Trka za prvu banku regiona je u punom jeku

Apetiti banaka za osvajanjem regiona sve su veći. Mađarski OTP Bank preuzeo je slovenačku Novu Kreditnu Banku Maribor (NKBM), slovenačka Nova Ljubljanska Banka (NLB) preuzela je srpsku Komercijalnu banku, srpska AIK Banka preuzela je Eurobank Direktnu, a pre toga slovenačku Gorenjsku banku. Vlasnik AIK Banke Miodrag Kostić ulazi i u austrijski Addiko Bank. Kako se dosad konsolidovalo i kako će se još konsolidovati bankarsko tržište u regionu? 

„Traje proces konsolidacije koji je bio neizbežan jer je tržište bilo prefragmentarno“, komentariše najnovije akvizicije predsednik uprave Addiko Bank Srbije Vojislav Lazarević. „Mislim da je to prirodni razvoj industrije“, slaže se Balogh Balázs, član izvršnog odbora zadužen za upravljanje rizicima u OTP Srbija. Mađarski OTP nedavno je preuzeo slovenački NKMB i albanski Alpha Bank, a ušli su i na uzbekistansko tržište. „OTP kao grupa stalno ponavlja da je otvorena za proučavanje mogućih akvizicijskih ciljeva na svim tržištima“, odgovara Balázs na pitanje kakvi su im akvizicijski planovi. Konkretnije ipak ne može da govori, ali podseća da na većini tržišta na kojima posluju žele dostići vodeći položaj. Ali to se još nije dogodilo na svim tržištima na kojima su prisutni. 

„Na tržištima srednje i istočne Evrope, gde su veličina tržišta prema broju stanovnika, bruto domaći proizvod (BDP) i drugi faktori slični, na primer, u Srbiji, zdrav broj igrača trebalo bi da bude negde oko pet ili šest“, smatra Balázs. Međutim, mišljenja se dosta razilaze što se tiče potrebnog broja banaka. Na primer, Lazarević na tržištu vidi od 10 do 15 banaka. Prisetimo se da je na srpskom tržištu pre više godina bilo više od 70 banaka, a sad ih je 21. Slično je bilo i u drugim državama Adria regiona. 

„Proces konsolidacije bankarskog sistema će se nastaviti“, uvereni su u Udruženju banaka Slovenije. Dok banke objavljuju samo preuzimanja, u Gorenjskoj  banci, koja je u vlasništvu srpske AIK Banke, vrlo su konkretni – žele da dostignu desetoprocentni udeo na tržištu. Trenutni udeo te banke na slovenačkom tržištu je 4,9 odsto. 

Pri tom, preuzimanjima raste tržišni udeo njihove matične AIK Banke, koja je nedavno u Srbiji preuzela Eurobank Direktnu. Vlasnik AIK Banke, srpski preduzetnik Miodrag Kostić, ušao je i u vlasničku strukturu austrijskog Addiko Banka. „Nisam imao priliku s njim da razgovaram o tome“, komentariše Lazarević iz Addiko Bank Srbije. Akcije Addiko Banka Kostić je kupio na berzi pa je s 5,88 odsto postao sedmi najveći vlasnik te banke. Već smo na portalu Bloomberg Adria pisali kako Kostić trenutno nema nameru da poveća svoj udeo u banci. Addiko Bank, prema rečima Lazarevića, ne bi trebalo da ima ambicije ka akvizicijama, bar ne u Srbiji. „Za nas je organski rast pravi put.“ 

Nije novost da slovenački NLB ima velike apetit za osvajanje balkanskog tržišta. To je predsednik njegove uprave Blaž Brodnjak više puta naglašavao. Ne skrivaju ambicije za ponovni ulazak na hrvatsko tržište. To je jedino tržište na kojem još nisu prisutni. „NLB u Hrvatsku već duže šalje pozitivne signale. Uvereni smo da će od ulaska na to tržište koristi imati i hrvatska privreda i hrvatski građani“, prokomentarisao je Brodnjak. Ali prisetimo se zašto bi NLB mogao imati poteškoće u Hrvatskoj –  pravi primer bankarskog spora između Slovenije i Hrvatske nakon propasti jugoslovenske Ljubljanske banke navodi profesor s Ekonomskog fakulteta u Ljubljani Bogomir Kovač. Slovenija je nakon osamostaljenja htela da prekine sve veze s prošlošću i Jugoslavijom, nedavno je pojasnio. „Primer Nove Ljubljanske Banke dobro dočarava slovenačku političku, nacionalnu, ekonomsku i poslovnu ideologiju. Stara Ljubljanska banka mogla je dobro da posluje i u novim okolnostima, ali je Slovenija ustavnim zakonom uspostavila novi ekonomski subjekt - Novu Ljubljansku Banku. Sa starom nije htela da ima nikakve veze. Kasnije je došlo i do velikog međunarodnog spora koji je dospeo do međunarodnih sudova i danas još nije sasvim rešen“, navodi Kovač. 

Pogledajmo istoriju bankarskih konsolidacija u regionu. 

Ulazak inostranih bankarskih grupa privatizacijom

Bankarski sektor u regionu Zapadnog Balkana prošao je kroz nekoliko perioda razvoja i konsolidacije. Početkom procesa verovatno možemo smatrati početak privatizacije u pojedinim državama. Tek se u tom trenutku inostranim bankama u većoj meri otvorio prostor za ulazak u region. To je predstavljalo značajan potencijal jer je BDP po glavi stanovnika znatno zaostajao za zapadnoevropskim državama, pa bi se postupno približavanje tom standardu odrazilo i na brzi rast bankarskog sektora. Uvidom u statistiku, postoji jasna veza između nivoa bruto domaćeg proizvoda po glavi stanovnika i količine bankarskih sredstava po stanovniku, što je dakako trend podstaknut privrednim razvojem. 

Depositphotos

 

Nekoliko većih bankarskih grupa koje su ušle na tržišta Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, te država istočne Evrope uopšte, na prelomu milenijuma uzdalo se upravo u taj potencijal rasta regiona. Države su bankarski sistem prepustile inostranim bankarskim grupama u različitim razdobljima, što je bilo povezano s čišćenjem bilansa loših kredita nakon osamostaljenja i tranzicije. 

Hrvatska je u regionu bila najotvorenija inostranom bankarskom kapitalu, a sledile su je Bosna i Hercegovina (BiH) i Makedonija, te joj se kasnije pridružila Srbija, dok su najduže na stvarnu inostranu konsolidaciju banaka čekali u Sloveniji. 

Najaktivnije su u akvizicijskim aktivnostima učestvovale pre svega bankarske grupe susednih država. Na severu regiona prednjačile su Italija i Austrija, na jugu su se u preuzimanja upletale grčke banke, a povremeno su se, naravno, mešale i neke druge evropske bankarske grupe, npr. iz Nemačke, Francuske i Belgije. 

Sve više spajanja i preuzimanja banaka po Evropi

Kako bismo bolje razumeli konsolidaciju bankarskog sistema u regionu, treba pogledati u istoriju. Do 2008. godine u regionu nije bilo jasnog predvodnika, ali je više bankarskih grupa, osim organskim rastom, preuzimanjima došlo do značajnih tržišnih udela. Iako su mnoge inostrane bankarske grupe bile uspešne po pitanju broja država i veličine tržišnog udela, u periodu do kraja 2008. godine ipak su najprodornije bile austrijski Hypo Alpe-Adria i Raiffeisen, te italijanski UniCredit i Intesa, a među najuspešnijima je bio i slovenački NLB. Srazmerno raširenu prisutnost imali su i francuski Société Générale, te austrijski Volksbank, iako su im tržišni udeli bili manji – između četiri i sedam odsto za francusku, odnosno između dva i četiri odsto za austrijsku bankarsku grupu. Donekle specifičnu ulogu igrao je i nemački ProCredit, u čijem su vlasništvu, na primer, International Finance Corporation (IFC) i nemačka razvojna banka KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau), a u prošlosti je to bio i nemački Commerzbank. Banka se primarno fokusira na mala i srednja preduzeća, sledi načela društveno odgovornog bankarstva, a prisutna je u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu i Metohiji. Druge inostrane banke su na tržištu imale mnogo ograničeniju prisutnost, odnosno male tržišne udele. U tu grupu možemo pre svega uvrstiti grčke banke i donedavno mađarski OTP (Országos Takarék Pénztár). U regionu se kao konsolidator često spominje i belgijski KBC (Kredietbank CERA – Centrale Raiffeisenkas) koji je preko NLB-a, izuzev Srbije, posredno igrao ulogu akvizitera. Neuspešno preuzimanje NLB-a koje je KBC-u ograničilo preuzimanja i u Hrvatskoj i u kojem su imali značajan udeo nakon slovenačke države označilo je kraj belgijskih snova o prisutnosti u regionu. 

Konsolidacija se nije događala samo u regionu već i šire. U današnju Intesu Sanpaolo su se 2007. godine udružili Banca Intesa i Sanpaolo IMI (Istituto Mobiliare Italiano). Tako i današnji regionalni UniCredit nije samo rezultat aktivnosti italijanske banke, već i prisutnosti Bank Austrije i, od 2002. godine, njenog vlasnika, nemačkog HypoVereinsbanka. Nju je 2005. godine preuzeo UniCredit, što je značilo i preuzimanje Splitske banke, koju je 2006. godine kupio Société Générale. Novog  vlasnika je  2007. godine dobila i Hypo Alpe-Adria, čiji je upravljački udeo preuzela nemačka banka BayernLB (Bayerische Landesbank). 

Valuacije finansijskog sektora do finansijske krize, pa i veliki interes za kupovinu banaka u regionu odrazili su se i u vrednovanju preuzetih banaka. Do 2005. godine, akviziteri su za banke uglavnom plaćali jednom do dvaput više od ukupne vrednosti kapitala, a između 2005. i 2007. godine ta su se vrednovanja popela između dva i četiri puta, pa čak i višestruko više. 

Kriza prekinula rast, pa i konsolidaciju banaka

Državne intervencije su u sledećem razdoblju dovele do novog talasa privatizacija i otvaranja vrata novim igračima. Ruski Sberbank preuzeo je Volksbank, regionalnu mrežu banaka Hypo Alpe-Adria, koja je postala današnja Addiko banka, kupili su Advent International i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), slovenački NKBM potom je pomoću EBRD preuzeo Apollo Global Management te se okoristio i odlaskom Raiffeisena sa slovenačkog tržišta. 

Slično kao spomenuti Raiffeisen, i druge bankarske grupe u regionu su postupno počele da preispituju svoju strategiju prisutnosti u određenim državama. Najočigledniji obrt učinio je Société Générale u Hrvatskoj (Splitska banka), Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji (Ohridska banka) i Sloveniji (SKB - Stanovanjsko-komunalna banka). Izuzev makedonske banke, koju je preuzeo Erste (Steiermärkische Sparkasse), sve ostale banke preuzela je mađarska bankarska grupa OTP. Iduće 2017. iskoristila je trend odlaska grčkih banaka i od Ethnikí Trápeza tis Elládosa preuzela Vojvođansku banku. 

Osim OTP Banka, u regionu se među aktivnijima pojavio i srpski holding MK Group u vlasništvu Miodraga Kostića, koji je, osim bankarske industrije, prisutan i u poljoprivredi i turizmu. Kostić je u periodu nakon 2014. godine takođe iskoristio odlazak grčkih banaka iz Srbije. Svoj pohod na bankarski sektor započeo je ponudom za kupovinu akcija srpske AIK Banke, čije je udele kasnije prodala grčka Trápeza Piraiós. Sledila je akvizicija Jubanke od grčkog Alpha Banka, a prošle godine i Eurobank Direktne, koju je prodao Eurobank Ergasias. 

Eurobank je spomenutu srpsku banku kupio tek 2021. godine te svoje srpske operacije priključio Direktnoj Banci, nastaloj konsolidacijom Credy banke slovenačkog NKBM, srpskih delova grčke Trápeze Piraiós i Findomestic Banke francuskog BNP (Banque Nationale de Paris) Paribasa. MK Group iskoristio je i priliku za ulazak u slovenačku Gorenjsku banku, odnosno njeno kasnije preuzimanje. Nakon izgubljene bitke za spomenutu slovenačku banku, Apollo se usredsredio na preuzimanje i objedinjenje Abanke s NKBM, te je jedinstvena banka ove godine završila u rukama mađarskog OTP Banka. Između ostalih relativno svežih transakcija iskače preuzimanje srpske Komercijalne banke, koja je znatno povećala tržišni udeo Nove Ljubljanske Banke, kao i odlazak francuske banke Crédit Agricole, čije je srpske operacije preuzeo austrijski Raiffeisen. 

Spomenutu konsolidaciju lane su dodatno pospešile sankcije protiv ruskog Sberbanka. Državni regulatori su zbog isključenja iz sistema SWIFT bili primorani da banku prodaju spomenutoj bankarskoj grupi. Slovenački deo pridružio se NLB grupi, srpski udeo preuzela je AIK Banka MK Groupa, hrvatski je preuzela Hrvatska poštanska banka (HPB), a Nova i ASA Banka međusobno su razdelile ruske bankarske operacije u Bosni i Hercegovini. 

Raznovrsna zbivanja, a posebno ograničen izbor akvizitera, odrazila su se i na vrednovanje banaka prodatih nakon finansijske krize. Za razliku od zlatnih vremena, kad su se vrednosti računale kao višestruki kapital, prosečno vrednovanje u postkriznoj deceniji bilo je otprilike pola knjigovodstvene vrednosti. Brojni „prirodni akviziteri“ regionalnih banaka posvetili su se čišćenju svojih bilansa nakon krize PIIGS (Portugala, Italije, Irske, Grčke i Španije). Dodatni razlog suzdržanosti kupaca bio je i kvalitet kreditnih portfelja, što se naročito odnosilo na slovenačke banke i Hypo Alpe-Adriju. Poslednjih godina su se okolnosti poboljšale i portfelji počistili pa se potencijal regiona popravio, a regulacije i niske kamatne stope banke prisiljavaju na udruživanje. Taj trend je vidljiv i na tržištu. Izuzmemo li prodaju mreže Sberbanka u 2022. godini, valuacije su od 2019. počele da se poboljšavaju te su u poslednje tri godine u proseku između 0,7 i 0,9 puta knjigovodstvene vrednosti. 

Dakle, koja banka na Balkanu je najveća? 

Spomenuta preuzimanja i odlasci određenih bankarskih grupa iz regiona u određenoj meri su takođe izmešali karte kad je reč o tržišnim udelima. Pritom se obično gleda na udele sredstava kojim određena banka u bankarskom sistemu pojedine države upravlja. Alternativa bi mogla biti i udeo kredita u odnosu na sve nebankarsko kreditiranje, ali to je iz pogleda depozita manje značajno. Inostrane bankarske grupe u prošlosti su pomoću dokapitalizacije mogle bolje iskoristiti depozitni potencijal, a često su dodavale i druge izvore finansiranja dostupne unutar svojih grupacija. 

Najočigledniji je uspon OTP banke, ali ojačale su i neke druge bankarske grupe, poput Nove Ljubljanske Banke i Erste, a treba spomenuti i MK Group, naročito u okviru konsolidacije srpskog bankarskog tržišta. Određene su pak banke otišle - jedne kao posledica promene strategije (Société Générale i grčke banke), dok su druge na to bile prisiljene zbog međunarodnih sankcija (Sberbank, odnosno bivši Volksbank). Udeli su se u određenoj meri izmenili i zbog velikih otpisa, prenosa sredstava na loše banke, rasprodaju portfelja i nacionalizacije. 

Budućnost 

Tendencija konsolidacije nastaviće se jer određene bankarske grupe na određenim tržištima imaju još uvek niske tržišne udele koji sprečavaju optimalan obim poslovanja. Na akvizicijskom tržištu bi se iz pogleda ponude mogle pojaviti i manje banke, a iz regiona bi se mogao povući i neki od nestrateških, finansijskih vlasnika banaka. U tom kontekstu bi se u određenom trenutku mogao pojaviti i interes za preuzimanje Addiko Banka. Nakon povlačenja Adventa i EBRD, koji su banku kupili od Republike Austrije, spomenuti vlasnici izašli su iz investicije 2019. godine putem inicijalne javne ponude akcija na Bečkoj berzi. Iako austrijska banka ima niske tržišne udele, mogući akviziter bi na trenutnoj valuaciji zabeležio i značajne pozitivne učinke “badwilla”. 

Svetska finansijska kriza i evropska dužnička kriza bili su vrlo jasni prelomni trenuci ponašanja inostranih bankarskih grupa u Adria regionu, te bi u trenutnim razmerama određene banke mogle preispitati svoj strateški položaj i prisustvo u regionu. Ionako postoji puno prostora i razloga za dalju konsolidaciju bankarskog sistema u regionu. 

Konsolidacija bankarske industrije do kraja 2008. godine: pogled u prošlost 

Hrvatska: Brza privatizacija najvećih banaka 

U Hrvatskoj su u prvoj fazi do 2007. godine najaktivnije bile italijanske bankarske grupe UniCredit (Zagrebačka banka) i Intesa (Privredna banka Zagreb), a nešto manja preuzimanja obavili su BayernLB (Riječka banka) i HypoVereinsbank (Splitska banka). Nakon velikih gubitaka i državne intervencije, Riječka banka završila je u rukama austrijske grupe Erste, a UniCreditovo preuzimanje HypoVereinsbanka je zbog prevelikog tržišnog udela značilo prisilnu prodaju Splitske banke, pa je na tržište došla francuska bankarska grupa Société Générale. Hrvatskim bankarskim tržištem tako su početkom finansijske krize vladale četiri spomenute bankarske grupe - UniCredit, Intesa, Société Générale i Erste - koje su do svojih udela na tržištu došle preuzimanjima, te Raiffeisen, koji je svoju prisutnost gradio organskim rastom. Među navedene igrače valja uvrstiti i Hypo Alpe-Adriju (današnji Addiko), koji je svoju prisutnost u Hrvatskoj osnažio preuzimanjem Slavonske banke, te OTP, koji je 2005. godine preuzeo Novu banku. 

Bosna i Hercegovina: Tržište u početku zauzeto austrijskim bankama 

Iz pogleda brzine prodora inostranog  kapitala u bankarski sektor, Hrvatsku je sledila Bosna i Hercegovina, gde su inostrane bankarske grupe do 2004. godine upravljale sa više od 80 odsto svih bankovnih sredstava. Pritom je najaktivniji bio UniCredit, koji je udeo na tržištu zadobio ponajviše ulaskom u Zagrebačku banku, vlasnicu Zagrebačke banke BH i Universal banke Sarajevo, a potom i kupovinom HypoVereinsbanka, koji je upravljao Central profit bankom i Novom banjalučkom bankom. Bile su aktivne i druge italijanske i austrijske bankarske grupe. Raiffeisen je prvi 2000. preuzeo Market Banku, Intesa je kupila UPI banku, te se nadmetala za ABS Banku, koja je pak 2006. godine ušla u ruke Erstea. I slovenački NLB jačao je preuzimanjima Cemmercebanka, Tuzlanske banke, CBS Banke, Razvojne banke jugoistočne Europe itd. Pomoću konsolidacije širila se i Hypo Alpe-Adria, konkretno preuzimanjem Auro-Banke i, kasnije, Kristal banke. 

Severna Makedonija: Dve od tri najveće banke u rukama Slovenaca i Grka 

Severna Makedonija takođe je bila aktivna u otvaranju bankarskog tržišta strancima te je tamošnji udeo stranih sredstava u bankama porastao s 11 odsto na više od polovine. Pritom je prevladavao grčki kapital - Kreditnu banku preuzeo je Alpha Bank, Stopansku banku Ethnikí Trápeza tis Elládos, a većinski udeo u Tutunskoj banci zadobila je Nova Ljubljanska Banka. Do prve polovine 2008. godine, na tržište su akvizicijama ušle i druge inostrane banke – bugarska Centralna kooperativna banka preuzela je dve manje makedonske banke, Erste je za ono vreme nešto većim preuzimanjem Insvetbank AD Skopja zadobio otprilike troprocentni udeo u tržištu, pa je kasnije od Société Généralea preuzeo Ohridsku banku. 

Srbija: Fragmentisano tržište bez jasnog predvodnika 

Otvaranje srpskog bankarskog tržišta strancima donekle je zaostajalo, što pre svega možemo pripisati međunarodnim sankcijama. Inostrane banke su ušle na tržište, ali se konsolidacija banaka ulaskom inostranog kapitala počela događati tek nakon 2004. godine. Pri tom su najaktivnije bile italijanske, austrijske i grčke banke. Tokom 2005. godine Grci su postali vlasnici četiri banke, a po dve su otišle u ruke Austrijanaca i Italijana. Među većim transakcijama bile su Delta Banka, koju je preuzela Intesa, Jubanka, u koju je ušao Alpha Bank, Novosadska banka, koju je kupio Erste, te Continental Bank, koji je kupila Nova Ljubljanska Banka. Čak su i narednih godina inostrane banke konsolidovale tržište. NLB je na primer portfelju dodao kosovski BRK i Kasabank, OTP je portfelju kasnije dodao Kulsku i Zepter banku, a do tržišnih udela preuzimanjima došle praktično sve veće grčke banke: Ethnikí Trápeza tis Elládos, Eurobank Ergasias, Trápeza Piraiós i Alpha Bank. U konsolidaciju se u manjoj meri uključio i BNP Paribas, koji je do srpske Findomestic banke došao nakon što su 2009. godine posle postepenog preuzimanja italijanskog Findomestica od Intese u svoj portfelj uključili i njenu srpsku podružnicu, osnovanu 2005. godine preuzimanjem srpske Nove banke. Dodamo li tome još Crédit Agricole, UniCredit i KBC, koji su ušli preuzimanjima, kao i  npr. Raiffeisen, Société Générale i Hypo Alpe-Adria, koje su se organski proširile, jasno je kako je tržište početkom finansijske krize bilo vrlo nekonsolidovano i bez jasnog predvodnika. 

Slovenija: Obrt u otvaranju tuđem kapitalu zaustavio privatizaciju banaka 

Slovenija je od država u regionu banke najduže zadržala u domaćem, državnom vlasništvu, pa inostrane banke dugo nisu uspele da zadobiju veći udeo na tržištu. To je pre svega bila posledica domaće uprave većih banaka poput NLB, NKBM, Abanke i Gorenjske banke. Slično kao i u drugim državama, vrata su se inostranom akvizicijskom kapitalu otvorila nakon 2001. godine, kad je na tržište preuzimanjem SKB-a ušao Société Générale. Sanpaolo IMI (od 2006. Intesa) kupio je Banku Koper, a Raiffeisen Krekovu banku. Nešto više od trećinskog udela u najvećoj Novoj Ljubljanskoj Banci u to vreme je dobila belgijska grupa KBC, ali je u tom trenutku otvorenost prema prodaji banaka i državne imovine strancima zaustavljena. Međutim, dok su u drugim državama regiona inostrane bankarske grupe vrlo brzo došle do značajnih tržišnih udela, udeo inostranih banaka u Sloveniji početkom finansijske krize iznosio je manje od trećine cele bankovne aktive. Osim tri navedene bankarske grupe, na tržištu su bili i UniCredit te Hypo Alpe-Adria, koji su rasli organski. 

Šta se dogodi kad se dve banke ili kompanije spoje pod istim krovom? U aprilu ove godine NLB će obeležiti godišnjicu ujedinjenja NLB Banke Beograd s Komercijalnom bankom u Srbiji. O zakulisju integracije razgovarali smo s predsednikom uprave NLB Komercijalne banke Vlastimirom Vukovićem. „Sinergije se stvaraju praktično svaki dan“, rekao nam je u razgovoru koji smo vodili na poslovnom forumu na Kopaoniku. Godišnjicu će obeležiti na poslu, kaže. Posledica optimizacije i reorganizacije je i smanjenje broja zaposlenih. 

Privatna arhiva

 

Kakvi su bili izazovi te integracije? Kakva je priča iza kulisa? 

Pre svega smo se vrlo dobro organizovali. Integraciju smo izveli u godini kovida, kad su ekipe iz različitih banaka svakodnevno komunicirale na daljinu a da se nisu nikad videle. Fizički smo se videli na našoj posteintegracijskoj zabavi, i to je tada bio izuzetno dirljiv susret. Imali smo različite scenarije kako bismo na veliki dan integracije bili spremni najbolje moguće. Kad nešto nije funkcionisalo, tražili smo rešenja kako poboljšati procese. Ali da budem iskren, bili smo vrlo dobro organizovani. Imali smo više scenarija koje smo odigravali, tako da smo poteškoće pri integraciji bili sposobni relativno brzo da rešimo. Kroz taj proces smo mnogo naučili i svi zajedno rasli smo kao ekipa. Veoma smo dobro zaposlene iz NLB Banke Beograd uključili u Komercijalnu banku. Da sažmem - iza kulisa bilo je puno rada, predana ekipa i nenormalno puno energije. 

Šta se sve zapravo događalo iza kulisa? Verovatno nije sve išlo sasvim glatko? 

Učinili smo i neke specifične stvari. Na primer, četiri meseca pre integracije preneli smo prodajne ekipe u banku, tako da nije bilo dvojnosti u prodaji. Zaposlene u odeljenju za mala, srednje velika i velika preduzeća i poljoprivredu već smo pre preneli u Komercijalnu banku. To se dogodilo u januaru, najmirnijem mesecu za prodaje, a ne u maju, kad su prodaje najintenzivnije. To je bila jedna od stvari koje smo sproveli drukčije od drugih. 

U regionu se događaju velika preuzimanja. Šta biste savetovali predsedniku uprave banke koja je bila ili će biti preuzeta? 

Prvo i osnovno, na početku treba definisati jasna pravila rada i područja odgovornosti. Ako imate takozvani “single point responsibility”, odnosno ako je neko odgovoran za određene operacije i ako ljudi uključeni u taj proces razumeju aktivnost u celom procesu integracije, ekipa može biti predana i znati šta radi. Ako svi rade samo u jednom delu celog procesa, to je recept za neuspeh. Savetovao bih da najpre jasno razdeli uloge u ekipi kako bi postojala otvorena i transparentna te pravovremena komunikacija. Ako toga nema i postoje strah i nesigurnost, glasine, improvizacije, onda jednostavno teško uspeš integraciju izvesti na najbolji mogući način. 

Već su prošle godine prilikom integracije najavljena otpuštanja. Za koliko se broj ljudi u tom vremenu smanjio? 

Broj ljudi se od početka integracije smanjio za približno 500. Kao odgovorni poslodavac, prilikom integracije ljudima smo vrlo jasno predlagali buduće planove i perspektivu rada u banci. Omogućili smo im i prekvalifikaciju, kao i promenu radnog mesta. Za one koji su uprkos svim mogućnostima koje smo im ponudili karijeru još uvek hteli da grade izvan naše banke, osigurali smo posebne programe dobrovoljnog odlaska s konkurentnim otpremninama i celovitom podrškom koja je sezala od stručnih saveta do pomoći u procesu napuštanja banke. Od početka integracije do danas, racionalizacija je tekla isključivo dobrovoljno i na inicijativu zaposlenih.