Rast cena akcija uzrokovan očekivanjima da će prinosi biti niski u budućnosti

Iako su Federalne rezerve napravile pauzu u povećanju kamatne stope, a Evropska centralna banka (ECB) ispunila očekivanja tržišta i kamatu povećala za 25 baznih poena, prethodni period svakako je obeležen restriktivnim monetarnim politikama i rastom kamatnih stopa. Inflacija je i dalje daleko od ciljanog nivoa, pa se postavlja pitanje da li na tržištu i dalje imamo nerizične (engl. risk free) instrumente.

Miloš Božović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da formalno gledano, ciljevi Feda nisu ispunjeni sve dok se stopa ne vrati blizu cilja od dva odsto. "Ali, i s druge strane, stopa inflacije je već bila prepolovljena u odnosu na prošlu godinu. I sad, u usponu stagflacije, centralna banka mora da balansira između rasta s jedne, i inflacije s druge strane. Što se tiče nerizičnih instrumenata, znamo da su oni jedna pogodna teorijska konstrukcija. Međutim, obično kao neku aproksimaciju nerizičnih instrumenta koristimo trezorske zapise u domicilnim valutama, koji u imaju zanemarljiv kreditni rizik, pa je možda ispravnije zvati ih 'default free'. Oni prate referentnu stopu, posebno u Americi, gde su suštinski kanal transmisije za monetarnu politiku Feda", objašnjava on.

Međutim, kako navodi, i u odsustvu rizika i bilo kakvih efekata monetarne politike, pomenuti prinosi rastu tokom krize kroz dva efekta - kroz percepciju budućeg rasta s jedne strane i štednju iz predostrožnosti, odnosno povećavanje neizvesnosti s druge.

Na pitanje da li nakon ove odluke Feda možemo da očekujemo da ćemo i dalje biti u "bull marketu", dok istovremeno imamo inverznu krivu prinosa, Božović potvrđuje da to, na prvi pogled, deluje paradoksalno. "S jedne strane formalno jesmo u 'bull marketu' - imamo dvocifrene prinose na akcije od oktobra prošle godine. Ali ako se malo zadubimo, to samo znači da su cene akcija porasle, jer investitori očekuju relativno niske prinose u budućnosti, a to nije u kontradikciji s inverznom krivom zato što to isto znači i relativno niže budući stope prinosa obveznica", navodi.

Ipak, Božović napominje da kratak rok posmatranja nije nešto na osnovu čega možemo formirati dublje zaključke, uzimajući u obzir da prinosi slede makrofundamente. On navodi da je stoga neophodno posmatrati neke duže periode koji su bliže dinamici poslovnih ciklusa: "Znači, govorimo o više godina, pa onda selektivno od poslednjeg minimuma nije možda korisno. Ako proširimo taj uzrok na proteklih godinu dana, videćemo da zapravo imamo pad."

Kada fokus stavimo na sektore, Božović kaže da se od početka godine videlo da su dva sektora dominantno odskočila od proseka tržišta. U pitanju su IT kompanije i telekomunikacije usluge. "Tu su investitori relativno povoljno reagovali na projekciju prihoda u ovim sektorima. Ako tražimo šta je rezultat takvog trenda, on se krije u više stvari - promena u poslovnoj kulturi za veći broj kompanija nakon kovida, uspeh i sve veću popularnost alata za veštačku inteligenciju i, na neki način, globalni prelazak industrije zabave na striming. To može da objasni ovo što vidimo od početka godine i pretpostavljam da se neće bitno promeniti do kraja." 
 

Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar