Meta Platforms Inc. je najnoviji gigant društvenih medija koji razmišlja da proda premijum opcije u svojim aplikacijama, prema izvještaju The Verge. Budući da je godinama bio besplatan, sada žele da vide hoće li iko od nas platiti za nove opcije na Facebooku, Instagramu ili WhatsAppu.
To će biti teško prodati.
Postavite sebi sledeće pitanje: koju posebnu opciju na Facebooku biste platili? Uzmite u obzir da je tokom protekle decenije kompanija eksperimentirala sa nizom novih usluga koje nisu uspele da osvoje korisnike, od čarobnog digitalnog pomoćnika u Messengeru, do velikog projekta kriptovalute. Sve su bile besplatne.
Sa Facebookovog gledišta, bilo bi lepo kada bi postojao jednostavan način, kao što je plaćanje za uklanjanje oglasa iz "newsfeedova". To bi koštalo vrlo malo, a očito je uspelo za YouTube Inc., koji je namamio pretplatnike jer su reklame na platformi toliko naporne da će korisnici rado platiti da ih se reše. Korisnici Facebooka samo skroluju dalje.
YouTube ne prikazuje prihode od pretplatničkih usluga, ali procena sugeriše da dobija 500 miliona dolara mesečno ili šest milijardi dolara godišnje u naknadama za pretplatu, što predstavlja gotovo petinu ukupne prodaje. Ostalo dolazi od oglašavanja.
Zbog toga je YouTube drugačiji. Meta, Snap Inc. i Twitter Inc. su probali da se diverzifikuju, ali malo ih je uspelo smanjiti ukorenjeno oslanjanje na oglašavanje.
Snap, koji 99 odsto svog prihoda ostvaruje od reklama, nije uspeo u pokušaju da proda pametne naočare. U junu je takođe lansirao uslugu mesečne pretplate od 3,99 dolara pod nazivom Snapchat Plus. Opcije nisu posebno iznenađujuće ili zanimljive. Na primer, možete promeniti stil ikone Snapchat. Do sada se milion korisnika prijavilo za plaćanje. To nije loš početak, ali teško je videti da mnogi od njegovih 329 miliona drugih aktivnih korisnika rade isto.
Facebook je u međuvremenu isprobavao različite opcije. U samo nekoliko poslednjih meseci zatvorio je deo za igre na sreću, deo za kupovinu i opciju sa kojom se takmičio s Nextdoor Holdings Inc. Takođe smanjuje i newsletter platformu.
Twitterovo licenciranje podataka je pristojan pokušaj diverzifikacije koji donosi oko 11 odsto prihoda - ili 570 miliona dolara prošle godine, ali oslanjanje na korisničke podatke ne čini ga toliko drugačijim od oglasnog modela.
YouTube se uspešnije odmakao od oglasa, velikim delom zato što su među najiritantnijim na internetu. Oglasi od četiri ili više sekundi na početku mnogih popularnih videa može se činiti kao večnost. Reklame nam oduzimaju vreme. Prođite kroz neke tweetove o YouTube Premiumu i mnogi govore o tome kako je osveženje koristiti veb bez potrebe da gledate oglase za pastu za zube ili kompanije za veb-dizajn. "Dobio sam YouTube Premium (bez reklama) i sa sigurnošću mogu reći da se *nikad* ne vraćam", nedavno je rekao jedan korisnik.
Tokom pandemije, rast pretplatnika na YouTubeu se ubrzao, a platforma je bila toliko uspešna da je matična kompanija Alphabet Inc. saopštila da povećava broj poslova koji se ne bave oglašavanjem.
U izveštaju Vergea navedeno je da će Facebook zadržati oglase za buduće pretplatnike. To zvuči suludo, s obzirom na to koliko je YouTube imao uspeha kada je uradio suprotno, ali Facebook je postao žrtva vlastitog uspeha u oglašavanju. Prikupljanje podataka znači da su njegovi oglasi tako dobro ciljani i personalizovani i tako dobro zakamuflirani u feedovima vesti da mnogi korisnici verovatno ne bi imali ništa protiv da moraju da skroluju pored njih.
To ukazuje na preteći problem. Kompanije društvenih medija poput Facebooka, koje ostvaruju 97,5 odsto svojih prihoda od oglasa, postigle su visoke procene zbog naizgled nezaustavljivog rasta digitalnog oglašavanja. Ipak, taj će rast usporiti u sledećih nekoliko godina na otprilike sedam odsto u 2026. sa gotovo 16 odsto ove godine, prema nedavnoj prognozi Marketer Inc., kompanije za istraživanje tržišta. Facebook i Snap su toliko povezani sa oglasnim modelom da nemaju izbora osim diverzifikacije.
"Facebook interno zna da njegova aplikacija umire", rekao je Matt Navarra, nezavisni savetnik za društvene medije. "Sada cedi svaki novčić koji može". Multimilijardersko ulaganje Marka Zuckerberga u virtualnu stvarnost veliki je i rizičan pokušaj širenja, kao i pokušaj da uvede plaćene opcije.
Ako Facebook može naterati čak pet odsto od svojih otprilike tri milijarde aktivnih korisnika da plaćaju tri dolara mesečno za dodatnu opciju na Instagramu ili Facebooku, što bi donelo oko 5,4 milijarde dolara godišnje. Iako je to delić od 117 milijardi dolara koje je Facebook zaradio od oglašavanja prošle godine, to bi moglo pomoći da se nadoknadi nadolazeće usporavanje potrošnje na digitalne oglase.
To bi takođe popunilo deo vakuuma koji je ostavilo Appleovo finansijski razorno ažuriranje privatnosti prošle godine, što je dovelo do toga da 37 odsto korisnika iPhonea ili iPada u SAD-u odbije da bude praćeno od strane oglašivača, prema istraživaču Insider Intelligence. Taj će potez koštati Metu 14,5 milijardi dolara prihoda u 2022, procenjuje istraživačka kompanija Lotame Solutions Inc.
Teško je videti da Facebook može nadoknaditi taj nedostatak sa nekim novim opcijama, ali nema drugog izbora nego da pokuša - i to brzo. Nadajmo se da Zuckerberg neće biti u iskušenju da oglase učini još dosadnijim od YouTubovih.