Održiva moda je tema zemalja sa višim životnim standardom

Svake godine proizvede se skoro 100 milijardi komada odeće, zbog čega je upravo modna industrija drugi najveći zagađivač životne sredine. U procesu izrade, bojenja i beljenja tkanine koristi se velika količina hemikalija, odnosno, jedna tona štetnih materija je potrebna za izradu jedne tone odeće. Zbog toga izraz "modna žrtva", koji se koristi za one koji potpadaju pod uticaj impulsivne kupovine, danas ima mnogo ozbiljnije značenje zbog samog ekološkog otiska.

Eko-manipulacija ili održiva moda?

Bloomberg Adria

 

Aleksandra Marić, osnivačica kompanije Amaze&Co u razgovoru za Bloomberg Adria TV rekla je da svest o individualnom učinku među građanima i brendovima u Srbiji skoro ne postoji.

"Kada je srpsko tržište u pitanju, više se inostrane kompanije koje posluju na našem tržištu bave time da idu u korak sa trendom održivosti, održivih materijala, komuniciranja održivosti, itd." 

Dodaje da je ključno osvestiti da je domaće tržište daleko od ciljeva EU i da problem leži u životnom standardu.  "To su neke teme koje dolaze na red kada je u pitanju viši standard života i to je trend koji mi vidimo kada je zapadna Evropa u pitanju, npr. najviše Skandinavija. Tada već možete da razmišljate o tome i brendovi mogu da se bave takvim stvarima zato što je to relevantno stanovnicima i tada ta komunikacija dopire do njih", rekla je Marić.  

Svest među građanima 

Kada govorimo o svesti i o tome ko ima najveći uticaj na menjanje percepcije, Marić kaže da je to uglavnom generacija Z, mladi koji najviše vremena provode na društvenim mrežama, a upravo su one odgovorne za trend preterane konzumacije modnih dobara.

"Odgovornost snose i brojni influenseri koji su tu da promovišu novi trend, a u stvari su kao alat za prodaju sa svakodnevnim objavama", objašnjava Marić i dodaje da, što se tiče mentaliteta naših potrošača, mi opet kaskamo za nekim drugim tržištima zato što smo i dalje željni kupovine. "I dalje želimo da zadovoljimo tu potrebu, da imamo nešto i ispratimo neki trend, sa manjkom svesti da zapravo idemo nizbrdo kada je zaštita životne sredine u pitanju."   

Gde stojimo sa implementacijom zelene agende?

Glavno pitanje je koliko se radi na rešavanju problema, a prema rečima sagovornice, statistika pokazuje da smo i na globalnom nivou daleko od cilja koji je u skladu sa zelenom agendom.  

"Brojke nisu obećavajuće ni kada je Srbija u pitanju, ali ni kada je globalno tržište u pitanju. Ono što vidimo je da se podiže svest o recikliranju, ali mi, na primer, proizvedemo globalno oko 150 milijardi odevnih predmeta godišnje. Od toga 85 odsto završi jednog dana na deponiji, a samo se jedan odsto reciklira", navodi ona.  

Depositphotos

 

 

Osvrnula se i činjenicu da se tzv. "fast fashion" industrija zasniva na biznis modelu da je vreme od same ideje i nacrta do momenta kada je taj odevni predmet u radnji samo 15 dana. "Znači, vi za dve nedelje već imate brend koji je ispratio novi globalni modni trend. Ono staro se odbacuje, više nije interesantno i to je jedan perpetuum mobile koji je teško sada zaustaviti."  

Na pitanje kako rešiti ovaj problem, Marić kaže da je od ključnog značaja stanje svesti i da se mora raditi na tome. Takođe, najveći procenat se proizvodi u zemljama trećeg sveta, gde adekvatne zakonske regulative ne postoje. "Mi se u stvari borimo protiv jako moćne mašinerije i protiv činjenice da je modna industrija jedan od top pet ekonomskih aktivnosti na svetu", rekla je Marićeva i dodala da se nada da će se smisliti održivija strategija za rešavanje problema, te da je to zasada samo "podizanje svesti na viši nivo". 

 

- Ceo intervju pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar