text size
Beograd i Budimpešta još od 2022. godine planiraju izgradnju naftovoda koji bi povezao ne samo dve zemlje, već bi Srbiju spojio sa naftovodom "Družba", koji prolazi teritorijom Ukrajine. Projekat je od strateškog značaja i za Mađarsku, koja oko 80 odsto nafte trenutno uvozi iz Rusije. Izgradnja treba da bude završena do 2027, što je godina u kojoj Evropska unija planira da se odrekne uvoza ruske nafte.
Mađarska i Slovačka su odlučni protivnici ove zabrane. To je razumljivo, jer se trenutno nalaze u privilegovanom položaju, pošto kupuju naftu iz "Družbe" po niskoj ceni. Ukoliko bi bile prinuđene da svu naftu dopremaju preko Janafa, mogle bi da se suoče sa problemima u pogledu popunjavanja kapaciteta, uz znatno veće troškove. Dakle, njihov konkurentski položaj na tržištu definisanih naftnih derivata u Centralnoj Evropi više ne bi bio tako povoljan. Zbog toga je njihovo protivljenje sasvim razumljivo. Snabdevanje će zavisiti od nafte koja dolazi preko Ukrajine, iz pravca Užgoroda. U savremenoj naftnoj industriji i nekoliko stotina miliona dolara, koliko bi izgradnja takvog naftovoda koštala, predstavlja relativno skroman izdatak. Ipak, to bi nesumnjivo predstavljalo značajan teret kako za budžet Srbije, tako i za budžet Mađarske. Pitanje je da li se u ovom trenutku po tom pitanju sprovode konsultacije sa Vašingtonom o ovom projektu. Osim "Družbe", postoji alternativna ruta za isporuke. Kroz Ukrajinu postoji naftovod "Odesa–Brodi", koji se priključuje na naftovod "Družba" neposredno pre nego što "Družba" napusti teritoriju Ukrajine i uđe u centralnoevropski prostor. Teoretski, taj pravac, od Brodija do ukrajinsko-mađarske granice, zatim preko Mađarske i dalje ka Srbiji, mogao bi se koristiti za snabdevanje Srbije naftom iz Odese. To bi definitivno bilo moguće nakon završetka rata. To zavisi od uslova pod kojima bi NIS bio preuzet iz ruskog vlasništva. Ukoliko bi došlo do nacionalizacije, i to bez saglasnosti Moskve, ruska vlada bi mogla da donese odluku o zabrani prodaje sirove nafte NIS-u. Kada je Poljska nacionalizovala deo gasovoda iz Rusije, preko Belorusije i Poljske, do Nemačke, ruska vlada je donela uredbu kojom je zabranila korišćenje tog gasovoda. Ukoliko bi došlo do spora između Rusije i Srbije, i ukoliko bi ruska vlada ocenila da je ovo rešenje neprihvatljivo, Moskva bi mogla da zabrani prodaju sirove nafte Srbiji. MOL bi kupovinom NIS-a ostvario dominantnu poziciju na Balkanu, jer već poseduje hrvatsku naftnu kompaniju INA. Kupovinom kompanije u Srbiji, došao bi u posed čitavog bloka, od Vojvodine, preko Hrvatske do Mađarske. To su tri značajne rafinerije i veoma snažna kontrola nad regionalnim tržištem nafte. Dakle, to bi bio veoma snažan potez za MOL, praktično bi se sve kockice složile.
.webp){kind=icon}
