Sve oči uprte su u Intel - hoće li se tehnološki gigant ponovo pojaviti

Verovatno nema doma ili kancelarije u zemljama Adria regiona u kojima poslednjih decenija bar jednom nije bio računar sa procesorima Intela, američke kompanije koja je važila za giganta u tehnološkom svetu, ali koja se poslednjih godina muči da uhvati korak s konkurencijom u vreme veštačke inteligencije. Ipak, kraj leta pokazao je da se u pozadini loših rezultata dugo radilo na planu za povratak, čiji bi ishod trebalo da bude poznat već 2026. godine, kada će kompanija morati da pokaže da je sposobna da proizvodi čipove koji zadovoljavaju zahteve novog vremena i s kojima bi ponovo mogla da se nametne na tržištu.

 

Poslednjih dana avgusta američka vlada objavila je da ulazi u vlasničku strukturu Intela, potom je Nvidia saopštila da će investirati pet milijardi dolara u zajedničku proizvodnju procesora za računare i centre za podatke sa Intelom, a prema informacijama Bloomberga, pregovara se i o ulaganju Applea. Ova dešavanja privukla su pažnju investitora i tokom nedelje dovela do značajnog rasta cene Intelovih akcija.

 

 

Kontroverzna državna investicija za stratešku pobedu SAD

Intel je 22. avgusta saopštio da je postigao dogovor s administracijom Donalda Trumpa o "podršci kontinuiranoj ekspanziji američkog liderstva u tehnologiji i proizvodnji". Prema uslovima dogovora, američka vlada obavezala se da investira 8,9 milijardi dolara u obične akcije Intela, što je predstavljeno kao korak koji "odražava poverenje koje administracija ima u Intel za unapređenje ključnih nacionalnih prioriteta i kritično važnu ulogu kompanije u širenju domaće industrije poluprovodnika".

"Kao jedina kompanija za poluprovodnike koja u SAD sprovodi vrhunska istraživanja i razvoj proizvodnje, Intel je duboko posvećen obezbeđivanju da se najnaprednije tehnologije na svetu proizvode u Americi", izjavio je tada Lip-Bu Tan, izvršni direktor Intela. "Usmerenost predsednika Trumpa na proizvodnju čipova u SAD vodi ka istorijskim ulaganjima u vitalnu industriju koja je sastavni deo ekonomske i nacionalne bezbednosti zemlje. Zahvalni smo na poverenju koje predsednik i administracija imaju u Intel i radujemo se radu na unapređenju američke tehnologije i liderstva u proizvodnji."

 

 

 

Howard Lutnick, američki sekretar za trgovinu, tada je izjavio da "ova administracija ostaje posvećena jačanju dominacije naše zemlje u veštačkoj inteligenciji, a samim tim i nacionalnoj bezbednosti".

Intel trenutno značajno proširuje domaće kapacitete za proizvodnju čipova, ulažući više od 100 milijardi dolara u širenje svojih lokacija u SAD. Očekuje se da najnovija Intelova fabrika u Arizoni počne masovnu proizvodnju kasnije ove godine, koristeći najnapredniju tehnologiju za poluprovodnike na američkom tlu.

Za Vašington, problemi Intela predstavljaju svojevrsnu geostratešku slabost. Administracije i Bidena i Trumpa podjednako su tretirale poluprovodnike kao prioritet nacionalne bezbednosti. S obzirom na to da Kina masovno ulaže u sopstveni sektor čipova, a Tajvan se smatra tačkom geopolitičke nestabilnosti, američki zvaničnici vide Intel kao jedinu kompaniju sposobnu da proizvodi vrhunske čipove na američkom tlu. Ulaganje američke vlade, iako kontroverzno, već se isplatilo na papiru – paket od 8,9 milijardi dolara porastao je u vrednosti za više od četiri milijarde, jer su Intelove akcije u septembru skočile.

Nvidia ulaže u Intel, ali koristi tajvanske čipove

Veliko iznenađenje stiglo je prošle nedelje kada je Nvidia najavila ulaganje od pet milijardi dolara u Intel i zajednički razvoj čipova za personalne računare i centre za podatke. Dve kompanije predstavile su svoj dogovor kao spajanje proizvoda koje im otvara vrata ka segmentima tržišta do kojih trenutno ne dopiru, što bi, prema rečima izvršnog direktora Nvidije Jensena Huanga, moglo vredeti i do 50 milijardi dolara godišnje.

Bloomberg

Ipak, kada je na konferenciji za novinare upitan da li će Nvidia koristiti Intelove usluge, Huang je odgovorio da će ostati klijent TSMC-ja (Taiwan Semiconductor Manufacturing Co) dok procenjuju Intelovu tehnologiju.

Taj odgovor naglašava fundamentalni problem Intela, investitori su možda spremni da finansiraju preokret, ali ostaje neizvesno da li će kompanija uspeti da se nametne na tržištu i obezbedi kupce, odnosno rast prihoda.

Stari poznanici

Prema informacijama Bloomberga, Intel se obratio i Appleu kako bi obezbedio ulaganje. Sporazum sa Appleom, dugogodišnjim klijentom koji se poslednjih pet godina oslanja na sopstvene procesore, bio bi dodatna potvrda Intelovih pokušaja povratka. Ipak, malo je verovatno da bi Apple ponovo koristio Intelove procesore u svojim uređajima. Najsofisticiranije čipove za iPhone i dalje proizvodi TSMC.

Apple i Intel imaju dugu i napetu istoriju. Appleovi računari Mac godinama su koristili Intelove procesore, ali se od 2020. kompanija udaljava od tog dobavljača, u sklopu šire strategije razvoja sopstvenih komponenti. Apple je 2019. preuzeo i najveći deo Intelovog poslovanja sa modemskim čipovima.

Bloomberg Mercury

U poslednje vreme Apple nastoji da pokaže kako značajno ulaže u SAD, iako je najveći deo proizvodnje u inostranstvu. Na događaju u Beloj kući u avgustu, kompanija je najavila plan da u naredne četiri godine potroši 600 milijardi dolara na domaće inicijative, što je povećanje u odnosu na ranije obećanih 500 milijardi dolara.

Generalni direktor Applea Tim Cook izjavio je za CNBC da bi konkurencija bila dobra za industriju čipova. "Voleli bismo da vidimo povratak Intela", rekao je Cook.

Intelove akcije skočile su 6,4 odsto i dostigle 31,22 dolara na Njujorškoj berzi, nakon što je Bloomberg News objavio da se vode razgovori.

Daleko od uspeha

Pitanje je da li ovakva ulaganja i partnerstva mogu da ožive Intel. Odgovor zavisi od toga da li će kompanija obezbediti prodaju velikim klijentima, što bi garantovalo da njene skupe fabrike rade gotovo punim kapacitetom. Projekcije sa Wall Streeta za profitabilnost u 2025. i 2026. jedva su se promenile tokom proteklog meseca, pokazuju prosečne procene analitičara koje je prikupio Bloomberg. Predviđa se da će Intel 2025. ostvariti prilagođenu neto dobit od 640 miliona dolara na prihod od 52 milijarde dolara.

Bez poboljšanih izgleda, vrednovanje Intela, već na dot-kom nivoima, postaje sve skuplje. Ako cena akcije ostane na trenutnih nešto više od 30 dolara, njima bi se trgovalo po oko 43 puta većoj vrednosti od zarade na kraju fiskalne 2026, prema aktuelnim prognozama analitičara. Taj broj bi pao na približno 24 puta veći od zarade ukoliko bi cena akcije ostala nepromenjena i tokom fiskalne 2027.

 

 

Ali ako se cena akcija Intela pomeri ili njegova stvarna dobit odstupi od trenutnih procena, ti iznosi mogli bi se drastično promeniti. U scenariju gde bi kompanija ispunila trenutne prognoze analitičara za fiskalnu 2026. i cena akcije porasla na 50 dolara, približno nivoima s kraja 2023. godine, odnos cene i zarade za prethodnih 12 meseci skočio bi na više od 70.

To otežava investitorima da opravdaju kupovinu akcija po trenutnoj ceni, iako Intel sada ima i Nvidiju i Trumpa na svojoj strani, naveo je Bloomberg.

 

 

Prošle nedelje, analitičar Citigroupa Christopher Danely snizio je preporuku za Intel sa "neutralno" na "prodati" zbog previsokog vrednovanja, dodajući da njihov livački biznis "ima minimalne šanse za uspeh".

"Postoje trenuci kada možete da kažete da vrednovanje nije važno, ali to obično važi u okruženju održivog, snažnog i ubrzanog rasta zarade, a to nije slučaj kod Intela", rekla je Nancy Tengler, izvršna direktorka kompanije Laffer Tengler Investments, koja upravlja imovinom od 1,6 milijardi dolara.

Problem je što su kapitalni troškovi Intela projektovani na oko 18 milijardi dolara ove i 15 milijardi dolara naredne godine, što njegov slobodni novčani tok gura duboko u negativnu teritoriju.

"Količina novca potrebna za izgradnju fabrike i vreme koje je potrebno su ogromni", rekla je Tengler, dodajući da će biti i pitanja koliko bi takva fabrika bila konkurentna. "Mnogo stvari bi moralo da se poklopi."

- U pisanju pomogli Ryan Gould, Liane Baker, Jeran Wittenstein i Ryan Vlastelica.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar