Mali ulagači čekaju u redu za kupovinu državnih obveznica. Šta se događa?

Sve više duga evropskih zemalja kupuju mali ulagači. Državne obveznice za građane bile su u ponudi u Hrvatskoj, Italiji, Belgiji i Španiji. Hoće li i ostale zemlje regiona krenuti tim putem? 

Svakog radnog dana u februaru  formirao se dugi red ljudi ispred sedišta Banke Španije u Madridu. Neobično, ali sasvim razumljivo. Španci su pohrlili da ušteđevinu ulože u španske državne obveznice umesto u bankarske depozite. Prinosi od tri odsto veći su nego na depozite, a upravo je to bio jedan od glavnih argumenata za kupovinu. 

Slično je bilo i u Hrvatskoj, gde su Hrvati doslovno 'navalili' na državni dug. Prema rečima hrvatskog ministra finansija Marka Primorca, reč je o „najvećem ulaganju fizičkih lica u jednu hartiju od vrednosti u istoriji hrvatskog tržišta kapitala“. 

Izdavanjem dvogodišnje državne obveznice, koja je u početku bila dostupna građanima, država Hrvatska je prikupila 1,85 milijardi evra. Kamatna stopa iznosila je 3,65 odsto godišnje, što je više od predviđene, objavilo je hrvatsko ministarstvo finansija. Više od 45.000 građana kupilo je državne obveznice, prikupivši ukupno 1,335 milijardi evra. 

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je da su državne obveznice "win-win" i za građane i za državu. „Izdavanje obveznica za građana potvrdilo je dve stvari: veliko poverenje građana u vrednosne papire koje izdaje država, a istovremeno i povoljne tržišne uslove jer su ljudi zaključili da im se više isplati uložiti u obveznice nego imati štednju u bankama“, rekao je premijer. 

Iako kamate u Evropi rastu od sredine prošle godine, štediše u bankama to ne osećaju jer su kamate na oročene depozite i dalje niske. Većina velikih banaka po pravilu ne treba dodatnu likvidnost pa i ne nude više kamatne stope. S druge strane, državnim donosiocima odluka „miriše“ nagomilana štednja građana. Evropska centralna banka (ECB) postupno prekida svoje programe kupovine obveznica, pa evropskim zemljama treba nov, stabilan izvor novca za finansiranje državnog duga. 

Mali ulagači ključni za upravljanje italijanskim dugom 

Osim Hrvata i Španaca, koji se - razočarani niskim kamatama na  depozite u bankama - već odavno odlučuju za državne obveznice s tri odsto kuponske kamate, sličan štedni proizvod imaju i Ialijani. 

Italija vidi štednju malih ulagača kao „ključni element“ svoje strategije upravljanja dugom, zbog čega je početkom marta izdala nove državne obveznice, posebno namenjene malim ulagačima. Praksa prodaje obveznica domaćim fizičkim licima u Italiji dobro je uhodana, jer italijansko ministarstvo finansija već ima u ponudi dve obveznice za male ulagače - BTP Italiu, koja je vezana za inflaciju, i BTP Futuru, vezanu za rast bruto domaćeg proizvoda. Posebne obveznice BTP Italia prvi put su izdate 2012. 

BTP obveznice mogu se vezati uz stopu inflacije, a postoji i garantovani prinos. Rok dospeća im je od četiri do osam godina, a načelno mali ulagači mogu da zarade bonus za vernost ako obveznice drže do dospeća. Reč je o prvom ovogodišnjem izdanju obveznica BTP Italia koje dospevaju 2028. godine. Bonus za vernost za ovo izdanje iznosi 0,8 procenata. 

Kako javlja Reuters, novo izdanje spomenute obveznice već je na pomolu jer vlada u Rimu aktivno pokušava da pronađe kupce obveznica za drugi najveći dug u evrozoni. Italijanska premijerka Giorgia Meloni rekla je da žele da smanje zavisnost zemlje od stranih poverilaca povećanjem broja Italijana koji će kupiti deo javnog duga. 

Prema podacima ECB, mali ulagači poseduju oko osam odsto italijanskog duga, što je znatno više nego u drugim zemljama. U Francuskoj je, na primer, taj udeo 2,9 odsto, u Nemačkoj 1,6 odsto, a u Španiji je ispod jedan odsto. 

Rekordi i u Belgiji 

I u Belgiji se nadaju da će privući male ulagače na kupovinu državnih vrednosnih papira pomoću viših kamata na državne obveznice. Belgijancima su ponuđene desetogodišnje obveznice po stopi od tri odsto, kao i trogodišnje obveznice s kamatom od 2,6 odsto. Prikupili su ukupno 262,3 miliona evra, što je najviše od decembra 2011. Većina sredstava prikupljena je trogodišnjom obveznicom. 

Zahtevani prinos na belgijske 10-godišnje obveznice porastao je za više od 350 baznih bodova od početka 2021, a kupon od tri odsto, koji ovaj put nude, najveći je iznos koji je Belgija platila za obveznice uporedivog dospeća od 2012. Tokom poslednje dužničke krize u evrozoni Belgija je prikupila rekordnih 5,7 milijardi evra od malih ulagača i tako izbegla plaćanje visokih kamata koje traže institucionalni ulagači. 

Hrvati prvi, šta je s ostatkom regiona? 

Po uzoru na Hrvatsku, trebalo bi da i Slovenci mogu da otkupljuju državni dug, utvrdio je nedavno slovenački ministar finansija Klemen Boštjančič. „Mi u ministarstvu imamo praktično sve spremno za izdavanje takvih obveznica“, rekao je. Zašto još nisu izdate, uprkos konsultacijama sa učesnicima tržišta kapitala? „U Hrvatskoj je to izdanje bilo na dve godine, mi idemo prema tome da izdamo malo dugoročnije obveznice“, odgovara ministar. Budući da su, po njegovim rečima, tržišne kamate još početkom godine bile poprilično povoljne, nisu morali razmišljati o alternativama. 

Iz ministarstva finansija drugih zemalja u regionu još uvek nema indikacija da razmišljaju o takvom rešenju za državni dug. „Toga nema ni u strategiji javnog duga“, doznajemo iz naše makedonske redakcije. 

Spomenimo još jedan instrument o kojem se mnogo govori među malim ulagačima u Sloveniji – trezorske zapise. Reč je o vrednosnim papirima kojima se država kratkoročno zadužuje. Izdavanjem trezorskih zapisa Vlada u tri rate želi da prikupi približno 150 miliona evra. Na prošloj aukciji u februaru Slovenija je za tromesečne zapise prihvatila kamatu od 2,73 odsto, za šestomesečne 2,8 odsto, a za jednogodišnje 3,06 odsto. Trezorski zapis vrlo je siguran vrednosni papir, jer za njegovu isplatu garantuje država, što znači da ne bi bio isplaćen samo u slučaju bankrota države. 

- U saradnji s Nikolinom Oršulić. Tekst prevela: Jelena Stjepanović.