Rat s Iranom pogoduje američkoj industriji prirodnog gasa

Katar, mala država u Persijskom zalivu, utovarila je 1996. na kolosalni tanker svoju prvu pošiljku tečnog prirodnog gasa (LNG) namenjenu elektrani u Japanu. Sledeće godine isplovio je prvi tovar za Evropu. U tri decenije koje su usledile, katarska državna energetska kompanija nastavila je da snabdeva LNG-jem kupce u više od 20 zemalja, od Belgije do Bangladeša, nikada ne prekidajući izvoz ovog superohlađenog (kako bi mogao da se transportuje u tečnom stanju) i vrlo važnog goriva. Sve do sada. 

Pored najvidljivijih posledica rata američkog predsednika Donalda Trumpa sa Iranom - ljudskih žrtava, geopolitičke neizvesnosti i naglih promena cena nafte - širenje sukoba na Bliskom istoku dovodi u pitanje teško stečenu reputaciju kompanije QatarEnergy LNG kao najpouzdanijeg snabdevača najbrže rastućeg fosilnog goriva na svetu. Sve i da poremećaj bude kratkotrajan, uvoznici gasa shvataju da su pouzdanost Katara možda uzimali zdravo za gotovo. Sada užurbano traže zamene i razrađuju rezervne planove koji se najčešće svode na više poslova sa SAD. 

 

"Postoje alternativni izvori energije i brojni snabdevači LNG-ja", kaže Susan Sakmar, gostujuća profesorka energetskog prava u Pravnom centru Univerziteta u Hjustonu i autorka knjige o američkom LNG-ju pod naslovom "Energy for the 21st Century: Opportunities and Challenges for Liquefied Natural Gas (LNG) (Energent za 21. vek: Prilike i izazovi za tečni prirodni gas (LNG), prim. prev.). "Ustaljene pretpostavke o Kataru sada su dovedene u pitanje." 

Bloomberg

Promena se odmah mogla uočiti na moru nakon što je najveće svetsko postrojenje za izvoz LNG-ja, katarski kompleks Ras Laffan, obustavilo rad početkom marta usled iranskog napada dronom i zatvaranja Ormuskog moreuza. Tankeri koji su već isplovili sa američke obale Meksičkog zaliva ka Evropi brzo su promenili kurs ka Aziji, gde su kupci bili spremni da dodatno plate kako bi osigurali snabdevanje prirodnim gasom koji Katar odjednom nije mogao da dostavi. 

Međutim, i nakon što ti tankeri stignu na svoja odredišta u Aziji, posledice nedavnih događaja na Bliskom istoku verovatno će se još decenijama osećati na rastućem tržištu prirodnog gasa. Nekoliko dugogodišnjih kupaca Katara već razmatra dugoročniji zaokret: Tajvan je gotovo odmah nakon napada dronom saopštio da planira da kupuje više LNG-ja iz SAD tako što će do 2029. godine 20 odsto svojih ukupnih potreba pokrivati gasom iz te zemlje, u odnosu na oko 12 odsto u prošloj godini. Bangladeš istražuje mogućnost da kupi dodatne količine od SAD kako bi izbegao restrikcije struje tokom najvećih letnjih vrućina, kažu izvori upućeni u razgovore o kojima ne mogu javno da govore. 

Postoje čak i naznake da Kina, koja je potpuno obustavila uvoz gasa iz SAD početkom 2025. usred Trumpovog trgovinskog rata, možda razmatra mogućnost da ga obnovi. (Na kraju krajeva, bolje američki LNG sa visokim carinama nego nikakav LNG.) Iako bi još mogao da promeni rutu, tanker za LNG sa pošiljkom iz SAD, utovarenom početkom marta, plovi ka luci Tjencin u Kini kao svom sledećem odredištu, pokazuju podaci o praćenju brodova. Neki kupci koji su se snažno oslonili na gas mogli bi da pokušaju da u svoj energetski miks dodaju više obnovljivih izvora energije ili s druge strane klimatske jednačine, više uglja, kako bi u budućnosti bolje rasporedili svoje energetske rizike. 

Bloomberg

QatarEnergy nije odgovorio na zahtev za komentar. Saad al-Kaabi, katarski ministar energetike, odbacio je u izjavi za "Financial Times"  ideju da će prekid isporuka iz njegove zemlje narušiti njenu reputaciju pouzdanog snabdevača. "Ne mislimo da bi se iko usudio da dođe i kaže nam da nismo pouzdani zato što smo bili bombardovani pa ne isporučujemo gas", rekao je Al-Kaabi u izjavi od 6. marta. 

Kada je kompleks Ras Laffan, koji proizvodi oko 20 odsto svetskog LNG-ja, obustavio rad, cene gasa u Evropi i Aziji skočile su na najviši nivo još od početka 2023. i i dalje su nestabilne. U Severnoj Americi cene gasa nisu se gotovo uopšte menjale zbog obilne i efikasne proizvodnje u različitim gasnim basenima širom SAD. To znači da su američke kompanije, koje prodaju gas za izvoz po vrtoglavim međunarodnim cenama, sada "na konju", kaže Ira Joseph, viši naučni saradnik u Centru za globalnu energetsku politiku na Univerzitetu Kolumbija. "Ako ste proizvođač LNG-ja i uspevate da ostanete operativni, ovo je vaš trenutak da za godinu dana zaradite više novca nego što ste očekivali da ćete zaraditi za deceniju." 

SAD, još od početka 21. veka, kada su usled procvata eksploatacije iz škriljca od uvoznika postale neto izvoznik gasa, nastoje da se nametnu kao lider u snabdevanju LNG-jem u svetu. Taj cilj su postigle samim obimom: od 2023. godine, SAD izvoze više tečnog gasa godišnje nego bilo koja druga zemlja. Ipak, industrija u SAD je daleko više podeljena nego u Kataru - desetine kompanija poseduje udele u američkim izvoznim postrojenjima, dok u Kataru postoji samo državna kompanija QatarEnergy LNG, što američki sektor čini manje monolitnim entitetom sa ne tako jedinstvenim pristupom. 

Bloomberg

Poslednjih godina SAD su se suočavale sa nekoliko neželjenih prekida i prepreka u snabdevanju: moratorijum na nove dozvole za izvoz LNG-ja pod predsednikom SAD Joeom Bidenom, sve razorniji uragani na Atlantskom okeanu koji otežavaju utovar ovog rashlađenog goriva, kao i eksplozija u postrojenju za ukapljivanje gasa u Teksasu 2022. koja je izazvala ono što su regulatori zaduženi za bezbednost opisali kao "vatrenu loptu" visoku 140 metara. Jedan od glavnih snabdevača u SAD, kompanija Venture Global Inc., optužena je za kršenje ugovora o snabdevanju, što kompanija negira. Kupci sa kojima ima potpisane ugovore potražuju milijarde dolara odštete. 

Naravno, nisu svi ti brojni problemi međusobno povezani. Sakmar takođe napominje da su mnogi američki snabdevači, uključujući najstarijeg operatera Cheniere Energy Inc., dokazali svoju pouzdanost kao snabdevača. Ipak, niz incidenata doprineo je jačanju narativa, opravdanog ili ne, da bi drugi svetski snabdevači mogli biti pouzdaniji. 

Sada, međutim, SAD izgledaju sve privlačnije inostranim kupcima koji nastoje da održe svoje elektrane i fabrike u pogonu. Ako planirano proširenje katarskih LNG kapaciteta bude u većoj meri poremećeno usled rata, to bi čak moglo da otvori prostor za dodatne projekte na drugim mestima, uključujući SAD, kao i Mozambik i Nigeriju. Prošireni kapaciteti gasnog Severnog ležišta u istočnom delu (projekat North Field East) trebalo je da budu pušteni u rad do kraja godine, ali to je već odloženo za 2027. jer je izgradnja prekinuta, a osoblje evakuisano. 

Trump nije pretvorio SAD u velesilu prirodnog tečnog gasa - to se gradilo godinama. Međutim, on svakako ima koristi od uticaja i nezavisnosti koju donosi novonastala energetska moć SAD. Već je pokazao spremnost da koristi naftu i gas kao sredstvo pritiska u međunarodnim pregovorima. Bivši američki predsednici, koji su pre procvata frakinga zavisili od ćudi nestabilnog uvoza energenata, bili su verovatno daleko uzdržaniji prema vojnim operacijama koje su nosile rizik od prekida snabdevanja fosilnim gorivima iz inostranstva. (fraking, odnosno hidrauličko frakturiranje je proces ubrizgavanje vode, pomešane sa peskom i hemikalijama, pod visokim pritiskom u podzemne stene kako bi se stvaranjem pukotina oslobodili inače teško dostupni nafta i gas, prim. prev.) 

"Prioriteti se menjaju pred našim očima", kaže Jean-Christian Heintz, bivši direktor u sektoru trgovine energentima koji sada radi kao nezavisni konsultant u kompaniji Wideangle LNG. "Karte se ponovo mešaju."