Ako otvorite turističku brošuru bilo koje agencije, Šri Lanka će se nalaziti pri vrhu ponuđenih destinacija. Ali to prekrasno južnoazijsko ostrvo, okruženo peščanim plažama, ispunjeno netaknutim prašumama i bogatim životinjskim svetom uspešno skriva mračnu tajnu koju ne vidi svaki turista dok uživa u luksuznim ostrvskim odmaralištima.
Rajsko ostrvo pre tri godine zahvatila je jedna od najtežih kriza u istoriji zemlje. Godine niskih poreza, slabog izvoza i prevelike zavisnosti od spoljnog zaduživanja su sa pandemijom i nizom bombaških napada na luksuzne hotele i crkve godinu ranije uništile prihode zemlje koja zavisi od turizma i dovele do bolnog ekonomskog kolapsa i teške političke krize.
Šrilančani su izašli na ulice, opravdano ogorčeni zbog dugogodišnje vladavine uticajne političke dinastije Rajapaksa, koja je upravljala ostvom kao ličnim feudom skoro dve decenije. Situacija se brzo zaoštrila. Država je u aprilu proglasila bankrot, a so na ranu dodale su prazne police u prodavnicama i nedostatak osnovnih životnih potrepština i goriva.
U glavnom gradu samuju napuštena gradilišta | Mihael Šmirmaul
Protestanti su u julu 2022. ušli u predsedničku palatu, dok je tadašnji predsednik Gotabaya Rajapaksa pobegao iz zemlje i kasnije dao ostavku. Njegov naslednik uspeo je da stabilizuje privredu uz pomoć Međunarodnog monetarnog fonda, ali po cenu bolnih reformi. Iako se inflacija smirila i turisti su se vratili, nekada rajska država i dalje je duboko traumatizovana.
Prve znake ekonomske krize primetio sam pri dolasku na glavni aerodrom šrilančanske prestonice Kolombo. Opšte je poznato da aerodromi širom sveta nude gotovo lihvarske kurseve za strane valute, ali na Šri Lanki, gde je stranih valuta hronično nedostajalo, dolaznim posetiocima nudili su kurs jednak onom na međunarodnim tržištima. Nedostajalo je i uobičajenih prevaranata i nametljivih trgovaca koji često vrebaju turiste.
Vozeći se prema središtu Kolomba, nemoguće je ne primetiti gotovo bezbrojna napuštena gradilišta koja ruže izgled ostrvske prestonice. Umesto slike turističkog dragulja, grad je podsećao na ratom pogođeno područje.
U srcu grada uzdiže se kičasti toranj Lotus, svečano otvoren 2019. godine, koji je bio predmet brojnih korupcijskih skandala. Lotus simbolizuje promašeno državno upravljanje vladajućih elita koje su zemlju gurnule u ponor. Jedna kineska kompanija koja je, na primer, učestvovala u projektu nestala je s 11 miliona dolara državnog novca.
Opširnije
Grad mostova, nostalgije i plavog neba
Mostar nije grad na granici već na spojnici, na sastavu, mostu između dve obale koje zbog njega čine jednu celinu.
26.01.2025
Uspon Indije
Da li je njen uspon neizbežan ili će najbrojnija država sveta postati žrtva sopstvenih slepih ambicija
06.12.2024
Pridnjestrovlje: U potrazi za šerifskim komunizmom i ruskim vojnicima
Reportaža iz nepriznate Pridnjestrovske Republike, neželjene istočnoevropske republike koju hrane nostalgija i besplatan ruski gas. Današnje Pridnjestrovlje prepuno je sovjetskih suvenira, kipova Lenjina i ruskih vojnika.
13.10.2024
SAD najviše brine mogućnost kineskih hakerskih napada na Gvamu
Male telekomunikacione mreže i sistemi komunalnih usluga na zabačenom pacifičkom ostrvu suočavaju se s nečim što američke obaveštajne agencije nazivaju kineskim planom za sajber-rat kakav do sada nije viđen.
20.02.2025
Izgleda kao da je grad opustošio rat | Mihael Šmirmaul
Kolombo, za razliku od sestrinskih gradova Južne Azije, više podseća na mnoga nekada slavna zapadna mesta koja sad propadaju. Široki bulevari, zbog nedostatka javnog novca, ostaju puni smeća i lišća, prazni luksuzni neboderi često nemaju nikakvu svrhu osim sebe samih, a velik broj beskućnika, izgubljenih i obespravljenih zbog decenija ekonomskih kriza, dodatno oslikava sumornu sliku.
Ipak, život ide dalje. Središte Kolomba prepuno je bučnih otvorenih tržnica na kojima se prodaje sve – od loše kopiranih luksuznih satova i potrošačke elektronike, do izvrsne ulične hrane i elegantne tradicionalne odeće. Crno tržište cigareta takođe cveta, osnaženo valutnom krizom i visokom inflacijom.
Kada sam nakon nekoliko nedelja putovanja po Indiji stigao na Šri Lanku, iznenadila me je razlika u samopouzdanju i nadi mladih ljudi. U Indiji, nadolazećoj svetskoj sili, studenti i mladi profesionalci bili su optimistični u vezi s budućim udelom u globalnom poretku i prilikama koje im pruža promena svetskog poretka. Na Šri Lanki, međutim, gotovo svi, osim malobrojnih, želeli su da pobegnu u potrazi za boljim životom negde drugo.
Prečesto su svoje brige o budućnosti cinično utapali u marihuani ili alkoholu, uveravajući se da budućnosti na ostrvu predivnih peščanih plaža i netaknutih prašuma jednostavno nema.
Južni grad Gale | Mihael Šmirmaul
Kolombo sam, nakon svega nekoliko sati, poželeo odmah da napustim. Osim malog istorijskog kolonijalnog centra, nekoliko zanimljivih tržnica i budističkih hramova, grad posetiocu ne nudi mnogo. Tako sam krenuo prema oronuloj glavnoj železničkoj stanici i ukrcao se na prepun, zagušljiv voz prema jugu.
Vožnja iz Kolomba do Galea, lučkog grada na jugu ostrva, koji su evropske kolonijalne sile izgradile pre više vekova, jedna je od najlepših vožnji vozom koju sam ikada doživeo.
Uprkos poslednjim kišnim izdisajima odlazećeg monsuna, koji su mi pokvarili planove u Kolombu, tokom vožnje prema jugu zatekao me je zlatni trenutak. Svetložuto sunce obojilo je beskrajno nebo u zavodljivu ružičastu nijansu dok su se dugi sati na prepunom i vlažnom vozu polako pretvarali u veče.
U prenatrpanom vozu većinom su bili dnevni migranti, vraćajući se kući nakon dugog radnog dana u glavnom gradu. Privukao sam mnogo znatiželjnih pogleda, jer sam bio jedini belac u kupeu. Domaći su mi se osmehivali i pokazivali svoje načine rashlađivanja usred nesnosne vrućine, naslanjajući gornji deo tela izvan voza u pokretu i hvatajući slani vetar Indijskog okeana.
Mihael Šmirmaul
Gale ima prekrasnu očuvanu tvrđavu iz 17. veka , koja je jedna od sedam Uneskovih spomenika svetske baštine na ostrvu i udaljena je samo nekoliko minuta od predivnih plaža na južnoj obali. Izvorno su je izgradili Portugalci u 16. veku, ali ozbiljna gradnja započela je 1663. godine, pod holandskom kolonijalnom vlašću, kada je postala glavno lučko središte u zemlji.
Moja motivacija za posetu ovoj ostrvskoj državi bila je sažeta u dva razloga: surfovanju i čaju. Šri Lanka je ostrvo stvoreno za čaj. Nedugo nakon što su Britanci početkom 19. veka okupirali ostrvo, shvatili su da su šrilančanske visoravni idealne za uzgoj čaja.
Cejlonski čaj, nazvan prema starom imenu ostrva – Cejlonu, počeo je da se proizvodi pre 150 godina i postao je najvažniji poljoprivredni izvozni proizvod zemlje, zapošljavajući gotovo milion ljudi. Šri Lanka je 2022. činila 16 odsto svetskog izvoza čaja, zauzimajući drugo mesto, odmah iza rodnog mesta tog napitka – Kine.
Tradicionalna metoda berbe ostala je izuzeto važna. Šri Lanka je jedna od retkih zemalja u kojoj se čaj još uvek bere ručno, s grmova zasađenih uz obronke planina. Meštani čaj reklamiraju kao "zeleno zlato" (tam. paccai taṅkam), a poslednjih godina plantaže su postale nezaobilazna turistička atrakcija.
Stari motocikl idealan je za vožnju po Šri Lanki | Mihael Šmirmaul
Šri Lanka pripada onom delu sveta gde je najbolje iznajmiti motocikl kako biste potpuno iskoristili čari krajolika. Iako se saobraćaj odvija levom stranom ulice, pre nego što pokrenete motor, jedino pravilo koje treba da znate jeste da pravila nema.
Potpuna sloboda koju osetite dok vozite stari, gotovo pokvareni motocikl kroz zapanjujuću tropsku džunglu, uz stene i plaže s tirkiznim morem i između polja pirinča i čaja, donosi poseban osećaj orijentalnog romantizma.
Sledećih nekoliko dana izgubio sam se u prostranim plantažama čaja, ispijajući paccai taṅkam, ili sam na dasci za surfovanje jurio po plavim talasima Indijskog okeana, potpuno ravnodušan prema svemu oko sebe.
Državu sam napustio dan pre predsedničkih izbora. Zbog nedavne burne političke istorije Šri Lanke očekivao sam veće proteste i nemire, ali ulice Kolomba bile su jezivo tihe. Ljudi su obavljali svoje svakodnevne poslove, zaustavljali se na otvorenim tržnicama u potrazi za povoljnim cenama i držali se po strani.
Ostrvo je okruženo čudnovatim plažama | Mihael Šmirmaul
Drugačija atmosfera bila je na biračkim mestima sledećeg dana, kada je narod Šri Lanke izabrao vođu marksističkog Narodnog oslobodilačkog fronta Anuru Kumaru Dissanayaku, 55-godišnjeg aktivistu koji se predstavljao kao kandidat promena za one najteže pogođene državnim merama štednje.
Strane ulagače uznemirio je njegov manifest u kojem se obvezao da smanji poreze, što bi moglo da ugrozi fiskalne ciljeve Međunarodnog monetarnog fonda i restrukturiranje spoljnog duga. Ipak, tokom predizborne kampanje zauzeo je pomirljiviji stav, obećavši da će sve promene biti sprovedene u saradnji sa stranim poveriocima, pa ostaje predan otplati duga.
U spoljnoj politici, Dissanayaka se suočava s izazovom balansiranja suprotstavljenih interesa Kine i Indije, strateških rivala koji su glavni ulagači u zemlji. Neki analitičari smatraju da je novi predsednik, zbog marksističkih korena svoje stranke, skloniji Kini, iako je početkom godine, na poziv indijske vlade, posetio i Nju Delhi.
Mladi Šrilančani s kojima sam podelio čašu piva ili šoljicu kafe videli su u Dissanayaki prekopotrebne promene i tračak nade, iako su cinično verovali da zemlja neće preko noći, pa čak ni za nekoliko godina, postati mesto blagostanja. Većina mladih, vrsnih govornika engleskog jezika i u koraku s vremenom, gleda prema Zapadu u potrazi za boljim prilikama i zaradom, jer, prema njihovim rečima, situacija u zemlji ne omogućuje mladom čoveku kvalitetan život. Samo će vreme pokazati šta sledi.
.webp){kind=icon}
