Projekti kablovske infrastrukture se sve više zapliću

Brod "Ile de Batz" postavljao je segment podvodnog internet kabla, dugog 45.000 kilometara, koji treba da poveže Evropu i Aziju preko Persijskog zaliva, kada je rat u Iranu početkom marta zaustavio radove. Vlasnik broda prekinuo je posao usled više sile, a plovilo je vraćeno u luku u Saudijskoj Arabiji, i od tada je tamo usidreno. Radovi na optičkom kablu, kao i na još najmanje dva projekta kablova sa velikim kapacitetom prenosa u ovom regionu, obustavljeni su na neodređeno vreme.  

Ako se postigne trajni prekid vatre i aktivnosti nastave, radovi na polaganju kablova neće moći da se prosto nastave tamo gde su stali. Tehnološke i telekomunikacione kompanije koje finansiraju ove kablove suočiće se s novim problemom: neeksplodiranim projektilima i minama koje leže po morskom dnu duž planiranih trasa ili u njihovoj blizini. Verovatno će morati ponovo da skeniraju delove morskog dna magnetnim i akustičnim senzorima kako bi se uverile da je sve bezbedno. Zbog toga će, kako kaže Hasnain Ali, konsultant za podmorske kablove koji radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), "skoro svi ti projekti biti odloženi". 

Rat SAD i Izraela protiv Irana pokazao je koliko je ranjiva fizička infrastruktura interneta vredna više milijardi dolara. Od početka sukoba, najmanje tri data centra u Persijskom zalivu pogođena su u napadima dronovima, što je poremetilo pružanje klaud usluga. 

 

Pošto se data centri i podmorski kablovi sada tretiraju kao strateška infrastruktura, u rangu sa energetskim mrežama i rafinerijama nafte, sukobljene strane ih sve češće vide kao mete. To saznanje navelo je velike tehnološke i telekomunikacione kompanije da razmisle o tome gde će graditi data centre i kako da usmeravaju podatke. Saudijska Arabija, UAE i druge zemlje Persijskog zaliva bile su magnet za investicije američkih klaud giganata kao što su Amazon Web Services, Microsoft i Google, često u partnerstvu sa državnim investicionim fondovima iz tog regiona. Sada su te investicije pred složenijim rizicima. 

Menjaju se i planovi za postavljanje međunarodnih kablova za internet. Umesto da se u velikoj meri oslanjaju na uske pomorske prolaze, kompanije istražuju druge opcije, kao što su kopnene i hibridne rute. 

Popravljanje kvarova na tehnološkoj infrastrukturi, izazvanih ratom, može biti skupo i komplikovano. Početkom 2024. godine, brod koji je napušten u Crvenom moru nakon napada pobunjenih jemenskih Huta vukao je svoje sidro po morskom dnu skoro dve nedelje dok je plutao, pri čemu je presekao tri internet kabla, pre nego što je konačno potonuo. Popravka tih kablova trajala je pet meseci, delom i zbog toga što su kompanije pre izvođenja radova u vodama Jemena morale da se probijaju kroz pravne prepreke kako bi pregovarale sa pobunjenicima koji su pod međunarodnim sankcijama. Planovi za postavljanje još najmanje pet kablova u Crvenom moru, što je nekada bila najdirektnija i najisplativija trasa za prenos internet saobraćaja između Evrope i Azije, od tada su na čekanju. 

Iako nije potvrđeno da je Iran postavio mine u Ormuskom moreuzu, Iranska revolucionarna garda svakako želi da stvori takav utisak. Američka vojska je do sada uništila 16 iranskih brodova za polaganje mina u Persijskom zalivu, a početkom aprila Iranska revolucionarna garda objavila je mapu moreuza na kojoj je označeno "opasno područje" koje trgovački brodovi treba da izbegavaju zbog morskih mina. 

Sama pretnja ima efekta, kaže Chris Long iz Neptune P2P Group, firme za upravljanje bezbednosnim rizicima koja trgovačkim brodovima, uključujući brodove za polaganje kablova, obezbeđuje naoružane timove za operacije u neprijateljskim okruženjima. "Dovoljno je samo da nagovestiš da si postavio mine da bi stvorio zonu zabrane kretanja", kaže on. 

Baltičko i Severno more svedoče o tome koliko dugo može trajati opasnost od polaganja mina. Tokom Drugog svetskog rata, stotine hiljada mina postavljeno je tamo, a još više municije odbačeno je u more posle rata. Čak i danas, više od 80 godina kasnije, kompanije ili konzorcijumi koji polažu podmorske kablove ili cevovode u severnoj Evropi obično skeniraju morsko dno kako bi otkrili municiju ili druge prepreke koje bi mogle da otežaju postavljanje. Nakon toga, obično koriste podvodne robote da izbliza ispitaju situaciju. 

Ako se eksplozivna sredstva otkriju, kabl će biti preusmeren, ili će municija biti uklonjena ili uništena, objašnjava Dorthe Reng Erbs-Hansen, danska geofizičarka koja vodi Ceridwen, konsultantsku firmu koja savetuje kompanije u vezi s rizicima na morskom dnu. Pošto detoniranje velike količine municije odjednom može da naškodi morskom živom svetu, stručnjaci za eksplozivna sredstva ponekad deaktiviraju materijal koristeći tehnike koje ne stvaraju udarne talase. 

Jedna operacija detonacije može koštati stotine hiljada dolara, navodi Erbs-Hansen. Međutim, čak i ako se morsko dno na kraju proglasi bezbednim, troškovi i dalje mogu biti visoki, kaže ona. "Pokušavaš da pronađeš bombe ili mine, ali uglavnom nalaziš staro gvožđe, što istraživanja čini prilično skupim." 

Ova geofizičarka napominje da postoje "precizne evidencije" o lokacijama mina iz Drugog svetskog rata, što nije slučaj sa Persijskim zalivom, a to bi moglo da oteža ispitivanje morskog dna. Neeksplodirani projektili i dronovi iz Irana mogli bi da budu bilo gde, a ta eksplozivna sredstva bi takođe mogla biti nestabilnija - samim tim i rizičnija za rukovanje - od bombi starih 80 godina čijim je električnim detonatorima istekao vek trajanja. Prilikom postavljanja kablova i cevovoda u Persijskom zalivu do sada nije bilo potrebno proveravati da li ima neeksplodiranih eksplozivnih naprava, osim na severu u blizini Iraka, gde je tokom Zalivskog rata bio postavljen veliki broj mina. 

U međuvremenu, pojedini telekomunikacioni operateri u regionu počeli su da razmatraju mogućnost da postave kopnene internet kablove, koji su obično znatno skuplji od podmorskih, ili da razviju zaobilazne rute mimo opasnih regiona. Iračka telekomunikaciona firma IQ Group već nudi pristup trasi koja ide kopnom iz UAE preko Saudijske Arabije ili Kuvajta, a zatim Iraka, pre nego što preko Turske stigne do Evrope. Azerbejdžanski konglomerat Neqsol Holding upravlja drugom trasom koja povezuje Aziju i Evropu preko Kazahstana i Azerbejdžana. 

Međutim, ni ove opcije nisu pošteđene uticaja rata u Iranu. "Tokom ovog sukoba svi sektori u Iraku posluju u uslovima ekstremne neizvesnosti, uključujući i naš", kaže izvršni direktor kompanije IQ Group Asoz Rashid. Poslednjih nedelja, grupe koje podržava Iran izvele su napade na gasna polja, rafinerije nafte, hotele i vojne objekte u zemlji. "Teško je dopremiti materijal, tako da sada gradimo dvostruko sporije nego ranije", kaže on. Umesto da kablove doprema avionima ili brodovima direktno u Irak, kompanija ih dovozi kopnom preko Turske. 

Jednom kada se Persijski zaliv raščisti, brodovlasnici bi mogli da preduzmu ekstremnije mere zaštite. Neptune P2P Group razmatra da opremi brodove mobilnim sistemom protiv dronova koji bi koristilo obezbeđenje na brodu, kaže Long iz te kompanije za upravljanje rizicima. Takav sistem bi mogao da ima i sopstvene dronove koji bi leteli ispred broda i procenjivali pretnje. "Dobijamo zahteve od brodarskih kompanija za rešenja koja bi mogla da detektuju, ometaju ili neutrališu dronove koje koriste Huti ili Iranci."