Evropske banke teško prekidaju odnose sa Rusijom

I dve godine nakon opšte invazije Rusije na Ukrajinu, velike evropske banke nastavljaju da vode velike, sve profitabilnije ogranke u toj zemlji uprkos javnim obećanjima da će ih ugasiti. Broj zaposlenih u pet banka iz Evropske unije (EU) sa najvećim obimom poslovnih aktivnosti u Rusiji smanjen je za samo tri odsto od početka invazije, dok su se njihovi prihodi okvirno utrostručili zahvaljujući visokim kamatama koje banke ubiraju na osnovu velikih svota novca koji im je ostao u toj zemlji. 

Spori proces izlaska sa tržišta podstakao je ECB da izvrši pritisak na banke koje odugovlače da ubrzaju svoj odlazak. Jedan od razloga za brigu je to što bi prisustvo banaka u Rusiji moglo da izloži banke sankcijama SAD i visokim kaznama, rekao je izvor upućen u dešavanja koji je želeo da ostane anonimna zbog poverljivosti informacija.

Regulator bankarskog sektora je tražio od svih banaka sa obimnim poslovanjem u Rusiji da “ubrza napore na smanjenju rizika tako što će ustanoviti jasnu mapu puta za smanjenje i izlazak (sa tržišta)”, rekla je ministrima finansija evrozone 13. maja Claudia Buch, glavna nadzornica centralne banke. 

Filijala ruskog ogranka UniCredit banke u Moskvi 2022./Autor fotografije: Andrey Rudakov, Bloomberg

 

Zapadne sankcije koje su značajno ograničile poslovanje kompanija u Rusiji, u kombinaciji sa lokalnim propisima i kaznenim porezima, otežavaju bankama da izvuku pare iz te zemlje. Ćerke kompanije stranih banaka u Rusiji moraju da poštuju lokalne propise koji mogu biti u koliziji sa pritiskom ECB na matičnu kompaniju.

Pritom, suočavaju se sa rizikom od odmazde: Kremlj povremeno zamrzava imovinu kompanija i pojedinaca iz zemalja za koje smatra da nisu prijateljske. Italijanska banka Intesa Sanpaolo SpA je u septembru dobila dozvolu od ruskog predsednika Vladimira Putina da proda svoj ruski ogranak grupi predvođenoj lokalnim menadžerima ogranka, ali su dogovor usporile birokratske prepreke, rekao je izvršni direktor banke Carlo Messina. “Nije lako završiti proces prodaje”, rekao je Messina za Bloomberg TV u februaru. 

Jedina velika banka iz EU koja je uspela da se povuče bez posledica je Société Générale SA, koja se otarasila svoje najveće ruske podružnice, Rosbanke, samo nekoliko nedelja posle invazije – iako je zbog sporazuma banka morala da umanji vrednost poslovanja za više od tri milijarde evra (3,2 milijarde dolara).

Nakon prodaje dve manje podružnice, broj zaposlenih u Société Générale u Rusiji je smanjen za više od 99 procenata. Holandska banka ING Groep NV koja posluje u Rusiji od 1993. godine saopštila je da je smanjila obim poslova u vezi sa Rusijom za tri četvrtine, na oko 1,3 milijarde evra od početka 2022. godine.

“Neprijatno je biti u Rusiji s obzirom na sadašnju političku situaciju”, kaže Nicola de Caro, analitičar u Morningstar DBRS u Frankfurtu. „Vanredni izlazak mogao bi se posmatrati kao usluga ruskim vlastima.“ 

Deutsche Bank AG je drastično smanjila broj zaposlenih u Rusiji, uglavnom zahvaljujući zatvaranju svog IT centra, ali je ostvarila veću zaradu prošle godine nego 2021, pre invazije. To je tipično za banke koje i dalje imaju novac u Rusiji, imajući u vidu teškoće sa kojima se Evropljani suočavaju u vraćanju para kući i dvocifrene kamatne stope koje Ruska centralna banka plaća na depozite kreditora. Profit podružnice austrijske Raiffeisen Bank International se više nego utrostručio u datom periodu, dok se profit banke Intesa povećao okvirno 20 puta. Za neke banke, “doprinos prihodima je veći nego pre rata, što mora biti povod da za uzbunu kod vlasti”, kaže Tomasz Noetzel, analitičar  Bloomberg Intelligencea. “Postoji veliki rizik od toga da se nenamerno prekrše sankcije.” 

Američke banke se suočavaju sa sličnim problemima. Citigroup Inc. je obustavila skoro sve bankarske usluge za institucije u Rusiji početkom prošle godine, iako i dalje ima sedam milijardi dolara u toj zemlji, koje su u najvećoj meri položene u centralnoj banci i drugim agencijama. JPMorgan Chase & Co. navodi da od marta ima oko 350 miliona dolara zadržanih u Rusiji. 

Raiffeisen banka u Moskvi prošle godine. Autor fotografije: Alexander Nemenov/Getty Images/AFP

 

Nijedan kreditor ne ilustruje bolje dilemu Evropljana od Raiffeisen banke, koja već dve godine pokušava da smanji aktivnosti ili izađe sa novcem u rukama. Složena transakcija u cilju izvlačenja kapitala propala je 8. maja pošto je banka saopštila da nije mogla da dobije podršku zapadnih regulatora za svoj plan, dospevši u opasnost da prekrši i sankcije. Raiffeisen tvrdi da radi na obezbeđivanju poštovanja sankcija i da je “znatno smanjila svoje aktivnosti u Rusiji” od 2022. godine, smanjivši ukupan iznos kredita za skoro 60 odsto na oko 5,8 milijardi evra, iako se broj zaposlenih u banci povećao za sedam odsto na skoro 10.000. Iako bi radije prodala podružnicu, kupca je teško naći, a bilo koja transakcija zahteva odobrenje Rusije.  

Mađarska OTP Bank je među nekoliko banaka iz EU koje su iznele novac iz zemlje. Mađarski premijer Viktor Orban je najbliži saveznik Kremlja u EU i mesecima je blokirao pomoć bloka za odbranu Ukrajine pre nego što je popustio, mada OTP insistira na tome da nije imala koristi od njegovih bliskih veza sa Putinom. Ta banka tvrdi da u potpunosti deluje u skladu sa sankcijama i da želi da izađe sa ruskog tržišta, ali da ruski regulatori otežavaju prodaju ogranka po fer ceni. 

Italijanska banka UniCredit SpA posluje u Rusiji preko podružnice koja ima 3.100 zaposlenih i više od  50 filijala. Banka Milano navodi da je izdvojila više od 800 miliona evra za zaštitu od neispunjavanja finansijskih obaveza u Rusiji od 2022. godine i da je smanjila svoj kreditni portfelj za dve trećine. Izvršni direktor Andrea Orcel je rekao tokom konferencijskog poziva u maju da će ta banka nastaviti da čini sve što može u Rusiji i što je u skladu sa sankcijama, ali da će biti teško organizovati konačni izlazak sa tržišta. “Naravno”, rekao je on, “ako se ukaže prilika da se naše povlačenje dodatno ubrza, to ćemo i učiniti”.

- Pomogli Sonia Sirletti, Veronika Gulyas, Márton Éder i Marton Kasnyik.