Ko želi da živi večno po ceni od dva miliona dolara

Starenje i smrt su neizbežni aspekti života, bar za većinu. Ali ne i za američkog tehnološkog multimilionera Bryana Johnsona, koji troši dva miliona dolara godišnje kako bi preokrenuo proces starenja ili ga makar usporio za 25 odsto. Upravo to je tema dokumentarca "Don’t Die: The Man Who Wants to Live Forever", koji se prikazuje na Netfliksu.

Film nas uvodi u svakodnevicu ovog 47-godišnjaka, koji tvrdi da živi (a i izgleda) kao prosečan osamnaestogodišnjak. Johnson se budi svakog dana u 4.30 sati, pali svetlo u kupatilu koje imitira izlaganje suncu, uzima tri pilule, meri telesnu temperaturu i započinje hormonsku terapiju koja stimuliše njegov nervni sistem.

Sledi prvi obrok - blendirano povrće u obliku napitka crne boje koji deluje kao nešto što biste konzumirali zaista samo u slučaju životne opasnosti, uz prvih 30 tableta. Do kraja dana popije još oko 100 lekova i dodataka ishrani.

Poslednji obrok ima u 11.30 pre podne, što znači da ostatak dana - sve do spavanja u 20.30 i buđenja - Johnson posti.

Njegov strogo definisani režim uključuje dnevni unos od 1.977 kalorija, sat vežbanja svakog dana i tri treninga visokog intenziteta nedeljno. Ako prikazana rutina deluje ekstremno, čekajte dok ne vidite dalje.

Depositphotos

 

Eksperimenti visokog rizika

"Ne postoji osoba na svetu koja ima hronološki 45 godina, a da su svi njegovi organi na nivou tridesetpetogodišnjaka", izjavio je dr Oliver Zolman za Bloomberg. On je dugogodišnji istraživač terapija protiv starenja na Univerzitetu u Kembridžu i sa Johnsonom proučava naučnu literaturu i protokole protiv starenja, koristeći Johnsona kao subjekta (i finansijera) za eksperimente. Zolman predvodi medicinski tim od 30 osoba koji ga podvrgava desetinama procedura, od kojih su mnoge ekstremne, rizične i bolne, a rezultate mere putem konstantnih analiza krvi, magnetne rezonance, ultrazvuka i kolonoskopija.

Na primer, eksperimentalni lek "rapamicin", koji je FDA odobrila samo za osobe koje se pripremaju na transplantaciju organa, sve češće se pominje u "leksikonu dugovečnosti", a javno ga hvale i druge poznate ličnosti. Prvobitno razvijen kao imunosupresiv za sprečavanje odbacivanja transplantiranih organa, "rapamicin" privlači pažnju zbog svog potencijala kao terapije protiv starenja.

Njegov mehanizam delovanja temelji se na inhibiciji mTOR-a, proteinskog kompleksa koji igra ključnu ulogu u rastu i regeneraciji ćelija. Iako je mTOR neophodan za razvoj tokom mladosti, njegova prekomerna aktivnost u kasnijim godinama povezuje se sa ubrzanim starenjem i bolestima povezanim sa starošću. Inhibicijom mTOR-a, "rapamicin" bi mogao usporiti ove procese. Johnson uzima 10 tableta "rapamicina" svakog dana.

Depositphotos

 

 

Zatim, tu je transfuzija plazme, gotovo rutinska praksa među "momcima iz Silicijumske doline" o kojoj se ćuti. Dok neki koriste takozvane blood boy-eve kao davaoce plazme, Johnson koristi krv svog sina, dok istovremeno daje svoju plazmu ocu. Rezultati? Njegov sedamdesetogodišnji otac smanjio je biološku starost na 46 godina.

Eksperiment sa kojim je verovatno najdalje otišao dogodio se u septembru 2023, kada je Johnson posetio Roatan, privatno ostrvo u Hondurasu, radi genske terapije folistatinom. Terapija koristi plazmide - male molekule DNK koji ne menjaju genetski materijal hromozoma - za povećanje mišićne mase, usporavanje starenja i produžavanje telomera. Johnson tvrdi na svom sajtu da je to potencijalni ključ za probijanje granice ljudskog veka od 120 godina.

Terapiju razvija kompanija Minicircle, koja tvrdi da je folistatin među najperspektivnijim tretmanima za produžavanje života. Cena terapije? Samo 25.000 dolara, što je znatno manje od drugih genskih terapija koje dostižu milione. Ipak, nedostatak objavljenih kliničkih podataka zabrinjava naučnike, koji upozoravaju na opasnosti neregulisanih eksperimenata. "Ova terapija je napravljena tako da bilo ko na svetu može imati pristup", izjavio je Walter Patterson, suosnivač i glavni naučni direktor kompanije za Bloomberg.

Depositphotos

 

Dr Steele deli anegdotu o tome kako ga je Johnson blokirao na Twitteru nakon što je predložio da bi milioner trebalo da uloži deo svog bogatstva u finansiranje stvarnih naučnih istraživanja. Iako obojica doktora navode načine na koje bi Johnson mogao da doprinese u tim oblastima, smatraju da metode koje trenutno koristi ne donose značajne naučne podatke.

Dr Niko Mihić, medicinski savetnik Real Madrida i suosnivač organizacije Fudbalski doktori, za emisiju Sedam Bloomberg Adrije istakao je slično mišljenje.

On je rekao da je ovakva posvećenost može da ukaže na opsesivno kompulsivni poremećaj, te da jetra u proseku može da metaboliše do pet tableta dnevno. Mihić, naravno, ne osporava da sa timom od 30 medicinskih profesionalaca određeni procesi mogu biti stavljeni pod kontrolu, ali provlači se pitanje koja od metoda je, na kraju, ta koja je najdelotvornija.

"Još je rano da donesemo mišljenje o delotvornosti Johnsonovih protokola."

Iz iskustva rada sa profesionalnim sportistima dr Mihić ističe da određeni protokoli mogu da im omoguće da se bave sportom duže, i u zrelijim godinama. Navodi Novaka Đokovića i Luku Modrića koji igraju iznad očekivanja za svoje godine, te Toma Bradyja, koji je oborio sve rekorde penzionišući se u 44. godini.

Mihić takođe smatra da je uloga veštačke inteligencije (AI) značajna za prevenciju.

"Kreiranjem svojevrsnog avatara profesionalnih sportista, odnosno digitalnog atlete možemo da predvidimo koje su njihove slabe tačke i da tako predupredimo povrede odnosno kreiramo efikasan individualni protokol", navodi i dodaje da će uloga AI-ja u smislu prognostike i prevencije biti još veća u budućnosti.

 

 

 

Ko je čovek koji je objavio rat starenju

Bryan Johnson / Foto: Kyle Grillot/Bloomberg

 

Prateći svoj rigorozni režim, Johnson tvrdi da je smanjio brzinu starenja na 0,64, što znači da svake godine stari samo sedam i po meseci.

Osim toga, Johnson svedoči da je pre nego što je postao po zdravstvenoj slici osamnaestogodišnjak, bio u lošoj situaciji. Priznaje da je patio od duboke depresije deset godina pre nego što je odlučio da promeni svoj život. I pored sveg novca koji je imao.

Inače, režiser Chris Smith je poznat po kontroverznim zvezdama svojih dokumentaraca, među kojima su "Tiger King", "Fyre" i "Bad Vegan", a u dokumentarcu "Don’t Die" Smith prikazuje evoluciju Johnsona od prosečnog američkog tinejdžera do tehnološkog milionera koji dozvoljava algoritmu da upravlja njegovim zdravljem, ohrabrujući druge da učine isto. Johnson je odrastao u mormonističkoj crkvi koja je veoma usmerena na porodicu, a služio je i kao misionar. Nakon fakulteta i niza poslova, njegova najuspešnija kreacija bila je Braintree, kompanija za omogućavanje onlajn uplata osnovana 2007. godine, neposredno pre nego što je onlajn kupovina postala uobičajena za potrošače.

Godine 2012. kompanija je kupila Venmo i nastavila da raste pre nego što ju je 2013. godine kupio eBay, odnosno tada PayPal za 800 miliona dolara. Nakon keš transakcije koja mu je lično donela 400 miliona dolara i slobodu da promeni źivot, Johnson je, kaže, igrao sedam sati od sreće.  

Depositphotos

 

"Osećao sam se beznadežno. Uveče u sedam sati jeo bih previše hrane ili pogrešnu hranu, bio sam gojazan. Taj Bryan je otpušten. Ta verzija mene nema više autoritet. Novi Bryan je sada ovde."

Johnson je, krenuvši na put oporavka svojih organa u kojem su mu vodič algoritmi, raskrstio i sa suprugom, crkvom i dvoje dece. Treće dete, sin Talmage, pridružio mu se kasnije, i prisutan je u većem delu filma.

Većini ljudi njegova rutina deluje nerealno i nedostižno

Svakako, ako uzmemo u obzir sumu od dva miliona dolara godišnje. Ali ako to stavimo po strani, i uklonimo eksperimente, tretmane svetlom i kiseonikom koje mogu priuštiti samo najbogatiji, tim lekara koji proučava njegove rezultate i tehnologiju za merenje mozga Kernel (još jedan od poslovnih poduhvata koje je Johnson razvio), činjenica je da većina koristi koju Johnson ostvaruje iz ovog poduhvata, zapravo, dolazi kroz redovan san, kontrolisanu ishranu i vežbanje. Takođe, on kaže da je osnovni princip jednostavan i važi za svakog: "Izbegavajte samodestruktivno ponašanje. Svi mi imamo tu ličnost koja previše misli i misli loše".

Ne možemo reći da to nisu stvari koje nisu dostupne svima nama u različitim stepenima odnosno da nad njima ne možemo uspostaviti kontrolu.

Dr Mihić potvrđuje da postoje osnovna pravila kojih se svako može pridržavati da bi obezbedio bolji kvalitet života odnosno usporio starenje. Evo i koji su:

 

• Nemojte pušiti,

• Pazite šta unosite u telo, u smislu hrane, lekova i drugih supstanci

• Spavajte dovoljno i odmarajte dovoljno

• Vežbajte, savet je pet puta nedeljno

• Radite na harmoničnim odnosima sa svojom porodicom

• Živite u momentu, ne u budućnosti

• Ubacite umetnost u svoj život, okruženje lepotom pomaže

• Nađite trogodišnji plan u smislu hobija, učenja novog jezika ili instrumenta

• Slušajte vašeg doktora.

 

On smatra da je sledeća velika stvar u pravcu dugovečnosti rana detekcija kognitivnih poremećaja. "U mogućnosti smo da sada detektujemo nastanak kognitivnog sindroma deset godina pre nego što se pojavi."

Zatim, Mihić smatra da normalnost u smislu parametara koje dobijemo iz analiza više nije prihvatljiva i da se ide ka optimizaciji ovih parametara. "Normalan parametar za odraslu osobu nije isti za odraslu osobu od 20 godina ili 90 godina, Ne želimo samo normalne vrednosti, recimo, gvožđa, B-vitamina. Želimo najbolje za svaku osobu, ma kako zdrava bila."

Kao druge važne trendove, sagovornik Bloomberg Adrije navodi nove radiološke tehnike, te nove generacije psihodeličnih lekova.

 

 

Rukavica bačena u lice medicinskom sistemu

Johnsonova ambicija prevazilazi same protokole, jer na kraju krajeva imate i druge influensere koji su brendirali i promovisali svoju ličnu fitnes i zdravstvenu rutinu (u Bryanovom slučaju brend se zove Blueprint, a rutina je, videli smo, ekstremna).

Iako od preporuka u njegovim protokolima zarađuju mnogi u lancu (recimo, dodaci ishrani koje koristi su hronično rasprodati), a i on sam kroz niz brendiranih proizvoda, Bryan cilja na nešto mnogo veće.

Johnsonovo očekivanje je da svaki cilj, ako se protokoli ispitaju i dokaže se korist u njihovoj primeni, može da se postigne. "Ako je to slučaj, da li bismo mogli kao društvo da krenemo tim putem? U pitanju je stvaranje promena u društvu", kaže.

Johnson smatra da je zdravstveni sistem toliko pogrešan da je jedini izlaz, zapravo, stvaranje novog sistema. Svoje mišljenje temelji na tezi da se leči posledica, a ne stvarni uzrok problema i da je potrebna promena paradigme.

Film i kroz izjave drugih naučnika baca rukavicu u lice vladajućim medicinskim protokolima u stilu: a šta vi radite?

Učesnici u filmu kažu da je njegov pristup nešto što bi moglo napraviti revoluciju kod ljudske vrste.

"Teško je zamisliti život bez medicinskih otkrića, a samo pre dva źivotna veka nismo imali pristup anesteticima ili antibioticima. Gledajući unapred, moźe vrlo brzo doći vreme kada će dva tinejdžera razgovarati kako je čudno da se ljudi razboljevaju i umiru", kaže jedan od naučnika.

 

I u tome više nije sam. Na kraju filma pozdravljaju nas zajednice pristalica okupljenih oko njegove filozofije i inspirisanih idejom da je smrt samo opcija. Sa najrazličitijh strana sveta oni poručuju: "Don’t Die". Ideja koja je Johnsona učinila još bogatijim, a definitivno bi ga mogla učiniti besmrtnim. Ako ne fizički, onda barem zbog kontradikcije postulatu.