U Beogradu smo razgovarali s prodavačicom falsifikata poznatih robnih marki. Budući da je to kažnjivo delo, želi da ostane anonimna.
Možete li nam iz prve ruke reći kako ste se prihvatili tog posla?
Išla sam u Istanbul. U hotelu sam pila kafu i upoznala nekog Crnogorca koji se bavi prevozom plagijata. I tako je sve počelo. U hotelu saznaš gde se šta dobije. Jako brzo uđeš u posao.
U Turskoj se falsifikovana roba može dobiti praktično na svakom koraku. Cene se kreću od dva evra za, recimo, majicu, pa sve do 18 ili 20 evra. Cena zavisi od kvaliteta falsifikata. Kad kupiš robu, plaćaš prenos u Srbiju. Ako roba padne na granici, to je onda tvoj gubitak.
Koliko košta prevoz plagijata iz Turske u Srbiju?
Plaća se po komadu. Ako ste za majicu, recimo, platili 10 evra, prevoz jedne majice u Srbiju košta približno dva ili dva i po evra.
Za koliko onda plagijate prodajete u Srbiji?
Ako majicu u Turskoj kupim za oko 12 evra, u Srbiji je onda prodam za oko 30.
Gde prodajete falsifikate?
Sad se time više ne bavim. Pre sam imala butik, gde sam pored obične odeće, negde po strani imala sakrivene plagijate brendova. Oni ne smeju biti pred očima javnosti. Možda se u nekim manjim mestima oni i izlažu, ali tamo nisu tako česte inspekcije kao, recimo, u Beogradu. Treba naglasiti da je to kažnjivo delo. Inače se lažnjaci prodaju svuda u Srbiji – u buticima, lokalima, salonima, čak i po stanovima, kaže sagovornica Marija.
Ko su vaše stranke?
To su većinom bili mlađi ljudi, od 18 do 45 godina. U moj butik su dolazili pevači, pevačice, preduzetnici, lekari, advokati, ali nikad nisam imala posla s političarima.
Kako stranka koja vam uđe u butik zna da prodajete falsifikate?
Ako vas ne poznajem, onda vam to neću ponuditi. Ta informacija putuje od usta do usta. Recimo, Miloš kupi kod mene, onda vas kao stranku preporuči i potom vi još nekoga preporučite i tako dalje.
Prodajete li i plagijate luksuznih robnih marki, recimo, Alexander McQueen ili Fendi? Koji se proizvodi najbolje prodaju?
Da, svakako. Od Alexander McQueena najbolje se prodaju patike. Osim toga, trenutno se najbolje prodaju Dsquared², muški Lacoste, a jako se dobro prodaje i Boss. Mislim da se to sad najbolje prodaje. Ali možete kupiti plagijate svih brendova – Replay, Guess, Tommy Hilfiger, Superdry, Nike, Adidas... Nema brenda koji ne postoji i na tržištu falsifikata.
Luksuzne robne marke koštaju više hiljada evra, po koliko se onda prodaju plagijati tih marki?
Pogledajmo primer Louis Vuittona – lično nikad nisam radila s tom markom, ali moja koleginica jeste. Za falsifikovanu torbu Louis Vuitton vrhunskog kvaliteta u Turskoj platite oko 200 ili 250 evra, u Srbiji je potom prodate po 1.500 evra. Cena originala iznosi oko tri hiljade.
Koliko ste novca zaradili preprodajom falsifikata?
Cilj je udvostručiti ulog. Ako si uložio dve hiljade evra, očekuješ da će tvoja čista zarada biti oko dve hiljade evra. Ako roba na granici padne, u minusu si.
Zvuči unosno, ali i rizično.
Da, rizično, ali zarada je dobra. Rado odem u Tursku. Stalno si na adrenalinu.
Koji je vaš najdraži plagijat koji nosite?
Nemam plagijat. Ne kupujem robne marke. U Turskoj vidim previše falsifikata i zato bežim od toga.