Osvrni se oko sebe: baloni su posvuda

Dva meseca pre Crnog utorka, berzanskog sloma koji je doveo do Velike depresije, ekonomista iz Masačusetsa Roger Babson, zabrinut zbog talasa malih investitora amatera koji su se zaduživali kako bi kupovali akcije, izjavio je u jednom obraćanju da "pre ili kasnije krah dolazi i mogao bi biti užasan". Posle toga, berzanski indeksi su pali za tri odsto, što je u to vreme bilo poznato kao "Babsonov slom" (Babson Break). Međutim, u nedeljama koje su usledile, tržište je ignorisalo Babsonova zloslutna upozorenja, delom zbog optimizma u vezi s novim proizvodima široke potrošnje, poput radija i automobila, piše Andrew Ross Sorkin u svom upečatljivom, nedavno objavljenom istorijskom delu "1929: Inside the Greatest Crash in Wall Street History - and How It Shattered a Nation" (u slobodnom prevodu "1929: Pogled iznutra na najveći slom u istoriji Wall Streeta - i kako je razorio naciju", prim. prev.). "Previše optimistični investitori su ponovo pobeđivali." 

 

Danas postoji mnogo proroka poput Babsona koje upozoravaju na dešavanja oko veštačke inteligencije (AI), naročito na procenjenu vrednost javnih i privatnih tehnoloških kompanija i njihovu bezglavu jurnjavu ka teško dostižnom cilju, a to je veštačka opšta inteligencija (AGI - AI koja može da razume, uči i rešava zadatak poput čoveka i bolje, prim. prev.). Prema podacima firme za analize i istraživanja Omdia, tehnološke kompanije su na putu da do 2030. godišnje troše nešto manje od 1,6 biliona dolara na data centre.  

Razmere entuzijazma u vezi sa AI-jem, koja kao  generator profita postoji i dalje samo u teoriji, zbunile su mnoge trezvene investitore. Ipak sada, kao i pre jednog veka, strah da će propustiti sledeću veliku priliku naveo je mnoge kompanije da zanemare takva zloslutna proročanstva. "Svi oni, na neki način, igraju neku vrstu igre pogađanja, uvereni da će ove nerealno ambiciozne tehnologije rešiti svaki postojeći problem", kaže Advait Arun, analitičar za klimatsko finansiranje i energetsku infrastrukturu u američkom istraživačkom Centru za javno preduzetništvo, čiji je nedavni izveštaj u maniru Babsona, "Bubble or Nothing" (u slobodnom prevodu "Mehur ili ništa", prim. prev.) doveo u pitanje šeme finansiranja projekata data centara. "Definitivno smo još u fazi neutemeljene euforije." 

Bloomberg Businessweek Adria

Novinarima bi obično bilo mudro da se uzdrže od rasprave o tome da li je neki resurs ili tehnologija precenjena. Nemam čvrsto mišljenje o tome da li smo u AI mehuru, ali se pitam nije li to pitanje preusko postavljeno. Ako spekulativni mehur definišete kao bilo koji fenomen u kome vrednost određene imovine neodrživo raste iznad merljive osnovne vrednosti, onda su mehuri praktično svuda oko nas. Osim toga, čini se da sinhronizovano narastaju i splašnjavaju. 

Može postojati mehur u vezi sa zlatom, čija je cena porasla za gotovo 64 odsto u poslednjih godinu dana zaključno sa 12. decembrom, kao i mehur sa državnim obveznicama, kaže Børge Brende, izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma, koji je nedavno primetio da države sveukupno nisu poslovale u ovako dubokom minusu još od Drugog svetskog rata. Mnogi finansijeri veruju da postoji mehur u privatnom kreditiranju - tržištu zajmova, vrednom tri biliona dolara, koje finansiraju velike investicione kuće (od kojih su mnogi namenjeni izgradnji data centara za AI) i koje je van strogo regulisanog komercijalnog bankarskog sistema. Jeffrey Gundlach, osnivač i izvršni direktor firme za upravljanje kapitalom DoubleLine Capital, nedavno je ovo netransparentno, neregulisano i haotično tržište nazvao "smećem od kredita" u Bloombergovom podkastu Odd Lots. Jamie Dimon, izvršni direktor američke banke JPMorgan Chase & Co, nazvao ga je "receptom za finansijsku krizu". 

Najočigledniji apsurdi su isplivali na videlo tamo gde se ne može lako proceniti stvarna vrednost neke imovine. Ukupna tržišna vrednost bitcoina, na primer, porasla je za 636 milijardi dolara od početka godine do 6. oktobra, da bi, zaključno sa 12. decembrom, izgubila sve to i još više. Obim trgovine mim-koinima, tim virtuelnim tvorevinama koje služe kao spomen na onlajn trendove (memecoins, vrsta kriptovalute koja je inspirisana mimovima na internetu – viralnim duhovitim sadržajima, ili onlajn trendovima; obično nemaju stvarnu vrednost već im se vrednost zasniva na popularnosti na društvenim mrežama, snazi zajednice koja ih podržava i spekulacijama, prim. prev.), dostigao je najvišu vrednost od 170 milijardi dolara u januaru, pokazuju podaci medijske platforme specijalizovane za kriptovalute Blockworks. Međutim, do septembra ova vrednost je pala na 19 milijardi dolara. Pad su predvodili mim-koini $TRUMP i $MELANIA, koje su lansirali predsednik i prva dama SAD dva dana pre dana inauguracije, a koji su od 19. januara izgubili 88 odsto, odnosno 99 odsto svoje vrednosti. 

OELHAN / Bloomberg

Mnogi investitori vrednovali su ove kriptovalute ne zbog njihovog potencijala da stvore stvarnu vrednost za akcionare i svet - na način na koji bi, na primer, vrednovali akcije obične kompanije koja podnosi izveštaje o zaradi, već isključivo kroz šansu da brzo zarade mnogo novca. Pristupali su tome slično kao da prilaze stolu za kockanje u Las Vegasu. 

Možda postoje demografski razlozi zbog kojih investitori, posebno oni privučeni kriptovalutama, sportskim klađenjem i onlajn tržištima na kojima se ljudi klade na razne buduće ishode, pokušavaju da igraju na finansijskim tržištima kao da su kockarnice. Prema nedavnoj anketi agencije Harris, šest od deset Amerikanaca sada teži sticanju ekstremnog bogatstva. Sedamdeset procenata ispitanika iz generacije Z i milenijalaca kažu da žele da postanu milijarderi, u poređenju sa 51 odsto pripadnika generacije X i bebi-bumera. Studija firme za upravljanje finansijama Empower iz 2024. sugeriše da zumeri veruju da finansijski uspeh podrazumeva platu od skoro 600.000 dolara (pod tim se u SAD misli na bruto iznos na godišnjem nivou, prim. prev.) i neto imovinu od 10 miliona dolara. 

Zahvaljujući video-sadržajima na TikToku, grupnim četovima, forumima na Redditu i sveprisutnom internetu sa brzim protokom informacija, svi na svetu sada mogu u istom trenutku da saznaju gde je prilika da se zaradi. To u načelu zvuči dobro, ali je dovelo do manije imitiranja, masovne konkurencije i ponašanja nalik kolektivnom umu, zbog čega nova Apple TV serija "Pluribus" deluje izuzetno aktuelno ("Pluribus" je američka naučnofantastična serija o svetu u kome su skoro svi ljudi postali deo kolektivnog uma pod uticajem vanzemaljskog delovanja, prim. prev.). Tradicionalnu ekonomiju, sa njenim složenim i beskrajno raznolikim dimenzijama, potisnula je ekonomija pažnje - ono čime smo svi, svuda, u datom trenutku opsednuti. 

OELHAN / Bloomberg

U poslovnom svetu taj jedinstven fokus usmeren je na veštačku inteligenciju. U popularnoj kulturi postojao je mehur glumice Sydney Sweeney, koji je usledio posle mehura glumca Pedra Pascala, i mehura "6–7". (Ako nemate tinejdžere, dovoljno je da guglate.) Tokom protekle godine, zahvaljujući slavnim ličnostima poput Lise iz kej-pop grupe Blackpink, pojavila se i svetska manija za simpatičnim, ali bezvrednim zoomorfnim plišanim igračkama koje prodaje kineski proizvođač Pop Mart International Group. Nazovimo to "lababl" (igra reči na engleskom - spoj naziva Labubu za brend plišanih lutki koje su postale globalni fenomen, i engleske reči za mehur, bubble; prim. prev.). 

U svetu hrane svakako postoji proteinski mehur: svi, od proizvođača kokica do žitarica za doručak, ističu sadržaj proteina kako bi privukli potrošače koji vode računa o zdravlju i korisnike GLP-1 terapija (glukagonu sličan peptid 1, prirodni hormon koji ima važnu ulogu u regulaciji apetita i šećera u krvi, prim. prev.). U medijima bi se moglo reći da postoji mehur digitalnih biltena sa Substacka (onlajn platforme koja omogućava autorima da šalju njuzleter sa svojim tekstovima direktno čitaocima; prim. prev.), podkasta koje vode slavne ličnosti (Good Hang sa američkom glumicom i komičarkom Amy Poehler i Confessions of a Female Founder sa Meghan Markle), kao i dokumentarnih biografija slavnih ličnosti koje su to odobrile, a koje se na striming servisima pojavljuju gotovo svake nedelje (najnoviji na Netflixu: "Biti Edi" (Being Eddie) o Eddieju Murphyju i dokumentarac o Victoriji Beckham, naslovljen njenim imenom). "Bilo čija referentna grupa je sada globalna i daleko prevazilazi neposredno okruženje, kao i  klasnu pripadnost ili društveni položaj", kaže W. David Marx, autor knjige "Blank Space: A Cultural History of the Twenty-First Century" (u slobodnom prevod "Prazan prostor: Kulturna istorija 21. veka", prim. prev.) "Unutar ovih tržišta danas mogu postojati globalno usklađena kretanja koja bi u prošlosti bili nemoguća." 

Ulozi kod veštačke inteligencije, naravno, mnogo su veći nego u slučaju igračaka Labubu. Nijedna kompanija ne želi da zaostane, te svaki veliki igrač neumorno gradi računarsku infrastrukturu koristeći složene finansijske aranžmane. U nekim slučajevima to podrazumeva formiranje posebnih firmi specijalne namene (setite se onih iz finansijskog sloma 2008. godine) koje se prekomerno zadužuju kako bi kupila grafičke procesore kompanije Nvidia Corp, AI čipove za koje pojedini posmatrači kažu da bi mogli izgubiti na vrednosti brže nego što se očekuje. (Pre krize iz 2008. banke su osnivale izdvojene firme specijalne namene da bi na njih prebacile rizične hipoteke i složene finansijske instrumente zasnovane na tim hipotekama, kako bi stvorile iluziju zdravih finansijskih izveštaja, prim. prev.) 

Tehnološki giganti mogu da izdrže posledice ovog stampeda izazvanog FOMO-om (akronim kojim se označava strah od propuštanja prilike, prim. prev.). Svoje data centre uglavnom finansiraju sopstvenim sredstvima i mogu da amortizuju udarce čak i ako svi administrativni radnici odluče da je, recimo, trenutna verzija ChatGPT-ja sasvim dovoljna za pisanje njihovih godišnjih samoevaluacija. Međutim, druge kompanije upuštaju se u rizičnije poteze. Korporacija Oracle, tradicionalno orijentisan provajder baza podataka i neočekivani takmac u "AI groznici", zadužuje se za 38 milijardi dolara kako bi izgradila data centre u Teksasu i Viskonsinu. 

Ostali takozvani neoklaudi, relativno mlade kompanije poput CoreWeave Inc. i Fluidstack Ltd, koje grade specijalizovane data centre za AI, rudarenje bitcoina i druge namene, takođe se mnogo zadužuju. Odjednom, kumulativni efekat AI mehura počinje da izgleda ozbiljnije. "Kada imamo kompanije koje pozajmljenim novcem grade data centre vredne desetine milijardi dolara, bez stvarnih klijenata, tada počinjem da se brinem", kaže Gil Luria, direktor u investicionoj firmi D.A. Davidson & Co, čime priziva u sećanje reči na Rogera Babsona od pre jednog veka. "Pozajmljivanje novca radi spekulativnih investicija nikada nije dobra ideja." 

Carlota Perez, britansko-venecuelanski istraživač, koja decenijama piše o ciklusima ekonomskih uspona i padova, takođe je zabrinuta. Ona kaže da se inovacije u tehnologiji pretvaraju u spekulacije sa visokim ulozima u "kazino ekonomiji" koja je previše zadužena, krhka i sklona mehurima spremnim da puknu čim nepoverenje počne da se širi. "Ako bi AI i kripto-tržište doživeli krah, verovatno bi pokrenuli globalni kolaps nezamislivih razmera", napisala je u imejlu. "Istorijski gledano, istinski produktivna zlatna doba nastupaju tek kad finansijski sektor, umesto da ga stalno spasavaju, počne da snosi posledice sopstvenog ponašanja i kada ga društvo obuzda odgovarajućom regulacijom." Do tada, držite se čvrsto svojih Labubua.