.webp){kind=icon}
Kandidat krajnje desnice Geert Wilders odneo je pobedu na izborima u Holandiji, na izbornoj platformi koja bi mogla da ima dalekosežne efekte kako na domaću, tako i na celokupnu evropsku privredu. Šta je sledeće za Holandiju?
Geert Wilders najavio je da planira da vodi sledeću holandsku vladu, a njegova Partija slobode osvojila je 37 mesta u parlamentu, čime je više nego udvostručila broj predstavnika. Protivkandidatkinja i liderka Narodne stranke slobode i demokratije Dilan Yesilgoz-Zegerius, koja bi u slučaju pobede bila prva žena i imigrantkinja na čelu Holandije, osvojila je 24 mesta. Levičarski savez, koji je okupio stranke zelene levice i radničke partije sada ima 25 mesta u parlamentu. Nova stranka koju je formirao Pieter Omtzigt dobiće 20 mesta, prema preliminarnim rezultatima.
Za formiranje vlade, Wildersovoj koaliciji je potrebno 76 mesta u parlamentu - što znači da će Wilders morati da se okrene rivalima. Posle objave rezultata, Wilders je rekao da je otvoren za mogućnost vlade desnog centra.
Opširnije
Krajnja desnica šokirala pobedom na izborima u Holandiji
Verovatno je da će odlazeća tehnička vlada koju vodi Rutte moći da vlada neko vreme, posebno ako Wilders bude imao poteškoća da napravi pomak u procesu formiranja koalicije.
23.11.2023
Holandski penzioni fondovi uzdrmali svop tržište evra
Ovo kretanje dolazi kao posledica odluke drugog najvećeg fonda u Holandiji, PFZW, da znatno podigne isplate penzija počevši od 2024. godine.
13.11.2023
Rutte napušta politiku nakon 13 godina na mestu premijera Holandije
Holandski premijer Mark Rutte saopštio je da silazi sa političke scene.
10.07.2023
Holandska vlada traži od svojih zvaničnika da prestanu da koriste TikTok
Holandija je zatražila od svojih vladinih zvaničnika da odmah prestanu da koriste TikTok i slične aplikacije na svojim mobilnim uređajima zbog straha od deljenja privatnih podataka.
21.03.2023
"Ti pregovori bi mogli da potraju. Prošli put, tokom izbora 2021. godine, bilo je potrebno devet meseci za formiranje vlade, što je ujedno i rekordno dug period pregovora. Dakle, najverovatnije će prelazna vlada Marka Ruttea još ostati na snazi", kaže za Bloomberg Adria Connect novinarka Bloomberga iz Amsterdama Sarah Jacob.
Podsetimo, Wilders je obećao biračima obavezujući referendum o napuštanju EU i oštro se suprotstavio nizu politika bloka o pitanjima poput klimatskih promena i imigracije. Wilders je pod policijskom zaštitom još od 2004. godine - dobijao je čak i pretnje smrću zbog antiislamskih, antiimigracionih i evroskeptičnih stavova, izjava i stavki u svom političkom manifestu.
"Ipak, videli smo da je Wilders istupio rekavši da je spreman na kompromise, da smekša neke svoje kontroverzne političke planove kako bi formirao sledeću vladu. Ujedno, stranke sa kojima će morati da formira koaliciju koje se protive ideji izlaska Holandije iz Evropske unije. Dakle, možda ćemo videti neke promene u političkim planovima kada je reč o imigraciji ili pomoći Ukrajini, ali najverovatnije ćemo dobiti neku 'razvodnjenu' verziju svega toga", zaključila je Jacob.
O koalicionim opcijama, problemima koji muče Holandiju i tome da li će Geert Wilders postati premijer, detaljnije u razgovoru u videu.
