text size
Što duža mladost, što duži život i što savršenije sve – od izgleda, posla, života, pa do dece. Tako bi se mogla opisati opsesija ljudi koji kao da su danas zaboravili kako izgleda ljudska priroda: roditi se, živeti i, pre ili kasnije, umreti. Jer ne, koliko god to bilo teško prihvatiti, ne možemo živeti večno. Ne možemo večno biti mladi i zdravi, a ne možemo i ne treba da budemo ni savršeni. Ali kao da su ljudi sve to zaboravili i u novije vreme se odlučili da se suprotstave svemu ljudskom i iskoristiti svu moguću tehnologiju kako bi došli do savršenog i beskonačnog života. Šta je u tome pogrešno? Teško je jednostavno odgovoriti na ovo pitanje, ali pojednostavljeno bismo mogli reći da mnogo toga jeste. Dok je s jedne strane potpuno prirodno i poželjno da napredujemo, otkrivamo bolesti i lekove i koristimo tehnologije za razvoj, pitanje dugovečnosti poslednjih godina otišlo je toliko daleko da ne samo da očajnički želimo da produžimo i učinimo savršenim sopstvene živote, već i živote onih koji još nisu ni rođeni. Sve to otvara brojna pitanja: od etike, upravljanja tehnologijom, pa do klasnih razlika i mogućeg stvaranja biološki superiorne elite.
.webp){kind=icon}
