Pripremili smo pregled aktuelnih predloga dividende regionalnih društava koje su uprave i nadzorni odbori podneli pre glavne skupštine i sastavili listu od 10 najboljih društava s najatraktivnijim dividendama. Neki vlasnici akcija će se iznenaditi dvocifrenim dividendnim prinosima, dok će ulagači u druge deonice ostati praznih ruku.
Iako su berze u regionu poprilično nelikvidne, neka regionalna akcionarska društva to nadoknađuju tradicionalno dobrim dividendama, što se prvenstveno odnosi na kompanije koje se kotiraju na Zagrebačkoj i Ljubljanskoj berzi. To se smatra jednom od najatraktivnijih stvari u pogledu dividendnog prinosa u Evropi. Prošle godine je dividendni prinos ponderisan potraživanjima u slovenačkom indeksu SBITOP premašio 6,5 odsto, a ove godine je, prema trenutnim predlozima uprave i nadzornika, došao na 4,7 odsto. Prema trenutnim predlozima uprave i nadzornika, kao i poznatim predlozima, hrvatski indeks CROBEX ostvario bi dividendni prinos od 3,3 odsto ponderisan potraživanjima u indeksu, čime bi se približio prošlogodišnjim prinosima od 3,2 odsto.
Poređenja radi, pomenimo da je trenutno vodeći među svim indeksima rumunski BET indeks, za koji se predviđa da će ove godine ulagačima doneti prosečan ponderisani dividendni prinos od deset odsto, dok je prošle godine iznosio 6,7 odsto. Najviše će mu se približiti slovenački SBITOP, dok je prosečni dividendni prinos hrvatskog CROBEX10 sličan prinosu deonica evropskog indeksa STOXX Europe 600, poljskog WIG i mađarskog BUX.
Opširnije
Ukratko: 'Erdoganonomija' i turski izbori
Slovenija, Hrvatska i Srbija najavljuju modernizaciju železničkih pruga.
26.05.2023
Serenada za gastarbajtere - ko najbolje peva?
Radnika u Adria regionu je sve manje, a dodatna pretnja tržištu rada je Nemačka.
25.05.2023
Akcije kao način nagrađivanja zaposlenih?
Ponekad se u regionu na otkup vlastitih akcija gleda kao na nepotrebno trošenje sredstava kompanije.
12.05.2023
Koje automobile voze preduzetnici u regionu?
Potražili smo preduzetnike iz regiona koji imaju vozne parkove vredne nekoliko miliona evra. Ko šta vozi?
13.05.2023
I makedonska akcionarska društva takođe redovno isplaćuju dividendu, dok se kompanije koje se kotiraju na Banjalučkoj i Sarajevskoj berzi retko odlučuju na taj korak.
Od 67 kompanija koje čine šest najlikvidnijih deoničkih indeksa u Adria regionu, odnosno hrvatski CROBEX10, slovenački SBITOP, sarajevski SASX10, banjalučki BIRS, beogradski BELEX15 i makedonski MBI10, lani je dividendu isplatilo 37 kompanija.
Pritom, dodajmo da neke kompanije u regionu još nisu donele odluku o mogućoj isplati dividendi do sredine maja.
Lista dividendno najpouzdanijih kompanija u regionu
Pripremili smo listu 10 vodećih društava uvrštenih na berzu s najvećim dividendnim prinosom, uzimajući u obzir aktuelne predloge uprava i nadzornih odbora u pogledu isplate dividendi za prošlu poslovnu godinu. Na listu smo dodali i njihove prošlogodišnje dividende, potvrđene na glavnim skupštinama.
Prema sadašnjem predlogu uprave, Naftna industrija Srbije (NIS) najprofitabilnija je berzanska kompanija u Adria regionu, budući da će u slučaju isplate od 25 odsto ostvarene dobiti, ostvariti dividendni prinos od 17 odsto. Uprava ove godine predlaže rekordnu isplatu od 141,66 dinara (1,2 evra preračunato po kursu od 16. maja) bruto dividende po deonici, što je znatno više nego prošle godine, kada je bilo potvrđeno 35,5 dinara (0,3 evra) po akciji. „Projekcije ostaju optimistične, iako NIS više ne prerađuje jeftiniju rusku naftu“, pišu analitičari Erste Investmenta.
I hrvatska naftna kompanija INA predviđa rekordnu isplatu dividende u poslednjih sedam godina, i to 82 odsto ostvarene dobiti u iznosu od 200 miliona evra, odnosno 20 evra bruto po akciji. Dividendni prinos u tom slučaju biće 4,3 odsto, odnosno ne tako visok kao za NIS (uzimajući u obzir cenu deonice iz 16. maja). Prošle godine su isplatili 74 odsto dobiti ostvarene u 2021. godini (130 miliona evra), što je iznosilo 13 evra bruto po akciji. Na povećanje apetita za isplatom dividendi uticao je izraziti rast prihoda i profitabilnosti podstaknut rastom cena sirove nafte na svetskom tržištu.
„Kako rafinerijske marže budu padale, tako će se ove godine smanjiti i dobit kompanije – bar u poređenju s prošlogodišnjom izvanrednom godinom“, predviđaju analitičari Erste Investmenta. Ove godine ostale energetske kompanije teško će ponoviti prošlogodišnje rezultate.
Na drugom mestu naše liste najatraktivnijih po visini dividendi, nalazi se Zagrebačka banka, koja s dividendnim prinosom od 15,2 odsto tek neznatno zaostaje za srpskom naftnom kompanijom. Za dividendu će biti izdvojeno više od 541 milion evra, što je najveći iznos dosad, a planira se isplata u dva dela. Isplatiće dva puta više nego lani, odnosno 1,7 evra bruto po akciji; prošle godine su isplatili 0,83 evra.
Polovina od deset slovenačkih kompanija
Među prvih deset akcionarskih društava na listi, čak polovina se kotira na ljubljanskoj berzi. Najviše uvrštena je Luka Koper, odnosno na trećem je mestu. Prema aktuelnom predlogu uprave, njen udeo iznosi 8,5 odsto prinosa, a predlog isplate dividende za prošlu godinu ponovo je veći nego u 2021. godini, odnosno iznosi 2,5 evra bruto po deonici.
U skladu s predlogom Uprave, veća dividenda od prošlogodišnje biće isplaćena u farmaceutskoj kompaniji Krka, i to 6,6 evra bruto po akciji, što predstavlja rast od 17,2 odsto u odnosu na prošlogodišnju dividendu, kada je iznosila 5,63 evra bruto po akciji. Veće dividende rezultat su rasta prihoda od deset odsto i povećanja operativne dobiti od 7,3 procenta, koja je rasla zbog veće prodaje lekova bez recepta, posebno na tržištu Istočne Evrope. Izloženost Rusiji Krki je pomogla i sa finansijskim prihodima koji su bitno porasli zbog kretanja kursa ruske rublje u odnosu na evro. U odnosu na prethodnu godinu, finansijski prihodi veći su za dobrih 193 odsto i glavni su generator rasta neto dobiti od 18 odsto.
Top 10 kompanija koje nisu na listi
Uprkos gubitku koji je nastao zbog važenja Uredbe o gorivu, slovenački trgovac naftnim derivatima i energentima Petrol potvrdio je isplatu 61 milijuna evra dobiti, odnosno dividendu od 1,5 evra bruto po akciji. Prema trenutnom predlogu i ceni, u vreme pisanja ovog teksta, dividendni prinos postiže iznos od 2,9 odsto. Prošle godine je isplaćeno 63 miliona evra, što je polovina neto dobiti ostvarene u 2021. godini. Podsetimo, lani je deonica takođe bila podeljena na 20 delova. Analitičari smatraju da je razlog odluke Petrola o isplati dividende akcionarima, uprkos prošlogodišnjem gubitku, rezultat očekivanog poboljšanja poslovnih rezultata, kao i stabilizacije cena naftnih derivata i promena nivoa regulisanih cena.
Hrvatska kompanija za proizvodnju, razvoj, prodaju i distribuciju robe široke potrošnje Atlantic Grupa smanjila je dividendu s prošlogodišnjih 1,66 evra po deonici na jedan evro po deonici, u skladu s profitabilnom godinom. Iako je reč samo o predlogu, treba naglasiti da je predsednik uprave Emil Tedeschi ujedno i većinski deoničar, pa se očekuje da će takva dividenda biti izglasana. Dividendni prinos u ovom slučaju i prema kursu na dan 16. maja biće oko dva odsto. Atlantic Grupa suočava se s posledicama visoke inflacije koja im je ozbiljno narušila profitabilnost, a pad dividendi od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu prati pad neto dobiti od 43 odsto.
Hrvatski proizvođač opreme i uređaja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije Končar Elektroindustrija najavljuje isplatu najveće dividende od 2014. godine, tačnije 13,7 evra bruto po dividendi (lani 9,2 evra bruto). Dividenda dolazi na krilima rastućeg operativnog prihoda zbog povećanja ugovora i tekućih projekata. Odnos isplaćene dividende i neto dobiti u poslednje tri godine u proseku je oko 20 odsto, ali treba napomenuti da apsolutni iznos dividende raste. Među razlozima za to su zaštita likvidnosti i poboljšanje profila novčanog toka zbog monetarnog zaoštravanja i manje raspoloživosti kapitala nego u prethodnim periodima. Ako Končar zadrži stabilan protok narudžbina za projekte u narednom periodu, analitičari očekuju rast dividende i u budućem periodu.
Među prvih deset društava najverovatnije bi bila i slovenačka Cinkarna Celje, ali uprava kompanije je predložila da bilansna dobit ostane neraspoređena. Razlog leži u povratu državne pomoći, budući da je kompanija iskoristila podršku za ublažavanje posledica energetske krize. U slučaju isplate dobiti, navedena pomoć treba da se vrati. Kompanija je već dobila suprotne predloge deoničara oko isplate dividende, o čemu će se odlučivati na glavnoj skupštini. Slično je bilo i prošle godine, kada je Cinkarna Celje, na predlog akcionara, isplatila dividendu od 31,89 evra po deonici. Cilj akcionarskih društava je da akcionarima osiguraju stabilnu politiku već unapred određene dividende. Zbog toga kompanije nerado menjaju politiku dividendi, iako se i to događa poslednjih godina.
dividendi, iako se i to događa poslednjih godina. Još jednom naglašavamo da lista sadrži predloge uprave i nadzora koji tek treba da budu odobreni na glavnoj skupštini. Većina skupština zakazana je tokom letnjih meseci.
* U pripremi članka učestvovali su analitičari Bloomberg Adrije (Mihael Blažeković, Matteo Mošnja, Jelena Zindović, Illija Nešić). Prevela Jelena Stjepanović.