.webp){kind=icon}
Da li je ‘delulu’ samo influenserski trik za privlačenje pažnje, borba sa nesigurnošću, opasno shvatanje ili nam svima hitno treba ‘deinfluensing’?
Popularno verovanje da "ako razmišljaš o nečemu i uveren si u to, desiće se" nije novost. Ali ovih dana ima novi naziv: delulu. U pitanju je verzija engleske reči “delusional”, što znači iluzoran ili zaluđen. Promovišu ga TikTokeri, savetujući postavljanje nerealnih očekivanja za sebe - i ubeđivanje sopstvenog uma da u njih veruje. Ima 4,3 milijardi pregleda samo na toj platformi.
Pre šest meseci slična ideja promovisana je pod haštagom “lucky girl syndrome”. Daleko pre toga, ideju manifestovanja uspeha u pop kulturi naveliko je promovisala Oprah Winfrey, i ličnim primerom i tonom razgovora u svojim emisijama.
Ako odemo još dalje u prošlost, nezaobilazan priručnik za lični razvoj i uspeh je bio “Put kojim se ređe ide” M. Scott Peka. U SAD i Kanadi prodata je u više od sedam miliona primeraka, prevedena je na više od 23 jezika, a više od decenije prisutna je na bestseler listi New York Timesa, čime je ušla u istoriju izdavačkih rekorda.
"Život je težak, dugotrajan put duhovnog sazrevanja”, kaže Pek u čuvenoj uvodnoj rečenici ovog dela.
Šta se desilo od tog narativa kada je manifestovanje bilo zasnovano na realnosti do ovog trenutka kada su pripadnici generacije Z okrenuti dijametralno suprotnoj ideji: deluziji.
TikTokeri tvrde da je trend samosvestan, humorističan način da se izborimo sa nesigurnošću i odupremo pritisku da se prilagodimo.
Cortney Johnson, iz Teksasa u Arizoni (SAD) samo je jedna u nizu TikTok influensera koji promovišu trend, inače poznata po tome što na platformi daje savete o poslovnom uspehu, brendingu, i uspehu u karijeri. Ona u jednom od postova sa delulu haštagom objašnjava kako je ‘gaslajtovala sebe da bi postala deluzionirana’ (termin gaslajtovanje u ovom kontekstu odnosi se na postupak neke osobe koja namerno dovodi u pitanje ili osporava svoja osećanja, iskustva ili stvarnost, često kao deo samouništavajućeg obrasca).
U nonšalantnom obraćanju svojoj publici navodi, između ostalih, sledeće korake koji su joj u tome pomogli: ne mislim da je bilo ko iznad mene; zatim, uvek pretpostavljam da će sve biti dobro za mene, a ako neki plan ne ide kako želim, to je samo zato što me nešto drugo bolje čeka; čak i kada znam da nešto ne mogu da priuštim, uđem u radnju i ponašam se kao kraljica i kao da mi je sve dostupno.
Ona tom opisu dodaje i da ne sluša vesti, jer onda postaje jasno da zbog globalne ekonomske situacije ne može da ostvari svoje ambicije. Kaže da radije ostaje u svom izmišljenom ‘mentalnom kraljevstvu’ svuda gde je to moguće.
Sklonost ka trivijalizaciji u periodu ekonomske krize
“Deluzije su pogrešna uverenja ili neosnovane tvrdnje koje bolesna osoba uporno zastupa, čak i onda kada je suočena sa racionalnim argumentima, dovoljnim da zdravog čoveka razuvere”, objašnjava Julijana Milojević, klinički psiholog i psihoterapeut iz Beograda.
Kada govorimo o deluziji, Milojević upozorava: “Ukoliko svi ili veliki broj članova jedne kulture dele ista, neodrživa uverenja (recimo, da aždaja guta sunce kada je pomračenje), onda to postaju verovanja! Upravo zato, treba biti posebno oprezan kada određena neutemeljena uverenja počnu da dobijaju veliki broj pristalica!”
Da li je ovaj novi trend onda put kojim se ređe ili češće ide, pitali smo i Lazara Džamića, autora i govornika koji se na svojim predavanjima često bavi strateškim razmišljanjem namenjenim razvoju inovativnih i efikasnih strategija u kreativnom, poslovnom i marketinškom okruženju.
“Moram da budem ciničan: stalno nam se dešava da se iznova otkrivaju stvari koje su u stvari stare. I ovaj trend ne odstupa, jer već znamo da veliki deo motivacije dolazi od toga kakve su nam misli. Sve dok se ne ulazi u sfere koji trivijalizuju ove psihološke mehanizme i sve dok to ne služi kao manipulacija na osnovu koje neko zarađuje na tuđu štetu, to je u redu. Ali onog momenta kada počnu da se mitologiziraju stvari, to postaje štetno.”
Studija iz Psychology today dodatno se bavi time kako ideja koja je donekle slična fenomenu delulu: “Fake it till you make it!” ( na srpskom: lažiraj dok ne postane stvarno) može biti izuzetno korisna u tretmanu mentalnog zdravlja, a istovremeno toksična u drugim kontekstima, poput poslovanja.
Postoji ogromna razlika između, recimo, "lažiranja" hrabrosti i pretvaranja da znate kako upravljati avionom, iznosi Clifford N. Lazarus u toj studiji i objašnjava da u bihevioralnoj psihologiji, ideja "ponašaj se kao da” može biti ključna terapeutska intervencija.
Međutim, u poslovnim, finansijskim, industrijskim i pitanjima poverenja javnosti, “lažiraj dok ne postane stvarno" može da ukaže na rasprostranjenu institucionalnu sociopatiju i lični narcizam, navodi se u ovoj studiji.
Psiholog Milojević potvđuje da se fenomen verovanja koristi u psihoterapiji kao konstruktivan metod u smislu samopodrške, kada razvijamo veru u sopstvene snage i samopouzdanje, u procesu prevladavanja životnih kriza i poteškoća.
“Čovek je po svojoj suštini homo religiosus, što je definisano i hrišćanskom postavkom: veruj i biće ti dato. Ali ključno pitanje je: u šta verujemo?! Novi trend o kome je reč je bez sumnje destruktivan po ličnost, naročito mladog čoveka”, upozorava ona, objašnjavajući koji poremećaji se mogu potencijalno razviti iz deluzija.
“Živeti u virtuelnom svetu sopstvenih iluzija da ćemo, ponašajući se na opisani način, jednom i mi biti deo te realnosti, vodi potencijalno u poremećaj ličnosti.”
Koliko god da "glumimo" u ovom izmaštanom scenariju, realnost, čak i kada je ignorišemo, suočiće nas sa razočaranjima.
Put do uspeha je dugotrajan proces i podrazumeva napor, istrajnost, a rezultate možemo očekivati samo ako se krećemo u relacijama subjektivno, ali i objektivno mogućeg u datim društvenim okolnostima.
Verovati da ćemo jednom ući u tu "životnu poslastičarnicu" i sesti za trpezu punu kolača, samo gledajući u njih kroz izlog i pretvarajući se da osećamo njihov ukus i miris, bilo bi komično da nije tužno i tragično u isto vreme!”, zaključuje naša sagovornica.
Zašto se ovaj samoproklamovani trend baš sada pojavljuje? “Svet je u jako lošem stanju, ljudi su anksiozni. Ovo je idealan momenat za svakog ko će doći i reći: evo, ja imam rešenje kako da se osećamo bolje. Mislim da je dobar momenat za prodavanje takvih koncepata”, kaže Džamić.
