.webp){kind=icon}
Pre nekoliko decenija, uspostavljanje diplomatskih odnosa između Izraela i Saudijske Arabije bilo bi nezamislivo - poslednjih nekoliko meseci, istorijsko, uslovno rečeno, pomirenje, sve je izvesnije i bliže. U tom istorijskom pomirenju neće svi biti pobednici u prvoj rundi, ali ako je suditi po trajektoriji odnosa ove dve zemlje - neminovnost ekonomskog razvoja mogla bi da promeni sliku Bliskog istoka iz korena.
Promena paradigme na Bliskom istoku
Decenijama gotovo svaki aspekt bliskoistočne politike bio je zasenjen arapsko-izraelskim konfliktom. Pregovori i ustupci su sa obe strane neretko značili političko samoubistvo, a u ekstremnim slučajevima i političke atentate. Iako su se promene u tom odnosu polako nazirale već dve decenije, postale su vidljive za vreme administracije Donalda Trumpa. Uz njihovu medijaciju, diplomatske odnose sa Izraelom uspostavili su Bahrein, Maroko i Ujedinjeni Arapski Emirati.
U intervjuu za Bloomberg Adria Connect, profesor međunarodnih odnosa i bliskoistočne politike na Univerzitetu Keele Afshin Shahi ističe da je upravo taj trenutak označio promenu paradigme u regionu, ali i otvorio put novoj političkoj eliti da kroji budućnost drugačiju od one koju je arapski svet zacrtao posle II svetskog rata.
Opširnije
Ligu od milijardu dolara prati manje ljudi nego petoligaša Ryana Reynoldsa
To je manje i od doskorašnjeg petoligaša Wrexam AFC iz Engleske, čiji je vlasnik kanadski glumac Ryan Reynolds.
22.09.2023
Privredni rast Saudijske Arabije usporio u prvom kvartalu
Međugodišnji rast je iznosio 3,9 odsto, pokazuju podaci objavljeni u nedelju.
07.05.2023
Jačanje veza SA i Katara: Saudijski prestolonaslednik na mundijalu
De fakto vladar Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohammed Bin Salman, stigao je u Katar da prisustvuje ceremoniji otvaranja Svetskog prvenstva u fudbalu.
20.11.2022
"Ta nova politička elita okrenuta je ekonomskom razvoju. Ako želite ekonomsku tranziciju i razvoj, ne možete ih imati bez političke stabilnosti. Zato je ideja približavanja Saudijske Arabije i Izraela privlačna za novu saudijsku političku elitu, jer je to put ka daljem ekonomskom razvoju. Povrh toga, imamo onu staru - neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj. I uprkos skorom približavanju Saudijske Arabije i Irana, njihova veza ostaje zategnuta i zajednički front SAD, Saudijske Arabije i Izraela je efikasan u odvraćanju Irana", kaže Shahi.
Saudijska Arabija želi bezbednosne garancije
Saudijska Arabija želi da diverzifikuje svoju ekonomiju i dobije bezbednosne garancije od Sjedinjenih Američkih Država. Iako je Kina pomogla u ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa između Rijada i Teherana posle sedmogodišnjeg zastoja, dve zemlje ostaju rivali koji se bore za dominaciju na Bliskom istoku.
Za Saudijsku Arabiju, iranske proksi militantne organizacije i politički uticaj u Libanu, Iraku i Jemenu predstavljaju ozbiljan bezbednosni problem, a mogućnost razvoja vojnog nuklearnog programa Irana sve je bliža. Saudijska Arabija se 2019. godine suočila s napadom na svoja naftna polja - i za taj napad optužila Iran.
U svetlu bezbednosnih pitanja, ali i "skidanja" sa nafte kao saudijskog najvećeg izvoznog proizvoda i domaćeg izvora energije, Rijad želi da razvije sopstveni civilni nuklearni program - interesantno pitanje za budućnost.
Mohammed bin Salman, prestolonaslednik Saudijske Arabije / Bloomberg
"Saudijska Arabija očekuje neku vrstu vojnog saveza sa Sjedinjenim Državama u narednih četiri ili pet godina. Saudijska politička elita poslednjih godina preispituje pouzdanost Sjedinjenih Država, pogotovo u teškim situacijama. Sada žele formalne garancije i sofisticiran oružani arsenal", kaže Shahi.
Za Sjedinjene Države, ovo je idealna prilika da se nakon decenije spoljnopolitičkog lutanja - od Obaminog raprošmana sa Iranom do Trumpovog tihog povlačenja iz Sirije i Iraka - ponovo nametnu kao važan partner i faktor na Bliskom istoku.
Status Izraela kao jednog od svetskih centara tehnoloških inovacija privlačna je mogućnost koju prestolonaslednik Mohamed bin Salman zamišlja u svojoj viziji za drugačiju budućnost kraljevstva.
"Svaki dan smo bliži dogovoru i čini se da prvi put imamo nešto stvarno - videćemo kako će pregovori ići", rekao je bin Salman u intervjuu za Fox.
Izrael kroz Saudijsku Arabiju stremi ka legitimitetu u regionu
Izrael posle decenija izolacije u regionu - želi da konačno učvrsti svoju poziciju jedne od vodećih ekonomija na Bliskom istoku. Saudijska Arabija bila bi kruna već uspostavljenim odnosima sa Bahreinom, Marokom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Pitanje bezbednosti je u ovoj priči dvostrano - Izrael od Rijada želi određeni nivo bezbednosnih garancija, posebno u svetlu ogromnog vojnog i političkog uticaja koji Iran kroz militantnu organizaciju Hezbolah, ali i druge kanale, ima u susednom Libanu.
Benjamin Netanyahu, predsednik Izraela / Bloomberg
Za Bliski istok, pitanje političkog legitimiteta ostaje neodvojivo od javnog mnjenja i religijskih sentimenata - nešto što često promiče stranim posmatračima ili medijatorima van regiona. U razgovoru za Bloomberg, ministar za strateške poslove Izraela Ron Dermer najavio je da bi dogovor mogao biti postignut u narednih nekoliko meseci - do kraja ove ili početka sledeće godine - i osvrnuo se upravo na tu dimenziju pregovora.
"Sve strane u ovoj priči žele ovaj istorijski dogovor, koji efektivno može okončati arapsko-izraelski konflikt. Mislim da će drugi pratiti primer Saudijske Arabije, jer je to centar islamskog sveta i mislim da će to imati uticaj i u arapskom i u muslimanskom svetu. Mislim da to može voditi širem pomirenju između judaizma i islama i naša je nada da bismo kroz pomirenje sa arapskim svetom mogli da dođemo i do dogovora sa našim palestinskim susedima", rekao je on.
Šta iz ovoga mogu dobiti Palestinci?
Saudijska Arabija ostaje pri tome da je rešavanje izraelsko-palestinskog konflikta jedan od preduslova za dogovor. Ipak, ovaj konflikt ostaje jedno od komplikovanijih pitanja na toj agendi.
Kako piše Bloomberg, neimenovani izvori su potvrdili da su pomoćnici predsednika Palestinske uprave Mahmouda Abbasa izlistali svoje zahteve tokom sastanaka sa američkim i saudijskim predstavnicima. Ti zahtevi podrazumevaju obustavu izgradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, ponovno otvaranje predstavništva Palestinske oslobodilačke organizacije u Vašingtonu, punopravno članstvo u Ujedinjenim nacijama i saudijsku finansijsku podršku. To je lista neformalnih zahteva, koja ne uključuje aksiom formalnog političkog diskursa Palestinske uprave - palestinsku državu utemeljenu na granicama iz 1967. godine, i ništa manje od toga.
Mahmoud Abbas, predsednik Palestinske uprave / Bloomberg
Interno, Palestinci su u nezavidnoj poziciji za ambiciozne pregovore. Dok u Gazi vlada militantna organizacija Hamas, na Zapadnoj obali Palestinskom upravom već 15 godina vlada rivalski Fatah, sa predsednikom Mahmoudom Abbasom na čelu. I dok Izrael i uprava u Ramali održavaju relativno stabilnu situaciju - bilo kakve diplomatske inicijative zamrle su u statusu kvo ambivalentnih odnosa, političkih kriza i povremenih eksplozija nasilja unutar Izraela i palestinskih teritorija.
Palestinska uprava se tako držala po strani i tokom drugih pregovora u regionu, pogotovo onih koji su uključivali posete američke administracije Izraelu. Afshin Shahi ukazuje i na to da Izrael nema neki veći podsticaj da promeni situaciju, te da i sama Saudijska Arabija nije preterano ambiciozna na tom polju.
"Saudijska politička elita je u ovom slučaju više preokupirana neposrednim nacionalnim interesima. Iako ne znamo sve detalje ovih pregovora, čini mi se da bi Saudijska Arabija bila više nego zadovoljna ako se Izrael obaveže na pomoć i podršku Palestincima i olakša im život. Ali čini mi se da ideja dve države, koju je Saudijska Arabija nekad promovisala, postala nevažna stavka u ovim pregovorima", kaže Shahi.
Ipak, neke okolnosti idu naruku i Palestincima. Iako je sadašnja vlada Izraela desničarska, te samim tim i protiv ustupaka palestinskoj strani, premijera Benjamina Netanyahua zabrinjava rastući uticaj militantnog Hamasa na Zapadnoj obali. Ustupci i finansijska pomoć Palestinskoj upravi mogli bi da oslabe Hamasov domet.
Ako je suditi po iskustvu Saudijske Arabije i Izraela, čak i višedecenijske pat pozicije može da pomeri neminovnost ekonomskog razvoja. U ovom slučaju, to bi mogao biti i planirani projekat za ekonomski koridor koji će povezati železnice i pomorske puteve od Indije do Evrope, kroz UAE, Saudijsku Arabiju, Jordan i Izrael.
"Saudijska Arabija je najmoćnija država na Bliskom istoku. Normalizacija odnosa sa Izraelom, koji već ima diverzifikovanu i sofisticiranu ekonomiju, otvoriće nove mogućnosti, ne samo za ove dve zemlje već i za ceo region. A novi trgovinski koridori će imati značajne ekonomske implikacije za ceo region i zapadnu Aziju", zaključio je Shahi.
- Ceo razgovor pogledajte u videu.
