'Regulacija cena goriva je i dalje opravdana'

Politika diktira tržište nafte i gasa. Ako ne diktira, onda ga sasvim sigurno u velikoj meri opredeljuje, imajući u vidu signale koji stižu od Amerike, Evrope, Bliskog istoka, Rusije i Kine, a koji uoči nove zimske sezone izazivaju kolebanja cene i nafte gasa.  

Sanja Filipović, naučna savetnica Instituta društvenih nauka i redovna profesorka Univerziteta Singidunumm, u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da, kad kada je reč o kratkoročnim promenama, evidentno je da u poslednjih mesec i po dana dolazi do rasta cena sirove nafte. 

"Treba sagledati širi kontekst i pratiti istorijske promene.  Poslednja dešavanja su zapravo oscilacije i to je sasvim prirodno ukoliko govorimo o ceni nafte. U poslednje dve decenije najveći rast je bio 2008. godine, kada je cena nafte bila 140 dolara po barelu. Prošle godine je bilo 110 dolara, a sada je oko 80 dolara po barelu nafte. Koje signale treba pratiti?  Imamo promene u ponudi od strane Rusije i Saudijske Arabije. Dolazi do smanjenja ponude i to direktno utiče na višu cenu", navodi Filipović.

Međutim, kako kaže, nisu samo odnosi ponude i tražnje ti koji definišu cenu. "Svakako da je tu i dolar kao valuta u kojoj se najviše trguje s naftom. Dolar je u odnosu na evro ojačao čak 23 odsto, te imao rekord u oktobru prošle godine, tako da taj rast doprinosi i rast cene energenata."

Nije vreme za ukidanje Uredbe o ceni energenata

Bloomberg Adria

 

Cenu definiše i još jedna politika, a to je politika zelene tranzicije, dodaje Filipović i kaže da je njen cilj smanjenja emisije CO2 i veća tražnja obnovljivih izvora energije.

"Kada smo kod politike, neminovno je tu da je došlo do promena. Konkretno za Srbiju, mnogo je uticao rat u Ukrajini, sankcije Rusiji. To je definisalo na koji način će se snabdevati Srbija naftom, ali i novi poredak je uticao na cenovnu politiku, pa je Vlada donela Uredbu kojom je pre 19 meseci ograničila cene u maloprodaji, podseća Filipović.

U vezi sa komentarom da naftaši traže da se ta Uredba ukine, Filipović smatra da još uvek opravdano da država reguliše cene.

"U situacijama kada cene energenata rastu, onda je samim tim i poreska osnovica šira i država automatski ubire više prihoda po osnovu PDV-a. U takvim situacijama bilo bi logično da se reaguje u smislu smanjenja akcize. Tako je bilo, recimo, prošle godine, kada je urađeno smanjenje akcize u intervalu od pet do 20 odsto. Njeno dejstvo je prošlo i sada smo se vratili na onaj nivo cena, odnosno akciza, od 2021. Mi nismo jedini u svetu koji primenjuju regulaciju i ona je još uvek opravdana. Ukoliko dođe do većeg rasta na svetskim berzama, država bi opet trebalo da porazmisli i o akcizama i promenama", kaže Filipović.

Koliko su cene gasa volatilne i da li je snabdevanje za ovu zimu upitno, ne samo za Srbiju već i za najveću evropsku ekonomiju, pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar