Longevity proboj na Balkanu: region ubrzava ulaganja u nauku o dugovečnosti

Žudnja za očuvanjem mladosti i borbom protiv starenja prati čovečanstvo kroz istoriju — uostalom, već je Oscar Wilde stvorio Doriana Graya, junaka koji je prodao dušu za večnu mladost i besprekornu lepotu. Danas, za očuvanje mladosti i dobrog osećaja nije potrebno "založiti dušu", ali ima smisla razmisliti o pametnijim ulaganjima u zdravstvo, većem naglasku na prevenciji i promišljenim sistemskim reformama koje pojedincima i društvima mogu zaista doneti dodatne godine zdravlja. 

 

Koncept dugovečnosti (engl. longevity) obuhvata naučni, medicinski i životni pristup produžavanju životnog veka i očuvanju zdravlja, vitalnosti i kvaliteta života što je duže moguće. Reč je o pomaku sa pitanja "koliko dugo živimo" na pitanje "koliko dugo ostajemo zdravi", pri čemu naglasak više nije samo na lečenju bolesti, već na prevenciji, personalizovanoj medicini, naprednim terapijama i celovitom pristupu zdravom starenju. 

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj ljudi starijih od 60 godina porašće sa 1,1 milijarde u 2023. na 1,4 milijarde do 2030, a do sredine veka njihov udeo u populaciji nastaviće brzo da raste, što će snažno opteretiti zdravstvene i socijalne sisteme. Prema procenama Bloomberga, ljudi bi širom sveta mogli da žive u proseku 3,3 godine duže kada bi države bolje iskoristile svoje zdravstvene budžete. Globalne neefikasnosti smanjivale su se između 1995. i 2019 — sve do pojave pandemije kovida 19, koja je taj napredak prekinula, navodi se u studiji časopisa "The Lancet Global Health”. 

Bloomberg procenjuje da bismo u proseku živjeli 3,3 godine duže kad bi države postigle bolji učinak svojih zdravstvenih proračuna.  Depositphoto 

 

Dok su najveći igrači na području dugovečnosti i dalje koncentrisani u SAD, među njima Altos Labs, Calico i Juvenescence, koji razvijaju terapije ćelijskog podmlađivanja, senolitike i genske pristupe, u Evropi se za sada više ističe vrhunska velnes medicinska scena. Pisali smo već o švajcarskom Clinique La Prairieu, jednoj od najprestižnijih klinika za dugovečnost, smeštenoj uz Ženevsko jezero. Regionu su bliži Chenot Palace Weggis u Švajcarskoj i Original Mayr Medical Resort u Austriji, koji takođe važe za vodeće centre za prevenciju, regeneraciju i produženje zdravog života. 

Proverili smo kako se koncept dugovečnosti razvija u pojedinim državama regiona i kako napredak segmenta ocenjuju pružaoci usluga. Na osnovu aktuelnih investicionih trendova i rasta broja ponuđača analizirali smo sadašnje trendove i ispitali u kojoj će meri te usluge zaista biti dostupne stanovnicima regiona u narednoj deceniji. 

Hrvatska 

 Koncept dugovečnosti u Hrvatskoj se ubrzano afirmiše. Država je još uvek u ranoj fazi razvoja tržišta, ali potražnja raste, broj pružalaca povećava se, a usluge se pomeraju iz nišnog velnesa prema medicinski usmerenim programima. 

Pionir pristupa dugovečnosti u Hrvatskoj je Koncept 5 elemenata, koji već godinama deluje kao prvi specijalizovani centar dugovečnosti u zemlji. "Longevity tretmani nisu modni trend, već revolucija u tome kako razmišljamo o zdravlju i starenju", izjavila je za Bloomberg Adriju osnivačica, doktorka Jeannette Gjurić. Ističe da se stanovništvo brzo stari i da je ključno da ljudi prepoznaju kako i nakon 60. godine mogu živeti kvalitetno – ali da je sa promenama potrebno započeti već oko 40. godine. 

Depositphotos

 

Među najtraženijim uslugama centra je intervalni hipoksično-hiperoksični trening (IHHT), terapija koju koriste i vrhunski sportisti. Reč je o metodi koja simulira visinsku adaptaciju i za koju se smatra da poboljšava funkciju mitohondrija, otpornost na stres i regeneraciju. Cena jednog tretmana iznosi 130 evra. Centar nudi i endosfera tretmane za regeneraciju tkiva, kao i personalizovane prehrambene programe, a organizuje i Hrvatski simpozijum Longevity, koji postaje jedan od vodećih regionalnih skupova na tu temu. 

Porast zanimanja i među mladima 

Ponudu dopunjava zagrebačka klinika My Med, gde ističu sve veće zanimanje za infuzije NAD+, namenjene obnavljanju ćelijske energije. 

"Ljudi traže načine kako da ostanu vitalni, zdravi i mladoliki što je duže moguće. Regenerativna medicina i antiejdž postupci im to omogućavaju", kaže doktorka Paola Bajlo iz My Meda. Među popularnim tretmanima ističu se terapije matičnim ćelijama, estetski zahvati poput botoksa i filera, kao i personalizovani planovi ishrane zasnovani na genskim testovima. 

Cena infuzija NAD+ kreće se između 400 i 600 evra, dok estetski zahvati poput botoksa počinju od oko 200 evra. Sve više pacijenata dolazi i iz inostranstva, a tipična starosna dob korisnika se spušta, raste interesovanje među osobama starijim od 30 godina. 

Privatna arhiva

Da dugovečnost postaje trend i među mlađim generacijama i na društvenim mrežama, potvrđuje doktor Nikola Milojević, vlasnik poliklinike Milojević. Industriju opisuje kao "estetsku medicinu budućnosti" i naglašava da u Silicijumskoj dolini godišnje generiše milijarde dolara. U njegovoj klinici klijenti mogu da obave dijagnostiku uz pomoć tzv. GlycanAge testa, koji meri biološku starost. "Ako se pokaže da je neko deset godina ‘stariji’, možemo ishranom, vežbanjem i dodacima ishrani sniziti biološku starost", objašnjava doktor Milojević. 

U regionu se pojavljuju i prvi uspešni poslovni iskoraci na području dugovečnosti. Jedan od najistaknutijih je hrvatski startap GlycanAge, koji je prošle godine dobio 3,9 miliona evra za razvoj. Kompanija razvija personalizovane programe preventivne brige na osnovu analize glikana, šećernih molekula koje odražavaju biološku starost i upalna stanja u telu. Tim podacima korisnicima omogućavaju precizniji uvid u stvarno zdravstveno stanje, kao i preporuke kako načinom života usporiti biološko starenje. 

Šta donosi budućnost 

Pružaoci usluga slažu se da je hrvatsko tržište još u ranoj fazi razvoja, ali interes eksplozivno raste. Hrvati te usluge više ne posmatraju samo kao estetske postupke, već kao ulaganje u energiju, kvalitet života i sprečavanje hroničnih bolesti. 

Kombinacija naučno potkrepljenih terapija, digitalno vođenih programa i holističkog pristupa verovatno će oblikovati hrvatsko tržište dugovečnosti u narednim godinama i postepeno ga približiti standardima koji se uspostavljaju u SAD i zapadnoj Evropi. 

Slovenija 

Kultura proaktivnog zdravlja među Slovencima takođe je manje razvijena nego u SAD, Nemačkoj ili Švajcarskoj, ali sve više ljudi postaje svesno da kvalitetna starost nije slučajnost, već strateška odluka, kaže doktorka Marija Lucija Antolič, osnivač prve slovenačke klinike za dugovečnost Epik. 

"U Sloveniji još uvek preovlađuje klasičan pristup zdravlju, gde ljudi posećuju lekara tek kada imaju probleme. Ali dolaze kod nas jer žele da nadmaše standardne zdravstvene preglede i dobiju informaciono potkrepljene strategije za vrhunsku telesnu i kognitivnu sposobnost, prilagođene njihovom životnom stilu", smatra doktorka Antolič. 

Doktorka Tina Prodnik, na čelu preduzeća Vibrant Longevity, koje okuplja međunarodni tim naučnika i stručnjaka iz oblasti funkcionalne i integrativne medicine i nutricionizma, takođe smatra da se u Sloveniji područje dugovečnosti razvija nešto sporije nego u nekim zapadnoevropskim državama i SAD, ali poslednjih godina vidljiv je rast interesovanja i među pojedincima i među kompanijama. 

"Tržište je još u fazi oblikovanja, ponuda je rasuta i često nepovezana, a celovitih, dugoročno osmišljenih programa srazmerno je malo", primećuje doktorka Prodnik. Dodaje da najvažniji temelj dugovečnosti ostaje prevencija, odnosno izbegavanje štetnih činilaca i pravovremeno sprečavanje hroničnih bolesti. 

Prema njenim rečima, najveće interesovanje postoji za programe povezane sa ishranom, metabolizmom, energijom i hormonskom ravnotežom. "Ljudi žele da razumeju zašto se suočavaju sa umorom, oscilacijama težine, hormonskim poteškoćama ili padom energije, te traže rešenja koja idu dalje od pukog uklanjanja simptoma", navode u preduzeću Vibrant Longevity. 

Depositphotos

Najčešće im se obraćaju žene srednje dobi koje žele aktivno da preuzmu brigu o svom zdravlju, spreče buduće probleme i očuvaju vitalnost. "Istovremeno, primećujemo sve veće interesovanje i među mlađim generacijama, kao i među sportistima i preduzetnicima, kod kojih su visoka efikasnost, mentalna usredsređenost i dugoročna fizička sposobnost posebno važne." 

Slovenci koji teže dugovečnosti mogu se odlučiti i za butik-nastambe, gde u odabranom periodu — od nekoliko dana do više nedelja — prilagođavaju programe svojim potrebama. Na raspolaganju su različiti programi poput detoksikacije, programi za sportiste, kardio-ravnotežu, opšte poboljšanje zdravlja i drugi. Holističkim pristupom zdravlju i primenom najnaprednijih tehnologija bave se i u klinici za biološku dugovečnost Revita Biological Longevity u Rogaškoj Slatini, koja je 2024. bila nominovana za titulu najboljeg luksuznog medicinskog rizorta (The Best Luxury Medical Resort). Cene trodnevnih programa kreću se oko 2.000 evra, dok celoviti tronedeljni programi koštaju nešto manje od 20.000 evra. 

Manje države kao veliki inovatori: budućnost dugovečnosti u Sloveniji 

Doktorka Marija Lucija Antolič uverena je da Slovenija tek ulazi na mapu dugovečnosti, dok je u mnogim stranim državama to već ustaljena praksa. "Na međunarodnom nivou zanimljivo je da se upravo manje države, poput Slovenije i Estonije, često pokažu kao inovatori u zdravstvenim pristupima. Kod nas imamo prednost jer možemo brže da uvedemo nove, napredne pristupe nego veliki sistemi." 

Slično smatra i doktorka Tina Prodnik, koja predviđa da će u narednoj deceniji dugovečnost postati jedna od ključnih zdravstvenih paradigmi, jer će se težište sve više pomerati sa lečenja prema prevenciji, personalizaciji i upravljanju biološkom starošću. Prema njenim rečima, važnu ulogu imaće i veštačka inteligencija, pre svega u analizi biomarkera, razvoju personalizovanih programa i ranom prepoznavanju rizika. Omogućiće brže povezivanje podataka i preciznije prediktivne modele. 

Uprkos svemu, doktorka Prodnik veruje da tehnologija neće zameniti razumevanje čoveka kao celine. "Pravi napredak biće postignut tamo gde će se povezati nauka, tehnologija i celovit pristup čoveku — uzimajući u obzir telo, um, energiju i životni stil kao nerazdvojivu celinu", zaključuje. 

Srbija 

I u Srbiji se interesovanje za dugovečnost brzo povećava, posebno tokom poslednjih nekoliko godina. Zdravstvene ustanove u Beogradu i Novom Sadu postepeno uvode napredne dijagnostičke preglede, regenerativne terapije i programe za optimizaciju biološke starosti, kakve poznajemo sa razvijenijih tržišta dugovečnosti. 

Na čelu razvoja nalaze se privatne klinike koje promovišu vitaminske infuzije, hormonske analize, ćelijske terapije i programe usmerene na zdravlje, vitalnost i prevenciju. Iako je tržište još u ranoj fazi, jasno je da Srbija postepeno prati globalni pomak od klasičnog lečenja ka prevenciji, personalizovanoj medicini i usporavanju biološkog starenja. 

Najviše interesovanja za dugovečnost pokazuju žene srednjeg životnog doba. 

"Razvoj usluga fokusiranih na dugovečnost u Srbiji još je u povoju i znatno zaostaje za nivoom dostupnosti i potražnje koji vidimo u Zapadnoj Evropi, SAD i Aziji", objašnjava doktor Boris Dragović, osnivač klinike Superhuman u Beogradu. "Uglavnom se radi o veoma osnovnim pojedinačnim uslugama koje se prodaju kao longevity ponuda, poput IV infuzija vitamina, minerala i slično, ili o pojedinim biohacking pristupima bez jače naučne osnove, koje uglavnom pokreću trendovi na društvenim mrežama." 

Tržište dugovečnosti pokreću žene srednjih godina 

Srpski Superhuman nudi naučno utemeljene i klinički potvrđene metode na području dugovečnosti. Deluju holistički: rade DNK analize, testove mikrobioma, napredne AI procene, kao i kardiološka, endokrinološka, VO₂Max, psihološka i fizička testiranja. Na osnovu tih podataka njihov tim lekara i stručnjaka kreira visokopersonalizovane programe ishrane, fizičke aktivnosti, sna, životnog stila i mentalnog zdravlja, a saradnja s klijentima traje najmanje godinu dana. 

"Pokušali smo da oblikujemo koncept i program po uzoru na one u SAD – takav koji, uprkos ceni i složenosti, klijentima zaista omogućava produženje vitalnosti i zdravlja, a time i dugovečnosti", kaže doktor Dragović. 

Objašnjava da ljude u početku najčešće privuku programi povezani s DNK analizom i ishranom. Kod žena je okidač najčešće perimenopauza, a kod muškaraca pad testosterona. "Naši klijenti su visoko obrazovani muškarci i žene srednjih godina", navodi Dragović. "Češće su to žene, ekonomski višeg srednjeg sloja, koje su razvile svest o važnosti dugoročnog ulaganja u zdravlje. Onima iz viših, imućnijih slojeva takvi programi su mnogo manji prioritet – oni zasad u Srbiji prvenstveno ulažu u estetsku hirurgiju." 

Kao pionir u oblasti dugovečnosti u Srbiji predstavlja se i centar za funkcionalnu i longevity medicinu Rado Health. Njihov pristup zasniva se na sveobuhvatnoj, naučno potvrđenoj dijagnostici koja obuhvata analize hormona, metabolizma, mikrobioma, genetike i nutritivnog statusa. Na osnovu tih podataka kreiraju personalizovane terapije i programe za dugotrajno očuvanje vitalnosti. 

"U Rado Healthu verujemo da svako ima pravo na zdrav, ispunjen i dug život. Naša vizija je svet u kojem je medicina personalizovana, prevencija ključna, a svaki pojedinac osnažen da preuzme kontrolu nad sopstvenim zdravljem", navode oni. 

Budućnost dugovečnosti u Srbiji 

Većina srpskih pružalaca usluga zasad se najviše fokusira na estetske i regenerativne postupke i opšte velnes protokole, koje u marketinške svrhe često svrstavaju pod longevity. Pravi medicinski pristupi, koji se zasnivaju na naprednoj dijagnostici, genetici, metabolizmu i personalizovanim zdravstvenim programima, trenutno su ograničeni uglavnom na pojedine centre, poput Superhumana i Rado Healtha.  

I u medicinsko-naučnom svetu dugovečnost je još u ranoj fazi razvoja. O metabolizmu, biohemiji i uticajima starenja na ćelijskom nivou znamo vrlo malo. Ključno je podizanje svesti, što se sada dešava na Zapadu", razmišlja doktor Dragović i predviđa da će velik napredak omogućiti razvoj veštačke inteligencije i informacionih tehnologija. "Ali najveći uspeh biće postignut kada se opšti nivo svesti o potrebi ulaganja u sopstvenu vitalnost i dugovečnost značajno poveća na globalnom nivou", zaključuje. 

Severna Makedonija 

U Severnoj Makedoniji tržište dugovečnosti još se uveliko oblikuje oko estetike i velnesa, a ne oko strukturisane medicine dugovečnosti. Ponuda koju predvode estetski centri i kozmetičke klinike fokusirana je pre svega na laserske zahvate, minimalno invazivne tretmane, pomlađivanje kože i opšte antiejdž protokole. 

Kao i u većem delu regiona, i tu se prepliću estetika, osnovna prevencija i velnes, ali zasad nedostaju klinički utemeljeni, dugoročni programi sa naprednom dijagnostikom, genetskim analizama, metaboličkim procenama ili sveobuhvatnom personalizacijom životnog stila, koji inače definišu novu medicinu dugovečnosti. 

"Napredak genske medicine preoblikovaće zdravstvenu industriju" 

Razgovarali smo sa dermatologom, prof. dr Natašom Teovskom Mitrevskom, koja radi u jednoj od prestižnih privatnih klinika u Skoplju. Najavljuje da će ulaganja u dugovečnost u narednim godinama verovatno biti jedno od najbrže rastućih područja. 

Doktorka Teovska Mitrevska kaže da preventivni testovi i personalizovani zdravstveni planovi postaju sve češći deo ponude. Naglašava da ključnu ulogu u dugoročnoj vitalnosti ima i psihološko blagostanje, pa raste interesovanje za meditaciju, relaksaciju i tehnike za smanjenje stresa, za terapije koje poboljšavaju kognitivne funkcije i za programe mentalnog zdravlja. 

Depositphotos

"Sa napretkom genske medicine, ulaganja u personalizovanu medicinu i genetsku analizu promeniće zdravstvenu industriju. Informacije o genetskim predispozicijama pojedinca omogućavaju kreiranje personalizovanih programa za zdravlje, pomlađivanje i prevenciju bolesti. To će omogućiti potpuno personalizovane planove za svakog pojedinca, sa naglaskom na individualne potrebe i ciljeve", smatra dr Natašа Teovska Mitrevska. 

Među istaknutijim pružaocima usluga u Severnoj Makedoniji, koji se udaljavaju od klasične estetike i nastoje se približiti konceptu regenerativne i longevity medicine, nalazi se BioRevit Clinic. Centar se zasniva na konceptu primenjene bioinformatike, kojom nastoje proučavati i usmeravati informacione signale među ćelijama i pretvarati ih u metode za obnovu bioloških funkcija. U praksi to znači kombinaciju dijagnostike, individualizovanih bioinformacionih terapija i kontinuiranog praćenja stanja pacijenta, što klinika predstavlja kao prirodniji oblik modulacije telesnih procesa. 

Dugovečnost je u Severnoj Makedoniji još u ranoj fazi razvoja 

Iako se njihov pristup ne može porediti sa visokospecijalizovanim longevity klinikama na Zapadu, koje uključuju opsežne genetske analize i dubinske kliničke protokole, BioRevit Clinic ipak predstavlja deo pomaka ka naučno orijentisanim regenerativnim terapijama u makedonskom prostoru. Njihova filozofija polazi od uverenja da "prava medicina ne vodi borbu protiv tela – nego ga edukuje", što odražava širi trend u regionu: pokušaj povezivanja tradicionalnog velnesa sa elementima bio-nauke, iako je oblast još u ranoj fazi razvoja. 

Da je razvoj sporiji nego u kapitalno snažnijim okruženjima, potvrđuje i širi kontekst zdravstvene infrastrukture. Kako objašnjava dr Nataša Teovska Mitrevska, "zdravstvena tehnologija u Severnoj Makedoniji, kao i u brojnim drugim državama, neprestano se razvija, ali hoće li i koliko pratiti globalnu dinamiku inovacija i trendova, zavisi od više faktora – poput infrastrukture, investicija, obrazovanja medicinskih profesionalaca i dostupnosti novih tehnologija." 

Bosna i Hercegovina 

Osim razvoja estetske i regenerativne medicine, u regionu se pojavljuju i projekti koji konceptu dugovečnosti pristupaju sa društveno-zdravstvenog aspekta. Jedan od takvih je Projekt Longevity, u koji je uključena Opština Sarajevo. Radi se o evropskoj inicijativi namenjenoj poboljšanju kvaliteta života starijih i ranjivih grupa – prvenstveno osoba sa niskim primanjima, invaliditetom ili rizikom od socijalne isključenosti. 

Projekt se fokusira na pristupačnije i kvalitetnije usluge nege, personalizovanu podršku i smanjenje usamljenosti među starijima. Iako se ne radi o longevity pristupu u medicinskom smislu – bez genetske dijagnostike, regenerativnih terapija ili antiejdž protokola – inicijativa pokazuje širu potrebu regiona za sveobuhvatnim pristupom dugovečnosti, koji nadilazi kliničke zahvate i uključuje i socijalnu infrastrukturu i uključivanje starijih u zajednicu. 

U Bosni i Hercegovini ponuda usluga dugovečnosti još je prilično ograničena, a većina centara fokusirana je na estetsku medicinu, negu kože, oblikovanje tela i opšte velnes tretmane. 

Jedan od retkih izuzetaka je FitGene, prva premijum genetska platforma u državi, koja se zasniva na analizi 110 genetskih markera i nudi personalizovane uvide u ishranu, metabolizam, telesnu funkciju, regeneraciju i životni stil. Svojim paketima – od zdravstvene i sportske genetike do podrške reproduktivnom zdravlju – FitGene prati trendove preventivne, podacima potkrepljene medicine i predstavlja jedan od retkih primera longevity pristupa u državi. 

Sličnu ulogu u toj oblasti ima i Alea Genetski centar u Sarajevu, gde nude molekularnu dijagnostiku, DNK analize i preventivne testove koji mogu predstavljati osnovu za personalizovaniji pristup zdravlju. 

Tržište dugovečnosti u Bosni i Hercegovini postepeno raste, ali pre svega kao odgovor na demografske prilike, a ne kao odraz luksuza. U zemlji u kojoj stariji postaju najveća i najbrže rastuća društvena grupa, sektor usluga povezanih sa zdravljem, negom i prevencijom mogao bi u narednim decenijama postati jedan od ključnih ekonomskih segmenata. 

Slovenci žive najduže 

Demografski trendovi dodatno pokazuju koliko je region raznolik i sa aspekta dugovečnosti. Prema podacima INED-a, jednog od vodećih evropskih demografskih istraživačkih instituta, iz 2023. godine, prognoze očekivanog životnog veka stanovnika zemalja regiona znatno se razlikuju. Slovenija ostaje najviše rangirana sa očekivanim životnim vekom od 82 godine, slede Hrvatska sa 78,6 godina i Bosna i Hercegovina sa 77,9 godina. Niže vrednosti beleže Srbija, gde je očekivani životni vek 75,2 godine, i Severna Makedonija, koja sa 73,2 godine ostaje na začelju regiona. 

Iako se region na području dugovečnosti još ne može porediti sa naprednijim zapadnim zdravstvenim sistemima, napredak je ipak vidljiv. Slovenija i Hrvatska najbliže su trendovima personalizovane medicine, regenerativnih terapija i preventivnih modela, dok Srbija taj razvoj već prilično dobro prati. 

U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji rast se odvija sporije i više zavisi od infrastrukturnih ulaganja, dostupnosti savremenih tehnologija i obrazovanja kadra. Uprkos tim razlikama, jasno je da region ulazi u fazu postepenog pomaka: od klasične estetike i tradicionalnih zdravstvenih praksi ka naučno potkrepljenim, sveobuhvatnim konceptima dugovečnosti, koji bi u budućnosti mogli značajno poboljšati zdravlje stanovništva.