od udara u zonama sukoba, ranije nije morao da razmatra saradnju sa drugim provajderima, jer je Planet bio dovoljan. Sada kao alternativu razmatraju kineske kompanije za satelitsko snimanje da bi popunili te praznine. 

Ova situacija otkriva složenu politiku geoprostorne obaveštajne delatnosti. U SAD, kompanije za satelitsko snimanje zavise od licenci federalne vlade koje im omogućavaju da prikupljaju i prodaju snimke. Model potiče iz devedesetih godina prošlog veka, kada je vlada prvi put dozvolila privatnim kompanijama da upravljaju sopstvenim satelitima za snimanje, tehnologijom koja je ranije bila rezervisana za obaveštajne agencije. 

Satelitski snimci mogu da predstavljaju rizik po nacionalnu bezbednost, tako što bi, na primer, neprijatelj mogao da pomoću njih otkrije položaje američkih snaga ili razmere štete od raketnog udara. Zbog toga je većina američkih provajdera satelitskih snimaka, uključujući Vantor Inc. i BlackSky Technology Inc., oduvek strogo kontrolisala pristup korisnika podacima i njihovo korišćenje kako bi održala dobre odnose sa vladom. I Vantor i BlackSky, koji oko polovinu svojih prihoda ostvaruju od američkih agencija u oblasti odbrane, navode da od početka rata nisu primili nikakve zahteve od Trumpove administracije da menjaju svoje poslovanje. 

Sa svojim modelom otvorenog pristupa, Planet već dugo nastoji da privuče više klijenata iz privatnog sektora nego njegovi konkurenti. Kada je kompanija izašla na berzu 2021. godine, procenjivala je da će prihodi od komercijalnih klijenata do 2026. činiti 68 odsto ukupnih prihoda. Međutim, primena u komercijalne svrhe je stagnirala. U 2025. godini, oko 18 odsto prihoda kompanije poticalo je od komercijalnih klijenata, dok je ostatak dolazio od američke vlade, ali i stranih vlada. Komercijalni klijenti ne znaju uvek kako da postupaju sa tim podacima, šta od njih da očekuju ili kako da procene njihovu vrednost u odnosu na visoke troškove pretplate, koji mogu da se kreću od oko 3.000 do 56.000 dolara godišnje. 

Državne agencije kao klijenti obično imaju jasnije definisanu svrhu korišćenja. Obaveštajne agencije koriste satelitske snimke za otkrivanje lansiranja projektila, praćenje kretanja snaga i procenu ratne štete. Nacionalna kancelarija za izviđanje (NRO), koja upravlja američkim špijunskim satelitima, potpisala je sa Planetom 2022. petogodišnji ugovor vredan 146 miliona dolara. 

S obzirom na to da posluje sa američkom vladom, logično je da će se kompanija Planet povinovati njenim zahtevima, kaže Kari Bingen, bivša zamenica podsekretara za obaveštajne poslove u Ministarstvu odbrane, koja vodi Projekat vazdušno-svemirske bezbednosti u Centru za strateške i međunarodne studije, tink-tenku za nacionalnu bezbednost. Međutim, kako druge zemlje razvijaju obimne satelitske programe, rizici po nacionalnu bezbednost samo rastu, kaže ona. Kineska obaveštajna kompanija MizarVision je, pomoću kineskih satelitskih snimka, pratila i objavljivala detaljne podatke o kretanju američke vojske tokom sukoba sa Iranom, objavio je Washington Post u aprilu. Financial Times je nedavno izvestio da je Iran krajem 2024. nabavio kineski špijunski satelit kako bi nadgledao američke vojne baze. "Nas možemo da ograničimo", kaže Bingen povodom toga što američke kompanije uskraćuju podatke iz tog regiona. "Njih ne možemo." 

Izvor: TerraWatch Space

Kritičari kažu da bi uskraćivanje satelitskih snimaka moglo da pomogne Trumpovoj administraciji da upravlja percepcijom javnosti o ratu koji malo Amerikanaca smatra opravdanim. Medijske kuće koje koriste Planetove snimke za izveštavanje o ratu u Iranu, uključujući Bloomberg News, ova blokada pristupa sputava u poslu. Lewis kaže da "nema legitimnog" razloga za ova ograničenja, osim suzbijanja negativnog medijskog izveštavanja. 

Najveći gubitnici zasad su oni koji ne mogu lako da priušte prelazak na druge provajdere podataka i kojima preostaje da se oslanjaju na snimke niže rezolucije. To uključuje i brojne nevladine organizacije koje imaju besplatan ili povoljniji pristup Planetovim satelitskim snimcima jer ih koriste u humanitarne svrhe. Institut za proučavanje rata (ISW), koji izrađuje dnevne mape sukoba na koje se kreatori politika i mediji oslanjaju kako bi pratili tok rata u Iranu, navodi da više ne može da sa toliko detalja "potvrđuje napade niti procenjuje štetu". 

 

Osnovna škola "Shajareh Tayyebeh" (Blagosloveno drvo, prim. prev.) posle vazdušnog napada u Minabu, snimljeno 21. marta. Fotograf: Hassan Ghaedi/Anadolu/Getty Images  

Micah Farfour, specijalna savetnica za daljinsku detekciju u Amnesty Internationalu, kaže da ta organizacija za zaštitu ljudskih prava više nema pristup Planetovim podacima, koji su bili primarni izvor za tekuće istrage o vojnim razaranjima u Libanu. Pre uvođenja ograničenja, Amnesty je koristio tragove razaranja i požara vidljive na Planetovim snimcima kako bi istražio vazdušni napad na osnovnu školu u iranskom gradu Minab u februaru, u kome je poginulo najmanje 150 dece. U svetu koji je preplavljen slikama generisanim veštačkom inteligencijom i manipulativnim video-snimcima, satelitski snimci nude nešto retko, kaže Farfour: "To pruža uvid u istinu u opštem haosu."