Beograd i Budimpešta još od 2022. godine planiraju izgradnju naftovoda koji bi povezao ne samo dve zemlje, već bi Srbiju spojio sa naftovodom "Družba", koji prolazi teritorijom Ukrajine. Projekat je od strateškog značaja i za Mađarsku, koja oko 80 odsto nafte trenutno uvozi iz Rusije. Izgradnja treba da bude završena do 2027, što je godina u kojoj Evropska unija planira da se odrekne uvoza ruske nafte.
Investicija je procenjena na 300 miliona evra, od čega srpska strana planira da uloži 190 miliona evra. Izgradnja, čiji je početak bio najavljen za kraj 2025. godine, još uvek nije otpočeta. O strateškom i geopolitičkom značaju ovog naftovoda za Bloomberg Adria TV govori Sergej Vakulenko, viši istraživač Karnegi centra za proučavanje Rusije i Evroazije, koji je do pre tri godine radio kao direktor za strategiju, inovacije i održivost u ruskoj državnoj kompaniji Gazpromneft.
Opširnije
Trumpov tim produžava oslobađanje od sankcija za Lukoil
Trumpova administracija odobrila Lukoilu da nastavi pregovore o prodaji imovine u inostranstvu.
10.12.2025
Da li će Srbija smanjiti akcize na gorivo zbog sankcija NIS-u
Javni prihodi od akciza su u padu, jer je jedan od najvećih poreskih obveznika u Srbiji pod američkim sankcijama. Ukoliko cena nafte na svetskom tržištu poraste, Srbija bi mogla dodatno da smanji akcize, kako bi cenu goriva u maloprodaji održala na dosadašnjem nivou.
09.12.2025
Gasni aranžman sa Rusijom na prekretnici - šta čeka Srbiju od 1. januara
Srbija ugovara novi aranžman o gasu u senci pregovora o budućnosti Naftne industrije Srbije, koja je od oktobra pod američkim sankcijama zbog ruskog udela u vlasništvu.
11.12.2025
MOL Group favorit Moskve za prodaju NIS-a
Mnogo zavisi od toga u čijim će se rukama naći akcije NIS-a, koje su trenutno u ruskom vlasništvu. Favorit Rusije je mađarski MOL Group, koji kupuje rusku naftu, jer bi Srbija tako nastavila da kupuje energente od Moskve.
10.12.2025
- Mađarska i Srbija su se 2022. godine dogovorile da izgrade naftovod kojim bi se Srbija snabdevala ruskom sirovom naftom tipa Urals, koja bi stizala preko naftovoda "Družba". Grupa MOL je nedavno predstavila studiju izvodljivosti u kojoj se navodi da se celokupne potrebe Mađarske za uvozom prirodnog gasa mogu zadovoljiti preko Srbije. Takođe, ovom novom investicijom bi se sve potrebe Srbije za uvozom sirove nafte mogle podmiriti preko Mađarske. Šta ovaj projekat znači za Mađarsku, a šta za Srbiju?
Srbija proizvodi oko 1,5 ili 2 miliona tona godišnje, pa bi kroz uvoz ovim naftovodom verovatno mogla da zadovolji svoje potrebe. Duž Dunava postoji žestoka konkurencija na tržištu naftnih derivata. Razdaljine su relativno kratke, tako da je izgradnja naftovoda veoma jednostavna. Razlog što je MOL Group zainteresovan za izgradnju naftovoda leži u činjenici da bi se mogao da zarađuje kroz transportne takse i trgovanje naftom. Pitanje je koliko bi nafte kupovao od Rusije, da li bi to bila direktna kupovina preko NIS-a, ili bi MOL kupovao naftu i potom je, uz određenu maržu, preprodavao NIS-u. Dakle, to je sasvim razumna opcija, pri čemu bi se nafta dopremala naftovodom "Družba", na koji se Srbija i sada oslanja.
Nafta koja se doprema putem "Družbe" znatno je jeftinija od sve ostale nafte koja se kupuje, odnosno kojom se trguje na mediteranskim tržištima. Kada je reč o gasu, to je zaista bila suštinska ideja Južnog toka, odnosno Balkanskog toka i može da zadovolji potrebe Mađarske za gasom. Taj sistem je projektovan još ranije, još kada je izgradnja Južnog i Turskog toka tek bila u planu.
- Naftovod između Mađarske i Srbije mogao bi da pokrije celokupnu potražnju Srbije za sirovom naftom do 2028. godine. Međutim, EU planira da od 2027. uvede zabranu uvoza ruske nafte. Mađarska se tom planu protivi, jer se u velikoj meri oslanja na rusku naftu. Mađarski ministar spoljnih poslova izjavio je da bi naftovod "pomogao Mađarskoj da se suprotstavi ograničenjima EU" i "ojačao regionalnu bezbednost". Šta bi to moglo da znači u praksi?
Kada se kupovina obustavi, nastaviće se tranzit ruske nafte, barem ne dok Srbija ne uđe u EU. Postavlja se pitanje da li bi Ukrajina dozvolila tranzit preko svoje teritorije. Mađarska bi, kao jedan od uslova za davanje saglasnosti na pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, mogla da zahteva garancije da će se tranzit nastaviti. Naravno, o tome bi moralo da se pregovara unutar Evropske unije, a predstavlja veoma osetljivo pitanje između Mađarske, Brisela i ostalih država članica. Posle završetka rata u Ukrajini, trgovina naftom i derivatima sa Rusijom bi u budućnosti mogla da se obnovi.
- Mađarska se u ovom trenutku protivi planu Evropske unije da uvede zabranu na rusku naftu. Kako očekujete da će se to razvijati tokom sledeće godine?
Mađarska i Slovačka su odlučni protivnici ove zabrane. To je razumljivo, jer se trenutno nalaze u privilegovanom položaju, pošto kupuju naftu iz "Družbe" po niskoj ceni. Ukoliko bi bile prinuđene da svu naftu dopremaju preko Janafa, mogle bi da se suoče sa problemima u pogledu popunjavanja kapaciteta, uz znatno veće troškove. Dakle, njihov konkurentski položaj na tržištu definisanih naftnih derivata u Centralnoj Evropi više ne bi bio tako povoljan. Zbog toga je njihovo protivljenje sasvim razumljivo.
- Projekat izgradnje naftovoda podrazumeva povećanje kapaciteta protoka nafte između mađarske rafinerije na Dunavu i granice sa Ukrajinom. Da li postoje rizici za ovaj plan bez konsultacija sa Kijevom?
Snabdevanje će zavisiti od nafte koja dolazi preko Ukrajine, iz pravca Užgoroda. U savremenoj naftnoj industriji i nekoliko stotina miliona dolara, koliko bi izgradnja takvog naftovoda koštala, predstavlja relativno skroman izdatak. Ipak, to bi nesumnjivo predstavljalo značajan teret kako za budžet Srbije, tako i za budžet Mađarske. Pitanje je da li se u ovom trenutku po tom pitanju sprovode konsultacije sa Vašingtonom o ovom projektu.
Osim "Družbe", postoji alternativna ruta za isporuke. Kroz Ukrajinu postoji naftovod "Odesa–Brodi", koji se priključuje na naftovod "Družba" neposredno pre nego što "Družba" napusti teritoriju Ukrajine i uđe u centralnoevropski prostor. Teoretski, taj pravac, od Brodija do ukrajinsko-mađarske granice, zatim preko Mađarske i dalje ka Srbiji, mogao bi se koristiti za snabdevanje Srbije naftom iz Odese. To bi definitivno bilo moguće nakon završetka rata.
- Srbija pokušava da pronađe rešenje za pitanje ruskog vlasništva u kompaniji NIS, nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele sankcije 9. oktobra. NIS će dobiti novog vlasnika, ali se još uvek ne zna ko će to biti – kako bi to moglo da utiče na projekat izgradnje naftovoda?
To zavisi od uslova pod kojima bi NIS bio preuzet iz ruskog vlasništva. Ukoliko bi došlo do nacionalizacije, i to bez saglasnosti Moskve, ruska vlada bi mogla da donese odluku o zabrani prodaje sirove nafte NIS-u. Kada je Poljska nacionalizovala deo gasovoda iz Rusije, preko Belorusije i Poljske, do Nemačke, ruska vlada je donela uredbu kojom je zabranila korišćenje tog gasovoda. Ukoliko bi došlo do spora između Rusije i Srbije, i ukoliko bi ruska vlada ocenila da je ovo rešenje neprihvatljivo, Moskva bi mogla da zabrani prodaju sirove nafte Srbiji.
- MOL Group je jedan od potencijalnih kupaca NIS-a, šta bi ova transakcija značila za mađarsku kompaniju?
MOL bi kupovinom NIS-a ostvario dominantnu poziciju na Balkanu, jer već poseduje hrvatsku naftnu kompaniju INA. Kupovinom kompanije u Srbiji, došao bi u posed čitavog bloka, od Vojvodine, preko Hrvatske do Mađarske. To su tri značajne rafinerije i veoma snažna kontrola nad regionalnim tržištem nafte. Dakle, to bi bio veoma snažan potez za MOL, praktično bi se sve kockice složile.
.webp){kind=icon}
