Uprkos tome što rizici za otvaranje auto-kampa nisu preveliki, a interesovanje za ovaj vid odmora svake godine raste, izgleda da se ljudi u Srbiji još uvek ne usuđuju da krenu u ovaj posao. Razlozi za to su različiti, od nedostatka infrastrukture i slabe informisanosti, do nedostatka promocije kamping turizma.
Pored toga, kamperi su najplatežniji gosti u vanpansionskoj potrošnji i u proseku troše oko 70 evra po osobi dnevno, pa nema sumnje da je reč o biznisu koji se isplati.
Prema rečima Vladimira Đumića, predsednika Kapming asocijacije Srbije, početna investicija u kamp je oko 60.000 evra, mada može biti i manja, u zavisnosti od toga koliko su troškovi obezbeđivanja osnovne infrastrukture.
Opširnije
Turisti duže borave u Srbiji, ali visoka inflacija kvari sliku
Iako srpski turizam ima perspektivu, rastuća inflacija uticaće na usporavanje turističkih kretanja, rekao je direktor YUTA Aleksandar Seničić.
22.11.2022
Šta je glamping turizam, kojem se u Srbiji predviđa pravi bum
Jedno od opcija bilo je kampovanje, ali već su poznati razlozi zašto to nije za svakog, iako većina ljudi voli da provodi vreme u prirodi.
02.01.2023
Balkan na putu ka luksuznom turizmu: Srbija atraktivna cele godine
Kako se države Adria regiona bore da privuku premijum turiste? Upravo tu temu otvaramo sa stručnjacima iz industrije, inspirisani predstavljanjem Balkana, kao turističke destinacije, na najvećem svetskom sajmu za putovanja u Londonu.
14.11.2024
Pet idealnih destinacija za produženi vikend - na sat vremena od Beograda
Srbija je jedna od brojnih zemalja koje obeležavaju Dan primirja 11. novembra, a budući da taj praznik ove godine pada u ponedeljak - eto idealne prilike da organizujete kvalitetan produženi vikend negde van gradskog haosa.
09.11.2024
"Ukoliko domaćinstvo već ima svu neophodnu infrastrukturu, kuhinju, trpezariju, mesta za roštilj, druženje – troškovi su značajno manji", objašnjava Đumić za Bloomberg Adriju.
Za početak - minimum 20 ari
Da bi se krenulo u ovaj biznis, prvo je potrebno izabrati odgovarajuću lokaciju za uređenje prostora za odmor gostiju koji vole kamping smeštaj. To može biti, kaže Đumić, zemljište čija je površina ravna ili pod nagibom, minimum od 20 do 30 ari.
"Najbitnije je da parcela bude ocedita, odnosno da se na terenu voda ne zadržava. Idealno je da bude rastinja na terenu ili da jednim delom bude oivičen drvećem, šumom, a drugim otvoren ka proplanku, jezeru, reci", ističe on i dodaje da lokacija treba da zadovolji minimalne tehničke uslove koje propisuje Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija – struja, voda, ograđivanje terena, sanitarni uslovi (minimum dva tuša i dva toaleta za 20 kamping parcela).
Ukoliko je reč o poljoprivrednom zemljištu, potrebna je, kaže Đumić, registracija poljoprivrednog gazdinstva za bavljenje seoskim turizmom, a otvaranjem posebnog "agro računa" u banci može se krenuti sa radom.
"Povrat investicije zavisi od toga gde se nalazi i koliko je dostupan kamp, koliko se ulaže u promociju, da li kamp privlači domaće goste i tranzitne kampere. Najprofitabilniji su oni koji se nalaze blizu većih turističkih centara", ističe on.
Srbija - neiskorišćen potencijal
Srbija ima značajan potencijal za kamping industriju, ali je ona u našoj zemlji slabo razvijena. U 38 kampova u Srbiji ostvari se u sezoni od 150.000 do 200.000 noćenja, dok je u pojedinim zemljama Evrope, ali i regiona, taj broj višestruko veći. Recimo, u susednoj Hrvatskoj tokom prošle godine realizovano je čak 21,5 miliona noćenja, dok se evropski kampovi mogu pohvaliti sa skoro 500 miliona noćenja tokom godine.
Uspešne priče - kamp na pradedinom pašnjaku
Branko Pilić, vlasnik kampa "Oaza" na Vračevgajskom jezeru, vratio se pre 12 godina iz Amerike i na pradedinom pašnjaku pokrenuo kamp koji je danas jedan od najposećenijih kampova u zemlji.
"Kriza u Americi u to vreme uticala je na to da se vratim na imanje mog pradede. Prenamenom građevinskog zemljišta, koje je nekada bilo pašnjak, dobijena je dozvola da se ovde gradi hotel. Tada nisam bio u finansijskoj mogućnosti da se upustim u tako velik poslovni poduhvat, pa sam se odlučio za kamp, pošto je u to vreme već postojao jedan kamp u Beloj Crkvi", rekao je Pilić u julu za Bloomberg Adriju.
Gosti su, prema Pilićevim rečima, veoma različiti - ambasadori iz Beograda, uspešni poslovni ljudi, vlasnici kompanija, a česti gosti su i stranci.
"Imali smo priliku da ugostimo jednu grupu Holanđana koja je došla sa 120 vozila i oko 240 ljudi. Bitno je da naši ljudi shvate da investicija u kamp ne može da se vrati za godinu dana. Tek posle treće godine mi smo prestali da dajemo novac iz džepa i otada, znači posle treće godine, kamp može samo da napreduje", ističe on.
Najbogatiji najčešći gosti u kampovima
Trenutno kamping turizam u velikim evropskim zemljama čini više od 25 odsto ukupnog turističkog prometa, a velike prihode od ove industrije ostvaruju Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska, a u regionu Hrvatska i Slovenija.
Prema nekim procenama, u Evropi ima oko tri miliona kampera, i svake godine registruje se oko 220.000 novih vozila, pri čemu kontinentalni kampovi beleže sve veći broj noćenja. Nema sumnje, kamping turizam će sve više dobijati na masovnosti i popularnosti jer ljudi su pod stresom, umorni od urbanog načina života.
"Spoj seoskog turizma i kamping turizma je atraktivan turistički proizvod koji treba da negujemo i razvijamo – mali kampovi u seoskim domaćinstvima su dragoceni. Takav proizvod u Evropi ne postoji, izuzev nešto malo na jugu Italije i u Francuskoj", naglašava Đumić i napominje da razvijanje kamping turizma u seoskim domaćinstvima, osim dodatnih prihoda za članove porodice, može biti veoma podsticajno za ukupan ekonomski razvoj, jer pruža mogućnosti za ponudu niza drugih usluga, pa time i otvaranje novih radnih mesta.
Husein Memić, ministar turizma, nedavno je izjavio da su trećina turista u Srbiji kamperi i da su Srbiji neophodni kampovi da bi kamperi imali gde da se parkiraju i zadrže.
"To su ljudi koji neće glamur u smislu spa-centara i hotela. Oni hoće interaktivnost sa lokalnim stanovništom, da dođu sa svojim porodicama, da jedu zdravu hranu i da budu odvojeni od gradske buke", rekao je Memić.
Kao što je Bloomberg Adria ranije pisala, najbolje lokacije za kampovanje u Srbiji su u Zapadnoj Srbiji, niz Dunav ka Bugarskoj i Rumunskoj granici, kao i brojna mesta pored reka i jezera. Srbija već ima kampove koji su na glasu u Čeneju kod Novog Sada, u okolini Vrnjačke Banje, Mokroj Gori, na Tari.