Kineski paketi pomoći zemljama u razvoju – prvo pozajmljuju, a zatim pomažu

Nova studija pokazuje da je Narodna banka Kine od 2000. godine izdvojila najmanje 240 milijardi dolara za pomoć stranim zajmoprimcima. 

Tokom jedne generacije Kina je postala najveći svetski suvereni zajmodavac državama u ekonomskom razvoju kao deo pritiska za stvaranje poslovnih prilika i uticaja koji su odraz širenja američke ekonomske moći u 20. veku. Sada dolazi sledeće poglavlje: uz rastuću listu siromašnih zemalja koje se suočavaju sa problemima dugovanja, Kina koristi svoje ogromne rezerve centralne banke kako bi se uspostavila kao izvor pružanja sredstava u kriznim situacijama za spasavanje nekih zemalja kojima je godinama davala kredite.

U novoj studiji koja pruža redak pogled na to kako Narodna banka Kine (engl. People‘s Bank of China PBOC) koristi svoj arsenal od 3,3 bilijarde dolara, grupa vodećih ekonomista dokumentuje najmanje 240 milijardi dolara pomoći koju je Peking, od 2000. godine, usmerio u 22 države, uključujući Argentinu, Pakistan i Nigeriju.

Za autore to predstavlja "novi globalni sistem za prekogranične pozajmice u cilju spasavanja država koje imaju problem sa dugovanjima" koji se nadmeće sa okvirima predvođenim SAD, koji su na snazi od 40-ih godina prošlog veka. Takođe, 
pretvara Narodnu banku Kine u uticajnog zajmodavca u krajnjoj instanci u vreme rastućeg rivalstva između SAD i Kine.

Kina je izdvojila više od tri četvrtine novca, ili 185 milijardi dolara, od 2016. do 2021. godine, tokom kojih se nekoliko zemalja sa rastućom ekonomijom i zemalja u razvoju borilo sa finansijskim poteškoćama koje je pogoršala pandemija. Iako su precizna poređenja teška, tih 185 milijardi dolara je premašilo 144 milijardi dolara koje je isplatio Međunarodni monetarni fond (MMF) u istom periodu. (MMF je takođe izdvojio 650 milijardi dolara u okviru specijalnog pandemijskog povećanja kvota u avgustu 2021. godine koje bi zemlje mogle da povuku kako bi povećale rezerve.) 

Najveći deo pomoći je stavljen na raspolaganje putem linija za valutni ugovor o razmeni Narodne banke Kine, koje su u suštini zajmovi sa niskom kamatnom stopom između centralnih banaka. Tokom protekle dve decenije, Narodna banka 
Kine je pregovarala o valutnim ugovorima o razmeni sa 40 zemalja i trgovinskih blokova u vrednosti od približno 580 milijardi, kao deo napora da se podstakne međunarodna upotreba kineske valute, renminbija, za trgovinu i u druge komercijalne svrhe.

Za to vreme, dokumentuje studija, 22 zemlje su povukle najmanje 170 milijardi dolara na osnovu tih kreditnih linija. Preostalih 70 milijardi dolara stiglo je vladama putem zajmova banaka i kompanija u kineskom državnom vlasništvu.

Povećanje kineske pozajmice preko njene centralne banke dolazi nakon inicijative „Pojas i put” (engl. Belt and road, BRI) koju je pokrenuo predsednik Xí Jìnpíng, pritisak meke moći koja je finansirala 900 milijardi dolara za infrastrukturu 
i druge projekte širom sveta. Kritičari optužuju da je BRI doprinela kreiranju problema dugovanja u zemljama poput Šri Lanke i Pakistana i mamurluku zajmodavaca u kineskom državnom vlasništvu, kojima se duguje veći deo novca.

Bloomberg

Valutni ugovori o razmeni postali su karakteristika odgovora na krizu od perioda globalnog finansijskog sloma 2007 - 2008. godine. Na vrhuncu ekonomskih previranja usled pandemije kovid 19 u maju 2020. godine, glavne centralne banke su povukle skoro 450 milijardi dolara iz linija za valutne ugovore o razmeni Federalnih rezervi SAD (FED), prema podacima banke Bank of International Settlements. Fed i četiri druge centralne banke su se takođe oslanjale na postojeće linije za valutni ugovor o razmeni, ovog meseca, kao deo njihovih napora da zadrže protok dolara u finansijskom sistemu, dok se posledice kolapsa Silicon Valley Banka šire preko Atlantika do banke Credit Suisse. Kratkoročni zajmovi se obično vraćaju u roku od nekoliko dana.

Ono što je drugačije sa kineskim valutnim ugovorima o razmeni, tvrdi se u studiji objavljenoj 27. marta, jeste da zemlje u razvoju koriste linije u druge svrhe koje se ne odnose na povećanje likvidnosti. Koriste ih da ojačaju devizne rezerve svojih centralnih banaka u vremenima krize kako bi izbegli smanjenje kreditnog rejtinga i napade na njihove valute. Takođe ih koriste za pomaganje u finansiranju državnih budžeta. To ima za posledicu pretvaranje Kineske centralne banke u izvor sredstava u kriznim situacijama ili za davanje prenosnih zajmova, što je tradicionalno u nadležnosti MMF-a.

Zvaničnici u Narodnoj banci Kine odbili su da komentarišu ovu priču. Dok je govorila na onlajn forumu u ponedeljak, Jin Zhongxia, šef međunarodnog odseka u Narodnoj banci Kine, nazvao je kinesko pozajmljivanje "samo delićem velike slike" i nagovestio da su probleme duga u svetu u razvoju pogoršale Fed i druge kampanje monetarnih pooštravanja koje su sprovele centralne banke bogatog sveta.

Studija ekonomista Svetske banke, istraživački projekat laboratorija AidData Univerziteta William & Mary, Univerziteta 
Harvard i nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju Kiel, stiže u ključnom trenutku. Dok je veliki deo pažnje na rastuće tenzije u SAD i Kini usmeren na trgovinu, tehnologiju i industrijsku politiku, dug je još jedna tačka trvenja.

Kina je tradicionalno odbijala da učestvuje u pregovorima o dugu, u kojima je učestvovala grupa zemalja kreditora ili 
MMF-a, radije prekidajući sopstvene sporazume. I, umesto da oprosti dug, Peking obično daje zajmoprimcima više vremena za otplatu kredita. 

Carmen Reinhart, bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke i jedna od autora studije, kritičarka je kineskog pristupa. "Ovo je početak onoga što će za ove zemlje biti veoma dugotrajan period dugovanja ovih zemalja, a uloga koju Kina 
igra u ovoj fazi je šutiranje konzerve niz ulicu", kaže ona.

Studija je otkrila korelaciju između povlačenja Narodne banke Kine iz linija za valutni ugovor o razmeni određenih 
zemalja i njihovog nivoa zaduženosti prema Kini. Reinhart, koja predaje na Univerzitetu Harvard, kaže da sumnja da 
Peking indirektno spasava kineske zajmodavce čiji su zajmovi za projekte koji su deo incijative "Pojas i put" propali.

Ona kaže da autori izveštaja ne mogu da dokažu da je upravo to ono što se dešava. "Novac se može zameniti 
nečim drugim", kaže Reinhart. "Malo je važno da li će sredstva Narodne banke Kine ići direktno za isplatu kineskih zajmodavaca. Jačanje rezervi centralne banke oslobađa novac za usmeravanje na neke druge krize. Federalne rezerve su učinile nešto slično 80-ih godina prošlog veka kako bi zaštitile američke banke koje su ušle u probleme usled davanja kredita zemljama Latinske Amerike", navodi ona.

Zvaničnici u Vašingtonu i dalje upozoravaju da je Peking namamio mnoge siromašne zemlje u dužničku zamku. "Kina je stigla i stvorila mnogo dugova", rekao je savetnik Bele kuće Amos Hochstein u razgovoru na trustu mozgova u Vašingtonu 22. marta. A sada se, rekao je Hochstein, od MMF-a i drugih zemalja traži da spasu zemlje koje duguju 
Kini.

Ono što je jasno jeste da Kina ubrzano igra veću ulogu u proračunima koje zemlje pogođene krizom moraju da naprave i pruža alternativu sistemu koji je decenijama rukovodio pružanjem svetskog odgovora na ekonomske vanredne situacije.  To je važno jer se dve najveće ekonomije sve više bore za uticaj u globalnom finansijskom i monetarnom sistemu koji, kako pišu autori studije, postaje više multipolaran, manje institucionalizovan i manje transparentan. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar