Zelene veštine su nova supermoć – da li ih svaka škola ima

U Trevisu, italijanskom gradu poznatom po proseku i biciklistima, budućnost se gradi blok po blok. I to nije metafora. Tokom protekle školske godine, učenici su preuzeli ulogu urbanista i arhitekata, koristeći Minecraft Education da osmisle zeleniji, pametniji i održiviji grad. 

Projekat "Le scuole reinventano Treviso", u koji se italijanski gradić upustio, nastao je u okviru globalne inicijative "Schools Reinventing Cities" mreže C40. Cilj je bio da mladi sami prepoznaju ekološke izazove i pomoću jedinstvenog digitalnog alata ponude rešenja. Učenici su nudili praktične ideje za budući razvoj grada, a sve u saradnji sa lokalnim vlastima i zajednicom. Kao rezultat toga grad je dobio EU oznaku Green Leaf za 2025. godinu, nagradu koju dodeljuje Evropska komisija za najzeleniji grad, a učenici su kroz igru naučili šta znači održivost. 

Može li školska nastava direktno doprineti lokalnim zelenim politikama 

Evropa ima plan i brojevi to potvrđuju. Evropska komisija jasno je poručila: obrazovanje za održivi razvoj (ESD) mora ući u škole. Prema izveštaju mreže Eurydice, sve evropske zemlje već ga imaju u kurikulumima: 

• u 32 zemlje kao međupredmetnu kompetenciju, 

• u 14 kroz projektno učenje, 

• u 9 kao poseban predmet. 

Dobit za škole je očigledna: bolja saradnja s lokalnim biznisima, pristup EU fondovima i razvoj veština za zelenu ekonomiju, odnosno veština koje tržište rada sve više traži. 

Bloomberg

 

Ali postoji kvaka. Mnogo zavisi od toga koliko su nastavnici i škole spremni da stvarno "zaigraju" na temu održivosti. Education and Training Monitor 2024 otkriva da samo 42 odsto mladih u EU misli da dobija dovoljno znanja o održivosti. 

Zbog toga inicijative poput Eco Schools i Education for Climate Coalition imaju veliku ulogu: čak 70 odsto uključenih škola beleži veći angažman učenika, nastavnika i lokalne zajednice. 

Zašto je Slovenija svetli primer Adria regiona 

Zamislite scenu: u Mariboru, na jarbolu školskog dvorišta, vijori se Zelena zastava. To nije dekoracija, već priznanje - škola je deo najveće svetske mreže obrazovanja za održivi razvoj. Takvih zastava u Sloveniji ima mnogo.

"Eko-škole u Sloveniji jedan su od najefikasnijih načina da oblikujemo mlade generacije koje razumeju važnost održivosti", poručuju iz Društva Doves fee Slovenia, nacionalnog koordinatora programa Ecco-Schools. 

Slovenija već gotovo tri decenije ulaže u obrazovanje koje menja način na koji deca uče i razmišljaju o svetu. Program Eko-škole, deo globalne mreže za ESD, sprovodi se od 1996. godine i danas obuhvata 717 obrazovnih institucija: više od trećine vrtića, škola i univerziteta u zemlji. U njemu učestvuje preko 130.000 dece i mladih, uz podršku više od 10.000 nastavnika. 

Bloomberg

 

Metodologija ima sedam koraka: od formiranja eko-odbora i plana rada, do uključivanja zajednice i integracije održivosti u nastavu. Kada škola prođe sve faze, dobija Zelenu zastavu, međunarodni simbol ekološke izvrsnosti. 

Praktične koristi su višeslojne, naglašavaju iz Dove Slovenia: učenici uče o otpadu, energetskoj efikasnosti, biodiverzitetu i cirkularnoj ekonomiji, i pritom razvijaju kritičko mišljenje i sposobnost rešavanja problema. Zajednice dobijaju aktivne škole koje sarađuju s opštinama i biznisima, dok ekonomija dobija generacije koje vrednuju resurse i zelene inovacije. 

Sve to ne bi bilo moguće bez nastavnika, a tu važnu ulogu igra projekat "Učionica za život". 

"Iako Doves nije formalni partner, resursi koje je razvio projekat Učionica za život veoma su vredni jer služe osnaživanju nastavnika da postanu facilitatori učenja o održivosti kroz inovativne, interdisciplinarne i iskustvene metode. Nastavnici dobijaju konkretne primere kako da ugrade održivost u svakodnevnu nastavu u svim predmetima, ne samo prirodnim naukama. Dobijaju akademsku i političku podršku koja pojačava ono što eko-škole već rade u praksi", pojašnjavaju iz te organizacije. 

Svi ovi procesi deo su šire slike koju upotpunjuju i slovenačka ulaganja u infrastrukturu održivosti, od energetski efikasnih javnih zgrada do obnovljivih izvora energije i zelene mobilnosti. U takvom okruženju, poruka eko-škola dobija dodatnu vrednost. 

"Integracijom održivosti u nastavni plan i program, svakodnevni školski život i školsku kulturu, pomaže u razvoju ključnih kompetencija i promoviše aktivno građanstvo od ranog uzrasta. Učenici se podstiču da preuzmu inicijativu i unesu održive prakse u svoje domove i zajednice. Zahvaljujući svom dokazanom uticaju, Eko-škole su izrasle od inicijative za rano učenje u program koji doseže sve nivoe obrazovanja – od vrtića do univerziteta."

Srbija: industrija traži veštine, škole ne prate  

U Srbiji osam od devet osoba koje rade nemaju niti jednu zelenu veštinu, podatak je analize UNDP Serbia "Negovanje zelenih veština" za 2024. godinu. Dok na svetskom tržištu rada snažno raste potražnja za zelenim kompetencijama, Srbija se suočava sa izazovom: kako pripremiti mlade za tu transformaciju? 

Prema LinkedIn izveštaju, od 2022. do 2023. broj zaposlenih sa bar jednom zelenom veštinom porastao je za 12,3 odsto u 48 zemalja. Ali potražnja je rasla gotovo dvostruko brže, 22,4 odsto. Drugim rečima, tražnja za zelenim znanjem već sada prevazilazi ponudu. 

"Ako se ovaj trend nastavi, suočićemo se sa nestašicom zelenih veština, a one su ključne ne samo za ekonomsku konkurentnost već i za zelenu tranziciju društva", upozorava analiza UNDP Serbia. 

Jaz između potreba tržišta i onoga što škole nude već je očigledan. Istraživanje Instituta za pedagoška istraživanja, sprovedeno na uzorku od 900 učenika, pokazalo je da deca u Srbiji imaju solidna činjenična znanja iz ekologije, ali teško prepoznaju probleme i još teže pronalaze rešenja u složenim životnim situacijama. 

Bloomberg Adria

 

"Iznenađuje to što petina učenika ne poznaje ulogu razlagača u prirodi, a skoro trećina nije prepoznala jednu od faza kruženja vode. Dakle, postoji značajan prostor za unapređivanje činjeničnog znanja. Slab skor učenici ostvaruju na skali kognitivnih veština, koja ispituje njihove sposobnosti rešavanja i prepoznavanja problema. Razlog je taj što su ovakvi zadaci zahtevni, a škole često ne pristupaju nastavi na način koji bi omogućio rešavanje ovakvih zadataka", naglašavaju u Institutu. 

Kako onda da se sustigne, recimo, tržište automobilske industrije, u kojoj su globalni trendovi jasni, EV (električna vozila) veštine rastu. Procenat zaposlenih sa ovim znanjima u svetu je skočio za 6,1 odsto između 2018. i 2023. Srbija ima tek 2,5 odsto, ali dobra vest je da je rodni jaz mali, žene i muškarci uče ove veštine gotovo podjednako, jedini problem je što ih nema dovoljno. 

Jedan od problema sticanja zelenih kompetencija jeste nastavni kadar koji bi trebalo te kompetencije da prenese. Ekologija je i dalje marginalna u odnosu na matične discipline, a društvene nauke retko razmatraju ponašanje čoveka prema prirodi, poručuju na Institutu za pedagoška istraživanja. 

"Na programima za nastavnike različitih prirodnih nauka tema zaštite životne sredine je poprilično zapostavljena. Na master programima za nastavnike različitih društvenih nauka nema predmeta koji se odnose na zaštitu životne sredine. Nekako ta oblast nije pronašla svoje mesto u kurikulumima. Potrebne su izmene u načinu obrazovanja nastavnika, gde bi se o prirodi u kontinuitetu govorilo i sa aspekta njenog očuvanja. Budućim nastavnicima bi se olakšao rad kada bi imali prilike da se bave tzv. hands-on aktivnostima u oblasti zaštite životne sredine, i kada bi iskustveno prošli neke od njih." 

I dok se u EU i SAD broj stručnjaka za obračun ugljenika i trgovinu emisijama drastično povećao, u Srbiji ih nema dovoljno ni da se statistički prikažu, podatak je istraživanja UNDP Serbia, u kome je iznet jasan zaključak: "Zelene veštine postaju nova valuta tržišta rada. One ne znače samo bolje šanse za posao, već i mogućnost da oblikujemo ekonomiju budućnosti."

Zelene kompetencije, nova valuta tržišta rada 

Obrazovanje za održivi razvoj (ESD) više nije samo pedagoška inovacija već strateška nužnost  i za društvo i za privredu. U Hrvatskoj tu vezu posebno naglašava HR BCSD – Hrvatski poslovni savet za održivi razvoj, organizacija koja već decenijama povezuje kompanije i održive prakse. 

"Budući da smo organizacija koja promoviše održivost u privredi, logično je da upravo integraciju održivosti smatramo ključnom za razvoj i dugoročnu konkurentnost privrede uopšte", poručuju iz HR BCSD-a. 

Nedostatak znanja o koristima i prilikama koje održivost donosi i dalje je jedna od ključnih prepreka, pa je obrazovanje prepoznato kao centralna poluga promene. Zato je većina aktivnosti Saveta usmerena upravo na jačanje kapaciteta privrede za održivi razvoj. Hrvatski indeks održivosti (HRIO) postao je metodologija koja kompanijama pomaže da procene sopstvenu održivost, kroz učenje, samoevaluaciju, a poslednjih godina i sertifikaciju. No, postavlja se pitanje da li privreda prepoznaje značaj obrazovanja za održivi razvoj. 

Bloomberg

 

"Obveznici regulative o izveštavanju o održivosti prepoznali su važnost stručnjaka za ESG i održivost te su neki zapošljavali, a neki obrazovali postojeći kadar. Bez daljeg je spomenuta regulativa značajno povećala potražnju za ovom strukom, ali ne mislimo da je privreda u Hrvatskoj prepoznala koristi koje integracija održivosti može imati za poslovanje, te mislimo da su ovi stručnjaci uglavnom angažovani za potrebe izrade izveštaja. Verujemo da većina nije u punom smislu prepoznala da upravljanje rizicima koje održivost donosi, te prepoznavanje prilika od održivog poslovanja može doneti ekonomsku korist", istakli su iz HR BCSD-a. 

Ključno pitanje ostaje koliko formalnog obrazovanja za održivost postoji i može li odgovoriti na rastuće potrebe tržišta. Prema proceni HR BCSD-a, ponuda je i dalje nedovoljna. 

"U Hrvatskoj još ne postoji zadovoljavajuća ponuda specijalističkog obrazovanja iz ovog područja, a slična je situacija i u regionu. To omogućuje inflaciju neproverenih i samoprozvanih stručnjaka za održivost te komplikuje da privreda uspostavi jasne kriterijume za odabir eksperata s potrebnim znanjima." 

Zbog toga organizacija godinama zagovara uvođenje specijalističkih studija održivog razvoja u visoko obrazovanje. Regulatorni pritisak može biti katalizator, ali znanje ostaje presudna vrednost. 

"Planeta na kojoj živimo se menja… Mudro vođstvo prepoznaće da je jedino integracija održivosti način da se održi konkurentnost u vremenima koja dolaze. Kompanije koje ulože u znanje koje će im omogućiti bolje razumevanje pa onda i pozicioniranje na tržištu budućnosti biće one koji će uspeti. Za to treba da počnemo da se pripremamo već danas." 

Od učionica u Trevisu do biznisa u Zagrebu i Mariboru, poruka je ista: zelene kompetencije su nova valuta. One otvaraju vrata zapošljavanju, povećavaju konkurentnost privrede i daju društvu alat da odgovori na klimatske izazove. 

Što ih ranije uvedemo u škole, fakultete i poslovne edukacije, to ćemo brže biti spremni za ekonomiju budućnosti.