Akumulacija rizika ugrožava energetsku stabilnost

Dve godine rata u Ukrajini obeležile su vojne, ali i ekonomske bitke. Evropska unija (EU) uvela je ukupno 13 paketa sankcija Rusiji, a poslednji se odnosi na pooštravanje mera njenom vojnom sektoru. Države Grupe 7 uvele su široku paletu sankcija Rusiji u prethodnoj godini - koje su pogodili rusku energetiku, osnovne proizvode, ali i tehnologije.

Pristup Moskve međunarodnom finansijskom sistemu je pretežno blokiran, zamrznute su rezerve centralne banke Rusije, kao i imovina stotina ljudi i kompanija. Ali ruski BDP je uspeo da prebrodi i te oluje, mahom zaobilazeći međunarodna ograničenja.

S druge strane, skidanje sa jeftinog ruskog gasa igralo je veliku ulogu u evropskoj inflaciji i usporavanju privrednog rasta. To se odrazilo na i Srbiju, kroz usporavanje rasta, a još više kroz rast cena. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, zbog čega je izložena velikim pritiscima.

O energetskoj stabilnosti i uticaju sankcija na Rusiju, za Bloomberg Adria TV govorili su Aleksandar Kovačević, ekspert za energetiku i Bojan Stanić, pomoćnikom direktora Sektora za ekonomske analize u Privrednoj komori Srbije.

Bloomberg Adria TV

 

"Sankcije koje se uvode nemaju onaj direktan efekat koji se očekivao i koji je bio politički najavljen. Efekti sankcija su takvi da Rusija izvozi manje nafte i gasa, a zarađuje više jer je cena viša nego pre rata. U Rusiji se održava nacionalni proizvod i kupovna moć na istom nivou, pa je s te strane teško uočiti efekat sankcija. Efekti sankcija su dugoročni i oni utiču na infrastrukturu", rekao je Kovačević.

Zbog toga, dodao je, postoji ozbiljan rizik u pogledu sposobnosti isporuke gasa iz Rusije ka nama i taj rizik treba uzeti vrlo ozbiljno.

"Mali paket sankcija može imati mnogo dalekosežniji efekat nego ovaj dosad, ako se uvedu vrlo precizne sankcije kao što su sankcije na rezervne delove, opremu i maziva za specijalne mašine. One se zovu pametne sankcije iz kojih proizilazi ozbiljan efekat", ocenio je Kovačević kada su u pitanju sankcije koje bi značajno poremetile Rusiju.

 

Prema Stanićevim rečima, kada se pogleda uvoz u Srbiju iz Rusije, on je 2022. bio 2,9 milijardi evra, a 2023. pao je na 1,6 milijardi evra. Međutim, kada pogledamo naš izvoz u Rusiju, on je ostao na sličnom nivou od otprilike 1,1 milijarde evra.

"To je slično izvozu koji Srbija plasira u Kinu. Do problema dolazi jer su naše kompanije zadržale svoju poziciju u vrednosnom smislu, ali u količinskom smislu to tržište je sve manje dostupno za naše proizvode, pre svega prehrambene. Samo izvoz jabuka u Rusiju je prošle godine opao za skoro 30 miliona", naveo je Stanić.

Šta će biti sa cenom nafte i gde je tu Srbija

Cena nafte od početka godine ide samo nagore, a Kovačević navodi da cene i dalje nisu visoke kao što su bile 2008. godine. "Još smo daleko od nivoa cena iz 2008. godine. S druge strane, kraj je zime, tražnja opada i zima je bila vrlo blaga, a vidimo i da američke rezerve rastu. OPEC će možda pokušati da utiče na cene, ali po svemu sudeći, nema mnogo prostora za dalji rast cena."

Kovačević ističe da je ovaj nivo cena viši od cene koja je granična za ruski izvoz nafte, koja je postavljena novim režimom sankcija.

"Rusija uspeva da proda naftu po višoj ceni nego što je taj limit, a na drugoj strani evropska industrijska proizvodnja i ekonomska aktivnost opada i teško se može povećati. Tu je i situacija na Crvenom moru koja takođe vrši pritisak", navodi on.

Kada je u pitanju uticaj ovih dešavanja na Srbiju, Stanić naglašava da je veoma značajno to što je Srbija uspela da sprovede diverzifikaciju snabdevanja naftom.

Bloomberg Adria TV

 

"To smo uspeli povećanjem uvoza iz Iraka i drugih zemalja. Iako smo potpuno zavisni od uvoza energenata, trenutno imamo potpuno normalnu snabdevenost, jer ne zavisimo više od nafte iz Rusije. S druge strane, grade se gasovodi i interkonekcije sa Bugarskom i Severnom Makedonijom kako bi se smanjila i zavisnost od gasa koji dolazi iz Ruske Federacije. Zbog toga nemamo problema za privredu jer se zahvaljujući ovim razlozima cena ne samo održava, već i stvara mogućnost da država interveniše kao što je bio slučaj sa ograničavanjem cene", kazao je Stanić.

Putevi gasa 

Gas sa ruske obale trenutno stiže ispod Crnog mora, preko Turske i Bugarske do Srbije. Drugi pravac gasa je, čak i u toku rata, preko Ukrajine i njime se snabdevaju Slovačka, Češka, Austrija i Mađarska. Evropska komisija je prošle nedelje odlučila da neće tražiti da se obnove petogodišnji ugovori za tranzit gasa preko Rusije.

"Pitanje je problem održavanja i opreme i do koje mere će ta oprema raditi čak i da ne dođe ni do kakvog vojnog dejstva. Pitanje održivosti ove infrastrukture je vrlo ozbiljno pitanje", smatra Kovačević.

Bloomberg Adria TV

 

Dodaje da je lakše trgovati naftom nego prirodnim gasom i da je činjenica da raspoloživost prirodnog gasa na svetskom tržištu i tržištu Evrope zavisi pre svega od tražnje u Aziji. On je ukazao na to da tečni gas koji se doprema iz Sjedinjenih Američkih Država nije još funkcionalno povezan za srednjom Evropom. "Treba vreme da se to desi i ukoliko bi se desio neki incident, sigurno bi bilo dosta problema. Međutim, treba uzeti u obzir i rezerve koje imamo u Banatskom Dvoru gasa i Srbiji."

Kada su u pitanju rezerve koje Srbija ima, Kovačević ističe da su one, ukoliko dođe do određenih problema, apsolutno nedovoljne.

"Mi svakako imamo nekoliko nivoa problema. Nijedna zemlja na Balkanu nema formirane obavezne rezerve nafte na onom nivou na kom bi trebale da budu propisane ugovorom o energetskoj zajednici. Postoji problem snabdevanja gasom, ali nam trenutno ide naruku vrlo blaga zima i popunjena skladišta", kaže Kovačević.

Više o tome šta je najveći rizik za ovu godinu i koliko je opasna njegova akumulacija poslušajte opširnije u videu emisije Zoom In.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar