Na domaćim oglasnim platformama, pored automobila, stanova i opreme, razvila se ponuda i potražnja za firmama. U ponudi su različite delatnosti – od kafića, restorana, dečjih igraonica, preko transportnih preduzeća, firmi za proizvodnju nameštaja i odeće, pa sve do benzinskih pumpi. Raznolike su i delatnosti i cene. Za ulazak u preduzetničke vode potrebno je izdvojiti, bar prema trenutnoj ponudi, od 2.500 evra do čak 350.000 evra, koliko košta poljoprivredno gazdinstvo u Bosilegradu.
Konkretno, restoran zdrave hrane u TC Galerija prodaje se za 198.888 evra, a u tu cenu ulaze, kako navodi oglašivač, kompletan ugostiteljski biznis (ne lokal), uključujući brend, opremu i razrađeno poslovanje.
Farmaceutsku firmu koja, kako piše u oglasu, nikada nije bila u blokadi i "nema nikakvih zaduženja prema dobavljačima", ali "poseduje lager robe oko 3.200.000 dinara nabavne vrednosti i oko 11.000.000 dinara prodajne vp vrednosti i oko 18.000.000 mp vrednosti" moguće je kupiti za 20.000 evra, a za isto toliko može se pazariti i teretana koja radi već 14 godina.
Opširnije
Život van reflektora - kada se karijera završi, uspeh tek počinje
Kada se sezona završi, a kamere se ugase, mnogi sportisti, umetnici nalaze se pred važnom životnom raskrsnicom. Na Forumu menadžera „Život van reflektora“ govorili su o izazovima, novim počecima.
30.05.2025
Da li žene u Srbiji teže dolaze do početnog kapitala za ulazak u preduzetničke vode
Žene u Srbiji uglavnom osnivaju male i mikro biznise, a najčešće su im potrebna bespovratna sredstva kako bi stale na noge.
21.04.2025
Školovali se u Beču, ali su se vratili u Srbiju da rade u očevoj firmi
Porodična kompanija Inmold, koja je bila u užem izboru za E&Y preduzetnika 2022. godine, proizvodi robote i mašine za brizganje plastične ambalaže za prehrambenu i hemijsku industriju.
07.01.2025
Kamping u Srbiji: kako pokrenuti isplativ biznis
Šta je potrebno za pokretanje kampa i koliko brzo se investicija može vratiti
06.12.2024
Mišković: Nervozan sam jer Delta ništa ne prodaje i ne kupuje
Vlasnik Delta holdinga na predstavljanju knjige najavio nove poslove kompanije
22.11.2024
Za kafanu na Bulevaru revolucije u Beogradu, sa 120 sedećih mesta, budući vlasnik treba da izdvoji 25.000 evra, a za plantažu oraha u Kovinu sa 550 sednica na dva hektara, sa "očekivanim neto prihodom u osmoj godini 56.000 evra" treba izdvojiti 149.000 evra.
Prva platforma, registrovana u Beogradu, za povezivanje kupaca i prodavaca mikro i malih biznisa, pojavila se još pre osam godina.
Milovan Zvijer, advokat specijalizovan za pružanje pravnog savetovanja u M&A transakcijama (postupcima kupovine i prodaje kompanija), u razgovoru za Bloomberg Adriju kaže da prodaja i kupovina firmi preko interneta funkcioniše u celom svetu i da Srbija u tom pogledu ne predstavlja izuzetak.
"Potreba za takvim načinom izlaska ili ulaska u biznis očigledno postoji, ali pre svega u kontekstu mikro i malih biznisa. Mada se s vremena na vreme na tim oglasima pojavi i neki d.o.o. veće vrednosti, ali to je dosta retko. Mali nemaju finansijske resurse za profesionalne savetnike, niti vremena za dugotrajne pripreme za prodaju, pa su internet platforme za njih dobra opcija", kaže Zvijer i dodaje da su razlozi za prodaju mikro i malih biznisa više lični nego poslovni.
Prodaju firme iz ličnih razloga
"Uglavnom kod vlasnika mikro i malih biznisa dođe do neke vrste zasićenja, manjka ideja kako dalje voditi biznis, ili se s druge strane javi neka nova poslovna ideja, pa se fokus prebaci na nju i praktično, sasvim logično, onemogući pokretaču mikrobiznisa da nastavi aktivno da se bavi tim poslom", objašnjava on.
Ipak, upozorava da kupovina malog biznisa takođe sa sobom nosi rizike. Zbog toga, ističe, neophodno je detaljno proveriti stanje firme i angažovati pravne i finansijske stručnjake pre nego što se potpiše bilo kakav ugovor o kupovini.
"Rizici postoje i oni nisu nužno mali. Zato je neophodno da se sa onim ko oglašava prodaju posla uspostavi lični kontakt, da se uradi 'due diligence' kako vlasnika, tako i posla, i da se proceni da li postoji nešto iz prošlosti što bi moglo u budućnosti da optereti onog koji preuzima posao", naglašava Zvijer.
Mali biznis, a velika briga
Kako kaže, preduzetničke radnje ne mogu da se kupe, pa se kod njih najčešće prave 'asset dilovi' (kupovina inventara, brenda i druge imovine), što je, ističe, često bezbednija opcija nego preuzimanje celog d.o.o., koji možda ima neke dugove iz prošlosti.
"Mali i mikro biznisi su često rizična kategorija za kupovinu. Pretpostavka je da su najuređeniji biznisi, mada to nije uvek slučaj, oni koji su listirani na globalnim berzama, zato što imaju korporativno upravljanje i mnogo veći nivo transparentnosti. Što je biznis veći, pretpostavlja se da je s vremenom postao uređeniji", ističe on.
U poslednjih deset godina tržište prodaje malih i srednjih preduzeća u Srbiji postalo je znatno zrelije, a sama ideja o prodaji biznisa više nije tabu tema, smatra Zvijer.
"Nekada je prodaja biznisa bila gotovo sramota – jer ako ti firma dobro radi, zašto bi je prodavao? Danas znamo da se najčešće prodaju biznisi koji dobro posluju, jer niko ne kupuje blistavu prošlost, već pretpostavljenu svetlu budućnost", kaže on.
Velike firme prodaju potencijal
On objašnjava da su razlozi za prodaju srednjih i velikih firmi različiti, ali da se najčešće svode na dve grupe – lične i tržišne. Među ličnim razlozima često su odsustvo naslednika ili njihova nespremnost da preuzmu firmu, ali i hronični pritisak kojem su porodice vlasnika izložene zbog vezivanja celokupne imovine i života za uspeh ili neuspeh jednog biznisa.
"Kod nas se često dešava da su 'sva jaja u jednoj korpi'. Vlasnik i njegova porodica u potpunosti su vezani za uspeh firme, kroz jemstva, ličnu imovinu i emocionalnu uključenost. U jednom trenutku, to postaje ogroman teret i prodaja se javlja kao izlazak iz te izloženosti", objašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.
Tržišni razlozi mogu biti povezani sa ukrupnjavanjem industrije, kada se firma suočava sa realnošću da ne može dugoročno da parira većim igračima.
"Ako kompanija nema kapacitet da se tržišno bori sa većim sistemima, nekad je bolje da je preuzme neko ko ima snagu da je razvija dalje."
Depositphotos
Najteži je 'dan posle' za vlasnika
Jedan od najvažnijih, ali često zapostavljenih segmenata u procesu prodaje firme jeste – "dan posle" za samog osnivača. Dok se poslovanje kompanije uglavnom može nastaviti bez većih potresa, pa i dobiti novu energiju sa novim vlasnikom, za osnivača je to često duboka i vrlo emotivna lična promena.
"Jedan vlasnik je rekao da mu je firma treće dete, a supruga je dodala: 'Nije treće, nego prvo'. To dovoljno govori o emocionalnoj vezi", navodi Zvijer.
On naglašava da je proces pripreme osnivača za "dan posle", bilo da prodaju ili prenose firmu na naslednika, jedan od ključnih aspekata kojem se možda posvećuje nedovoljna pažnja.
Šta posle prodaje? Praznina kojoj se retko ko pripremi
"Osnivačima je potrebno vreme da se pripreme za život bez firme. Najuspešnije tranzicije se ne mere po iznosu prodaje, već po tome kako se osnivač snašao nakon nje. Primeri i uspešnih i neuspešnih tranzicija su zaista brojni i ja bih rekao da na uspešnost tranzicije u najvećoj meri utiču lične karakteristike osnivača. Da li ima hobije? Da li ima prijatelje? Da li zna ko je kada nije 'vlasnik firme'? Naslednik jednog vlasnika koji je prodao biznis mi je rekao: 'Moj otac bi sve vratio samo da ponovo ima firmu i 200 zaposlenih koje sluša i koji ga slušaju'. To je realnost koju je teško zameniti novcem ili pecanjem", zaključuje sagovornik.
Očigledno je da, u vremenu kada se određeni broj vlasnika odlučuje da izađe iz posla, ključno pitanje više nije samo da li će firma biti prodata – već kako to uraditi pametno, uz dobru pripremu i bez nepotrebnih emotivnih lomova.
.webp){kind=icon}
