Zalihe ključnih minerala vredne 12 milijardi dolara

U prepunom Ovalnom kabinetu u februaru, predsednik SAD Donald Trump obelodanio je plan o stvaranju neke od najvećih rezervi ključnih mineralnih sirovina u istoriji. Inicijativa Projekat "Vault" (engl. valut znači trezor, sef, prim. prev.) omogućiće da se prikupi desetine minerala, što će biti podržano sa 12 milijardi dolara iz javnih i privatnih izvora finansiranja, kako bi se obezbedilo da "američka preduzeća i radnici nikada ne trpe štetu zbog nestašica", rekao je Trump.

 

Izvršna direktorka kompanije General Motors Co. Mary Barra i osnivač rudarske kompanije Ivanhoe Mines Ltd Robert Friedland posmatrali su dok je on davao zeleno sredstvo za ovaj poduhvat. 

Od zaliha žitarica u drevna vremena do rezervi goriva u doba Hladnog rata, rezervama su se tradicionalno bavile vlasti kako bi zaštitile zemlju od gladi li se pripremile za rat. Bela kuća predstavila je plan na način koji je javnosti već dobro poznat, a Trump ga je uporedio sa Strateškim rezervama nafte, koje su SAD uspostavile sedamdesetih godina prošlog veka posle uvođenja naftnog embarga kako bi se zaštitile od poremećaja u snabdevanju. (Arapske zemlje izvoznice nafte okupljene u organizaciji OPEC odlučile su da smanje ili obustave isporuke nafte državama koje su podržale Izrael u Jomkipurskom ratu 1973. godine, prim. prev.) Međutim, kada su u pitanju sirovine koje imaju široku primenu, poput bakra, 12 milijardi dolara ne bi bilo dovoljno da zaštiti zemlju od ozbiljnog poremećaja, dok bi kod ređih minerala ta suma mogla da utiče na tržišta, pa čak i da ih poremeti. 

Za razliku od zaliha nafte, kojima upravljaju federalni vlasti kao sigurnosnim rezervama u kriznim situacijama, u Projekat "Vault" će biti uključene i privatne kompanije. Ove rezerve će imati širu ulogu, odnosno neće služiti samo kao štit u vanrednim situacijama već će se koristiti i za redovne privredne aktivnosti. Banke i investicioni fondovi će obezbediti dve milijarde dolara, a kompanije poput GM-a, Boeinga i Goolgea obećale su da će kupiti različite mineralne sirovine.

Trgovinske i logističke kompanije će nabavljati minerale i organizovati transport i skladištenje, verovatno na različitim lokacijama širom SAD, mada detalji još nisu razrađeni. U suštini, to više liči na tržište koje sponzoriše država nego na rezerve za vanredne situacije. 

Ove rezerve su "tipično američko" rešenje za zaštitu proizvođača bez obzira na njihovu veličinu, u vremenu u kome su politički i ekonomski savezi sve nestabilniji, kaže John Jovanović, predsednik i direktor banke Export-Import Bank SAD (EXIM Bank), koja će obezbediti javni kapital od 10 milijardi dolara. "Pravljenje rezervi kao koncept, ili ako hoćete, taktički ili strateški pristup, nije nova pojava", kaže Jovanović, koga je Trump imenovao na tu funkciju prošle godine. "Ipak, verujemo da je naš pristup nov i inovativan."  

Ova promena pristupa ukazuje na dublju promenu u načinu na koji zemlje sagledavaju globalizaciju. Od kraja Hladnog rata, mnoge zapadne zemlje su doživljavale rezerve kao skupu i zastarelu zaostavštinu koja je izgubila ulogu zahvaljujući dobro umreženim lancima snabdevanja u 21. veku. Ipak, ta pretpostavka je počela da se urušava u proteklih nekoliko godina. Pandemija kovida 19 je poremetila transportne mreže i pokazala koliko je globalna trgovina ranjiva, dok su ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku poremetili snabdevanje energentima i robom. 

Posebno su sve veće tenzije u odnosima sa Kinom imale dalekosežne posledice. Peking dominira u preradi retkih zemalja, koje imaju ključnu ulogu u raznim industrijama, od borbenih aviona do pametnih telefona. Kineske vlasti su već pooštrile kontrolu izvoza, što koriste kao polugu u pregovorima. (Naziv retke zemlje potiče iz rane mineralogije, kada su oksidi metala nazivani "zemljama" jer su ličili na praškaste, zemljane supstance; obuhvataju 17 hemijskih elemenata - lantanidi, skandijum i itrijum; geološki nisu retki, neki su i relativno rasprostranjeni, ali su  retko kad koncentrisani u rudama koje se lako eksploatišu, prim. prev.) To je pojačalo zabrinutost u zapadnim prestonicama i ubrzalo napore na stvaranju strateških rezervi u okolnostima u kojima ekonomski savezi počinju da se raspadaju. "Nalazimo se u periodu skupljanja i gomilanja zaliha", kaže Helen Amos, analitičarka za robe u firmi BMO Capital Markets. "To je u tesnoj vezi sa raslojavanjem globalne povezanosti, a sukob sa Iranom je to samo dodatno podstakao." 

U tim okolnostima, Projekat "Vault", u okviru koga bi ove godine, kako očekuje Jovanović, trebalo da se krene u prikupljanje minerala, deluje kao jednokratni eksperiment. Zamišljen je kao instrument zasnovan na potražnji koji se aktivno koristi. Kao takav, on treba da ublaži posledice poremećaja u snabdevanju i da pomogne u održavanju proizvodnje, pa čak i u finansiranju novih rudnika ključnih mineralnih sirovina. Na taj način se briše jasna granica između javnog i privatnog sektora, a strateško skladištenje dobija dvostruku ulogu - istovremeno služi kao vid osiguranja za industriju i kao sredstvo industrijske politike. "Po mom mišljenju, to je odavno trebalo uraditi", kaže Gracelin Baskaran, direktorka programa za ključne mineralne sirovine Centra za strateške i međunarodne studije, organizacije za istraživanje politika iz Vašingtona. "Pravimo strateške zalihe namenjene ekonomiji, slično nacionalnim rezervama u domenu odbrane koje imamo." 

Odluka o tome kada kupovati, puštati u promet ili dopunjavati zalihe biće od presudnog značaja. Raspodela rizika je u srži ovog problema - ako cene padnu nakon kupovine, ko će snositi gubitke? Bez jasnih pravila, ovaj sistem bi na kraju mogao da košta državu milijarde dolara. To bi bila repriza ranijih scenarija, kao kada su SAD prodale kobalt posle Hladnog rata, oborivši cene, a tu su i nedavna upozorenja evropskih proizvođača da bi samo gomilanje zaliha moglo ponovo da podigne cene. Model takođe zahteva tesnu koordinaciju između vlasti i industrije, što su SAD kroz istoriju teško uspevale da postignu. "Uvek postoji mogućnost da gomilanje zaliha poremeti tržište", kaže Thomas Matthews, analitičar u konsultantskoj firmi CRU Group. "Postepena kupovina sirovina, umesto kupovine velikih količina u periodima  nestašica, verovatno bi manje izazvala dodatne nestašice."  

Koliko bi nabavka koštala, znatno varira kada je reč o 60 ključnih minerala obuhvaćenih Projektom "Vault". Pravljenje zaliha bakra i aluminijuma dovoljnih za 60 dana koštalo bi 9,5 milijardi dolara i na to bi praktično otišlo više od tri četvrtine sredstava iz projekta, navode u konsultantskoj kući Wood Mackenzie. Nasuprot tome, SAD bi mogle da obezbede zalihe dovoljne za više meseci za nekoliko strateški važnih "sporednih metala" o relativno malom trošku – pravljenje zaliha grafita bi koštalo oko devet miliona dolara, bizmuta milion dolara, a indijuma 14 miliona dolara. Pribavljanje dovoljnih zaliha retkih zemalja za dva meseca koštalo bi oko 131 milion dolara, navodi Wood Mackenzie. 

Bloomberg

Međutim, postoje brojni izazovi. Neki od tih metala imaju mali obim trgovine, a njihovom proizvodnjom dominira Kina. To znači da bi i kupovina malih količina koju bi preduzele SAD mogla da značajano  poremeti globalno snabdevanje, podstakne rast cena, oteža nabavku i upravo još više produbi probleme koje Projekat "Vault" želi da izbegne. "Ako nabavljate sirovine iz Kine kako biste smanjili dugoročnu zavisnost od Kine, činite sistem zavisnim od kineskih proizvođača", kaže Tomasz Nadrowski, menadžer portfelja u firmi Amvest Capital. 

Kineska strategija kada je reč o rezervama pokazuje koliko intervencija države može da utiče na cene. Otkupljivanje velikih količina robe kao što je kobalt, pomoglo je da se ograniči pad cena na tržištima tokom perioda prekomerne ponude, dok je puštanje sirovina iz državnih rezervi služilo da se obuzdaju cene na većim tržištima, poput tržišta bakra i aluminijuma. Kina je s vremenom postala poznata po tome što kupuje kada su cene niske i prodaje kada su visoke. Pojedini političari i proizvođači strahuju da će se SAD i druge zapadne zemlje na kraju naći u situaciji da postupaju suprotno. 

Ipak, SAD već dugo imaju rezerve sirovina za potrebe odbrane, poput kobalta, nikla i grafita, koje gomilaju u periodima sukoba i troše u periodima mira. Ideja o proširenju strateških zaliha počela je da dobija sve veću podršku tokom prošle godine, nakon što je Kina ograničila izvoz minerala koji su od ključnog značaja za odbrambene tehnologije, savremene tehnologije proizvodnje i magnete za vetroturbine i električna vozila. Pošto Peking kontroliše dobrim delom lance snabdevanja kada je reč o 17 retkih zemalja, posledice toga su se gotovo odmah osetile širom sveta. "Odjednom sam se našao u situaciji da se upravnim odborom pokušavam da smislim koliko ćemo para morati da potrošimo da bismo opstali u poslu", kaže Robert Bunting Jr., izvršni direktor kompanije Bunting Magnetics iz Kanzasa koja koristi retke zemlje u proizvodnji magneta. "Jednostavno nismo znali kako ćemo ih nabaviti", navodi on. 

SAD se, godinu otkako je Pekingu uveo kontrolu izvoza, i dalje u velikoj meri oslanjaju na Kinu u pribavljanju određenih ključnih minerala. To pokazuje da Kina i dalje ima prednost u formiranju cena i tehničkim mogućnostima. Sve i da SAD obezbede alternativne izvore snabdevanja retkim zemljama, Kina će i dalje biti jedna od retkih zemalja koje imaju dovoljno radne snage i stručnog znanja da mogu da prerađuju ove sirovine u većem obimu i po pristupačnoj ceni. 
Druge zemlje su delimično uspele da smanje zavisnost od Kine. Japan je početkom druge decenije 21. veka, zabrinut zbog toga što oko 90 odsto retkih zemalja nabavlja od Pekinga, obezbedio finansijsku podršku države i uspostavio partnerstvo sa privatnim sektorom kako bi napravio zalihe i diverzifikovao izvore snabdevanja. Ova zemlja je uspela da smanji zavisnost na oko 60 odsto do 2020. godine, ali su stvari od tada počele da se vraćaju na staro pa je udeo Kine u uvozu dostigao tri četvrtine u januaru. 

Bela kuća je, ubrzo pošto je pokrenula Projekat "Vault" okupila predstavnike više desetina zemalja u pokušaju da izdejstvuje trgovinske sporazume za ključne minerale i utvrdi cenovni prag kako bi parirala Kini. Američka administracija nastoji da poboljša domaće snabdevanje mineralima tako što ubrzava sprovođenje projekata, obezbeđuje državno finansiranje, pa čak kupuje i vlasničke udele u kompanijama. Jovanović, ipak, priznaje da sam Projekat "Vault" neće biti dovoljan da se uspostavi  obimno i stabilno snabdevanje ključnim mineralima koje može pratiti rast potreba industrije. "Mi ipak mislimo da je to dobar početak", kaže on. "Time se rešava ključni deo slagalice." 

- U pisanju pomogla Annie Lee.