Izrael i Iran - na ivici novog požara na Bliskom istoku

Nakon napada Irana tokom vikenda, na potezu je sada Izrael. Iako je Izrael dobio široku podršku od svojih saveznika, među kojima su SAD, Velika Britanija i Jordan, tokom napada, usledilo je upozorenje da će podrška izostati ukoliko Izrael impulsivno krene u odmazdu. 

Kontranapad Izraela pitanje vremena

Podsećamo, Iran je u nedelju lansirao više od 300 projektila i dronova na Izrael. Napad, koji se očekivao danima, došao je kao znak odmazde za napad na iranski konzulat u Siriji. Uz pomoć SAD, Velike Britanije i Francuske, Izrael je zaustavio skoro sve rakete i dronove, a ljudskih žrtvi nije bilo.

"Iran ne želi da podstiče tenzije, ali odgovor na bilo kakav naredni napad biće jači nego prethodni", izjavio je ministar spoljnih poslova Irana Hossein Amir-Abdollahian, a preneli iranski mediji.

Izraelski antiraketni sistem presreće rakete ispaljene iz pojasa Gaze, 10. maj 2023 (Ahmad Salem/Bloomberg) 

Kako izraelski mediji pišu, ratni kabinet u Izraelu i dalje razmatra mogući odgovor koji ne bi naišao na blokadu Sjedinjenih Država ili pokrenuo širi regionalni konflikt. Međutim, ministar odbrane Yoav Gallant rekao je američkom sekretaru odbrane Lloydu Austinu da Izrael "nema izbora osim da odgovori na iranski napad", piše Axios.

Izraelska odmazda je samo pitanje vremena, kaže u razgovoru za Bloomberg Adria Connect Afshin Shahi, profesor međunarodnih odnosa i bliskoistočne politike na Univerzitetu Keele, dodavši da bi to moglo da pokrene mnogo komplikovaniji konflikt sa posledicama po ceo region.

"Mislim da taj odgovor svakako dolazi, možda ne danas, možda ne sutra, ali dolazi. To bi imalo velike posledice u Libanu, pojačalo bi konflikt u Gazi i osetilo bi se i u Persijskom zalivu", kaže Shahi.

Kako je sve počelo

Još jedna stvar koja je bila samo pitanje vremena jeste i eskalacija tenzija između Irana i Izraela. Dve zemlje imaju komplikovanu istoriju - koja je počela savezništvom tokom vladavine iranskog šaha Mohammada Reze Pahlavija. Iako je to savezništvo prekinuto nakon Islamske revolucije 1979. godine, ono se u određenom kapacitetu donekle održavalo i tokom Iransko-iračkog rata osamdesetih godina, u vidu tajne trgovine oružjem.

Odnosi između dve zemlje su se pogoršali nakon izraelske invazije na Liban 1982. godine, koja je bila plodno tlo za širenje vojnog i političkog uticaja dve novoformirane šiitske grupe otpora - Amal i Hezbolah. Tokom osamdesetih godina, formirana je i Iranska revolucionarna garda (IRGC) koju Teheran posmatra kao vojno sredstvo širenja islamske revolucije u regionu. Za Iran, Hezbolah je bio prirodan saveznik koji i danas deluje kao proksi vojska IRGC, ali predstavlja i moćan unutrašnji vojni i politički entitet u Libanu.

Iran u regionu ima nekoliko aktivnih saveznika. Osim Hezbolaha, Iran kroz vojnu obuku i finansiranje podržava Hamas i Palestinski islamski džihad u Gazi, Hute u Jemenu, i koaliciju šiitskih militanata Islamski otpor u Siriji. Izrael je 2006. godine po drugi put vodio rat sa Libanom, u kom se ponovo sukobio sa Hezbolahom, a u decenijama nakon toga, povremena razmena vatre između dve strane postala je relativno uobičajena.

Lider Hezbollaha Hassan Nasrallah drži televizijski govor povodom smrti iranskog generala Qasema Soleimanija, Bejrut, 5. januar 2020. (Hasan Shaaban/Bloomberg) 

Ono što je bila još jedna od prelomnih tačaka u sve većem rivalstvu Izraela i Irana jeste iranski nuklearni program, koji je Izrael navodno u više navrata sabotirao - uključujući i napade na postrojenja i ključne ljude programa na iranskom tlu. Izrael nikada nije ni potvrdio ni demantovao te optužbe. Uprkos vojnopolitičkoj ekspanziji i nedvosmislenoj retorici Teherana koja poziva na uništenje izraelske države - dve zemlje su sve do sada izbegavale direktan sukob. 

"U poslednjih nekoliko godina odnosi između ove dve zemlje dostižu tačku ključanja i samo je pitanje vremena kada će doći do eksplozije. Nedavno pre napada na konzulat u Siriji, Izrael je udario i pozicije IRGC-a u Siriji i Libanu, a Iran iz sopstvenih razloga nije uzvraćao. Sada je Iran bio očajan i primoran da održi svoj legitimitet, na domaćem i međunarodnom terenu. Uprkos obimu napada, svako ko ima osnovno razumevanje izraelskih vojnih kapaciteta, zna da su šanse da išta dođe do izraelskog tla bile izuzetno tanke - i rekao bih da je taj napad bio više simboličan. Međutim, on će imati ozbiljne posledice po region", kaže Shahi.

Pogled u južni Liban sa izraelsko-libanske granice (Debbie Hill/Bloomberg News) 

Podsetimo, rivalstvo sa Iranom ujedno je bilo i jedan od glavnih podsticaja za raprošman Izraela i nekoliko arapskih zemalja u sferi uticaja Saudijske Arabije. Ipak, nakon ovog napada, većina iranskih rivala odabrala je da se ne oglašava. 

"Oni su zabrinuti, jer ako stvari izmaknu kontroli i ako Izrael uzvrati ciljajući na vojne i nuklearne baze, Iran može slično da uzvrati napadima na američke baze. A gde su one? U Bahreinu, Kataru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima", kaže Shahi.

Šta očekuje Gazu 

Nakon napada Irana, izraelski mediji pisali su da je ofanziva na Rafu odložena, iako je evakuacija civilnog stanovništva trebalo da počne početkom ove sedmice. Iz ratnog kabineta stizale su oprečne informacije, te je vladajuća partija Likud demantovala te navode, dok je ministar odbrane potvrdio da datum ofanzive nije još određen.

Grad Rafa u Gazi nakon vazdušnih napada Izraela, 12. februar 2024 (Ahmad Salem/Bloomberg) 

Vlada u Izraelu je u prekarnoj poziciji - protesti u Tel Avivu se nastavljaju, a porodice preko stotine ljudi koje Hamas i dalje drži kao taoce zahtevaju od Netanyahua i njegove vlade da dođu do rešenja sa liderima Hamasa. Istovremeno, pritisak međunarodne zajednice na Izrael, među kojima su i saveznici u Vašingtonu - raste zbog humanitarne katastrofe u Gazi, gde je, prema poslednjim procenama, tokom bombardovanja i kopnene ofanzive poginulo više od 30.000 ljudi, mahom civila.

"Za šest meseci rata, postoji granica onoga što se može postići vojnim sredstvima. Možda Izrael ima najjače vojne kapaciteta na Bliskom istoku, ali istovremeno, ukoliko žele da reše problem u Gazi, potrebna je jasna politička strategija. I dokle god ona fali, mislim da je bilo kakvo sadržajno ili dugoročno rešenje malo verovatno", zaključio je Shahi. 

Detaljniji razgovor u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar