Živimo u svetu u kome nove tehnologije donose veće i brže promene nego što je to bilo u prethodnih 100 godina. Promene dodatno dobijaju na ubrzanju sa razvojem veštačke inteligencije (AI), a posebno sa pojavom generativnog AI-ja gde preko 70 odsto stvorene nove vrednosti dolazi kroz primenu u četiri poslovne funkcije: rad sa kupcima, marketing i prodaja, softverski inženjering i istraživanje i razvoj.
Međutim, iako primena veštačke inteligencije i drugih novih tehnologija ostaje među strateškim prioritetima kompanija, biznisi se i dalje bore da ostvare pune efekte i unaprede performanse kroz upotrebu novih tehnologija. Većina takvih projekata ne dostigne svoje ciljeve, međutim, tamo gde ti projekti uspeju, promene su ogromne, pokazao je okrugli sto Bloomberg Adria „Nove tehnologije u službi biznisa“, na kome su učestvovali predstavnici uspešnih kompanija sa tržišta Srbije.
O tome koji su izazovi i načini da se prevaziđu prepreke u razvoju koji je zasnovan na novim, digitalnim tehnologijama, ali i o tome koje su to nove tehnologije koje dolaze i kakva je njihova primena u biznisu, razgovarali su Jovan Tomić, direktor korporativne prodaje u Orion telekomu; Pjer Vučković, direktor za strategiju, planiranje i razvoj mreže u kompaniji CETIN; Natali Delić, izvršna direktorka za strategiju i digital u kompaniji Telekom Srbija, i Goran Stojadinović, glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja u kompaniji A1 Srbija.
Na pitanje zašto digitalizacija i primene AI, iako je jedan od glavnih strateških prioriteta većine kompanija, ne daje rezultate, direktor korporativne prodaje u Orion telekomu Jovan Tomić kaže da su razlozi mnogobrojni i često međusobno povezani.
„Jedan od najvećih izazova leži u nedostatku adekvatnih podataka. Kvalitetni, relevantni i dobro organizovani podaci su osnova za uspešnu implementaciju veštačke inteligencije, a njihov nedostatak i loš kvalitet može značajno da ograniči efikasnost projekata AI’’, naglašava Tomić.
Jovan Tomić, direktor korporativne prodaje, Orion telekom. Foto: Promo / Bloomberg Adria
A kao razlog ovom „šumu podataka“ Pjer Vučković, direktor za strategiju, planiranje i razvoj mreže u kompaniji CETIN, dodaje i nedostatak strategije i sagledavanja šire slike.
„Prvo, trebalo bi da imamo strategiju zašto nešto koristimo, koji problem rešavamo, jer nova tehnologija sama po sebi ne rešava problem, a mislim da toga kompanije često nisu svesne kada je AI u pitanju. Drugo je svakako već pomenuti razlog kvalitet podataka, a treće je znanje - ljudi i sve što to podrazumeva. Tek onda dolaze na red problemi pri implementaciji, testiranje i integracija sa postojećim procesima u kompaniji ili njihova transformacija. Ali možda bi morali da pre svega toga stavimo nerealna očekivanja“, istakao je Vučković.
Pjer Vučković, direktor za strategiju, planiranje i razvoj mreže, CETIN. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Ali kaže Natali Delić, izvršna direktorka za strategiju i digital u Telekomu Srbija, ta nerealna očekivanja su deo prirodno puta do primene AI u poslovanju kompanija.
„U suštini, svaka nova tehnologija, pa tako i veštačka inteligencija, prolazi kroz tri faze: velika očekivanja se naduvaju do nerealnih očekivanja, i to smo videli prošle godine kada je generativni AI prema Gartnerovoj „hype cycle“ analizi bio na vrhu grafika naduvanih očekivanja. Zatim sledi faza razočarenja, i to vidimo sada posle godinu i po dana od početka hajpa, što je takođe, potpuno prirodno. I tek u trećoj fazi dolazimo do realne produktivnosti. Kada nađemo pravi način kako da se primeni. A pravi način je da znamo koji problem bi trebalo da rešimo, kako da definišemo ciljeve i kako da to sprovedemo“, nadovezala se Delić.
Natali Delić, izvršna direktorka za strategiju i digital, Telekom Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Goran Stojadinović, glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja u A1 Srbija, to je slikovito definisao kao „sa tehnologijom smo još uvek na vi“.
„A treba da pređemo na ‚ti‘, za šta je potrebno još neko vreme da naučimo da novu tehnologiju koristimo. No, ni u istoriji nijedna nova tehnologija nije davala u svom početku svoj puni potencijal, nego je trebalo neko vreme da se on ostvari. Pogledajmo razvoj interneta u poslednjih 25 godina, koliko je trebalo da od čitanja neke osnovne informacije na sajtu dođemo do Google pretraživača i potom, zbog nastanka širokopojasnog interneta i vajerles širokopojasnog interneta, gde su telco-operateri odigrali veliku ulogu, dođemo do mapa i mobilnog bankarstva. Treba vremena da ta prava vrednost dođe“, ističe Stojadinović.
Goran Stojadinović, glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja, A1 Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Šta kompanije dobijaju na klaudu
Bloomberg
Nova tehnologija generativne veštačke inteligencije donela je potrebu za AI servisima, a to znači i veću tražnju za „cloud computingom“. Samo u slučaju Microsofta , u 2024. godini tržišta očekuju rast prihoda od 15 odsto, što je iznad očekivanja za čitav tehnološki sektor, i taj rast je baziran na klaud uslugama. Upravo, poslovanje na oblaku mogao bi da bude i generator rasta u srpskoj privredi.
„Savremene kompanije sve više pristupaju mogućnostima veštačke inteligencije softverskim rešenjima koje dobijaju putem klaud platformi, a klaud usluge su postale temelj za razvoj sofisticiranih AI aplikacija. To daje skalabilnost i brzinu implementacije, a korisnicima je dostupna i najmodernija infrastruktura i alati, ali i uvek dostupna lokalna podrška, što znaju da cene lokalne i regionalne kompanije. Takav razvoj predstavlja fundamentalni pokretač rasta primene klaud rešenja i u našoj privredi i omogućuje organizacijama da postanu agilnije, inovativnije i konkurentnije na tržištu“, napominje Jovan Tomić.
[A person sitting at a desk Description automatically generated] Jovan Tomić, direktor korporativne prodaje, Orion telekom. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Struja, voda i signal danas se podrazumevaju
CETIN obezbeđuje tzv. „bread and butter“, a to je brza, dostupna, pouzdana i sigurna mreža i infrastruktura za besprekoran protok i čuvanje podataka, omogućavajući svojim korisnicima da zadovolje specifične potrebe svojih potrošača, kaže Pjer Vučković.
„Mi moramo da razumemo i potrebe naših korisnika, ali i korisnika naših korisnika. Taj aspekt, šta je njima bitno, veoma je važan. Danas, rasprostranjenošću bežičnog interneta, struja, voda i signal su tri osnovne stvari koje svi ljudi očekuju na svakom mestu. Naše je da rešimo koja tehnologija, na kom mestu i u kom trenutku to može da podrži“, rekao je direktor za strategiju, planiranje i razvoj mreže u kompaniji CETIN.
Goran Stojadinović, glavni direktor prodaje poslovnim korisnicima i razvoja ICT rešenja, A1 Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Goran Stojadinović iz A1 Srbija je to ilustrovao konkretnim primerom.
„Ako imate pismenu žalbu korisnika, danas operator u korisničkom centru mora da to pročita, možda i više puta, da bi razumeo šta je problem i koja mu je geneza, zatim da uđe u jedan ili više sistema šta korisnik koristi od usluga i gde je možda nastao problem, i tek onda uđe u sastavljanje odgovora korisniku. Koliko god vi to efikasno postavili, obučili operatore, to ne može da se završi brže od pola sata ili četrdeset pet minuta. I, vrlo verovatno, dobićete neki odgovor koji je „četvrtast“, odnosno opšti i pitanje je da li će korisnik biti zadovoljan. Ali ako biste iskoristili generativni AI, koji može da pročita žalbu, razume kontekst, čak i sentiment onoga što se nalazi u primedbi korisnika, zatim zaroni u vaše podatke, pronađe problem i kreira ne jedan nego tri odgovora s različitim stilovima, onda imate rešenje. A operator će na kraju to da iskontroliše, uradi malu doradu, i za deset ili petnaest minuta korisnik može da ima odgovor“, objasnio je Stojadinović.
Natali Delić, izvršna direktorka za strategiju i digital u Telekomu Srbija je naglasila da će upravo sa upotrebom AI ljudi da dobiju bolju, personalizovanu uslugu.
„Paradoksalno je što se ljudi boje 'nečovečnosti' veštačke inteligencije ali, u stvari, sa veštačkom inteligencijom mi možemo da dobijemo mnogo bolji i personalizovaniji odgovor korisniku nego što može da mu pruži naš agent, koji ne može da drži u glavi toliku količinu podataka o svim uslugama i mogućnostima. A upravo se na suviše 'standardizovane odgovore' agenata žali najveći broj korisnika. Mislim da možemo da iskoristimo ovu tehnologiju da poboljšamo i iskustvo korisnika i performanse kompanije“, napominje Delić.
Šta GenAI donosi telco kompanijama
Bloomberg
Istraživanje Bloomberg Inteligence pokazuje da rastuća tražnja za generativnim AI proizvodima može da doda oko 280 milijardi dolara novog softverskog prihoda. I telco industrija je prepoznala potencijal, samo je pitanje u kom segmentu svog biznisa može da ga najbolje ostvari.
Natali Delić iz Telekoma Srbija napominje da unutar telco kompanija postoje različite oblasti, a da skoro svaki segment poslovanja može da se unapredi korišćenjem AI-ja.
„Ali ne samo generativnog AI već tradicionalne veštačke inteligencije, odnosno mašinskog učenja. Ne možemo, niti bi trebalo, te dve tehnologije razdvajati jer one se dopunjuju. Veliki potencijal primene je, svakako, na delu koji se tiče korisnika, odnosno interakcije sa njima, gde se informacije prikupe i pripreme mnogo brže i budu kvalitetnije. Može da se napravi mnogo bolja, personalizovana ponuda, zaista prema potrebama krajnjeg korisnika. Korisničko iskustvo tako može da se mnogo unapredi, a mi već koristimo generativni AI u našim marketinškim kampanjama, za kreiranje digitalnog kontenta za targetiranje određene grupe korisnika“, objašnjava Delić.
Međutim, ne treba zaboraviti, ističe Delić, ni pozadinske procese.
„Telco industrija je jedna od formalno vrlo regulisanih industrija, gde imate puno pravila koja se moraju primeniti i to na mnogo ugovora koje imate sa korisnicima. To znači i puno odluka, puno prezentacija, specifikacija i raznih drugih dokumenata. Tu generativni AI ja vidim kao veliku šansu da unapredimo procese upravljanja i, na kraju krajeva, generisanja tih novih dokumenata. I treća oblast je sve ono što se tiče mrežnih i informacionih tehnologija, gde možemo da veoma mnogo unapredimo procese korišćenjem AI“, ističe Delić.
Natali Delić, izvršna direktorka za strategiju i digital, Telekom Srbija. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Novi projekti za nove generacije
Na šta su trenutno fokusirane investicije telco sektora u vezi sa AI projektima, na okruglom stolu Bloomberg Adria širem auditorijumu približio je Goran Stojadinović iz A1 Srbija.
„Kada pričamo o projektima, mi imamo jedan koji je 'back to basics' i tiče se razumevanja u kojoj meri mi možemo da obezbedimo korisnicima da u punoj meri imaju pristup internetu velikih brzina, s obzirom na to kolika je količina i brzina podataka kojima mi baratamo zbog širenja informacione strukture biznisa generalno. S tim u vezi, krenuli smo ove godine sa projektom izgradnje naše optičke infrastrukture, čija će manifestacija biti sledeće godine. Taj deo ne smemo da zanemarimo, jer ulaganja telco operatera su u tom domenu iz godine u godinu sve veća i moraju da prate širenje tehnologija, a i sam generativni AI traži jači širokopojasni internet. S druge strane, kod unapređenja korisničkog iskustva, izdvojio bih projekat Digital telco - pružanje telekomunikacionih usluga korisniku bez fizičkog kontakta sa telco operaterom. Idemo od toga da ne postoji čak ni SIM, već se koristi elektronski, do toga da ne postoje fizički šopovi već gradimo platformu koja mora biti vrlo usmerena ka korisniku i njegovim potrebama, a pritom vrlo jednostavna za korišćenje i da se zadovolji želja novih generacija da se sve uradi brzo i u pokretu“, istakao je Stojadinović.
Kako bi postigli najviši stepen otpornosti mreže i zadovoljili rastuće potrebe tržišta za pouzdanim čuvanjem podataka, u CETIN-u su fokusirani na projekat izgradnje svog drugog data centra po najvišim industrijskim i ekološkim standardima, koji je ovde premijerno najavio Pjer Vučković.
„Gradićemo novi data centar u Srbiji, s idejom da sa dva imamo stabilan oslonac i ovde i u regionu, i da zadovoljimo potrebe koje vidimo za narednih petnaest do dvadeset godina. To je veliki projekat i očekujemo da ćemo ga završiti za dve godine“, rekao je Vučković.
Pjer Vučković, direktor za strategiju, planiranje i razvoj mreže, CETIN. Foto: Promo / Bloomberg Adria
Nove tehnologije, ali uz održivo poslovanje
Jedna od tema koja pored novih tehnologija oblikuju biznis okruženje danas je - održivost. Priča o AI je priča o velikim bazama podataka, a tu se dolazi i do data centara koji treba da obezbede bezbedno čuvanje podataka. Da li data centri to mogu da obezbede na održiv način, ili uz visoku cenu u ugljeničnom otisku, prokomentarisao je Jovan Tomić iz Orion telekoma.
„Korisnici danas, a pogotovo generacije koje dolaze, više pažnje obraćaju na održivost. U kontekstu sve veće digitalizacije i ekspanzije podataka, data centi su postali ključni element u podršci operacijama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Ali ta potrebna infrastruktura dolazi sa značajnim energetskim zahtevima i to nužno postavlja pitanje njihove održivosti i uticaja na životnu sredinu. Mi smo prepoznali ovaj izazov i usmerili se na razvoj rešenja koja kombinuju visoke standarde sigurnosti i zaštite podataka sa održivim praksama. Naš data centar predstavlja prvi u ovom delu Evrope koji zadovoljava najviše zahteve bezbednosti, a koji je istovremeno fokusiran i na održivost. Ostvarili smo maksimalnu energetsku redundantnost i pouzdanost, što znači da smo minimizirali nepotrebnu potrošnju energije, imamo solarne panele za sopstvenu proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Pokazujemo da data centri mogu da budu i efikasni i održivi, i da promovišu ekološki odgovorno poslovanje“, istakao je Tomić.
Pjer Vučković iz kompanije CETIN je dodao da je optimizacija pružanja vrhunskog korisničkog iskustva i održivog poslovanja uvek kombinacija rešavanja više dimenzija problema. Kao deo velike porodice PPF grupe, i CETIN je definisao ciljeve održivosti, koji se ogledaju u postizanju energetske efikasnosti, optimizacije postojećih resursa, uvođenja novih tehnologija, uz maksimalno korisničko iskustvo.
„Za početak je tu tradicionalna dimenzija praćenja performansi mreže kroz različite parametre i pokazatelje i alate za merenja, i to mobilni telekomunikacioni operateri rade oduvek. Drugi deo sagledavanja je kroz 'crowdsourcing', prikupljanje podataka koji pokazuju kako potrošači ocenjuju mrežu pri korišćenju određenih servisa i platformi. Taj deo je veoma važan, da prepoznaš potrebu korisnika. Treća stvar, ne manje važna, jeste komunikacija sa korisnicima, za taj subjektivni momenat koji nedostaje klasičnom inženjerskom fokusu na objektivno, zaključio je Pjer Vučković.
O sajber-napadima se mora otvoreno govoriti
U vezi sa jednom od najvažnijih tema u globalnom finansijskom i tehnološkom sektoru, sajber-bezbednosti, Jovan Tomić iz Orion telekoma je izneo veoma zanimljiv stav koji se javno ne čuje često.
„Sajber-napadi su svuda oko nas i napadači ne biraju ni geolokaciju, ni neku posebnu industriju, niti veličinu kompanije. Jednostavno, napadaju svakog ko na bilo koji način koristi IT u svom poslovanju. Svest naše privrede o tome je na jako niskom nivou, prvenstveno zbog nedovoljnog sagledavanja rizika, a jedan od velikih razloga je i to što se u javnosti ne priča o uspešnim sajber-napadima. Niko iz kompanija koje su bile napadnute ne želi da priča o tome, jer to oslikava slabost kompanije i gradi lošu reputaciju. Ali kada bi se više govorilo o tome, onda bi i svest u našoj privredi bila na mnogo višem nivou. A mi smo najuspešnije rezultate u sajber-zaštiti imali sa kompanijama koje su prethodno već pretrpele neki napad“, ističe Tomić.
Pjer Vučković iz CETIN-a dodaje da je upotreba savremenih alata za detekciju i odbranu na prvom mestu, ali da ne treba zaboraviti ni ljude. CETIN štiti preko 2,5 miliona krajnjih korisnika i 10 miliona uređaja na internetu, tako da raspolaže značajnim podacima o ranjivostima, napadima i incidentima na mreži, koje konstantno analizira.
„U okviru svog SOC (Security Operation Centre) i u saradnji sa drugim kompanijama grupe pratimo trendove napada u regionu i u našoj mreži i na osnovu spoljnih trendova rizika i ponašanja našeg korisnika, prilagođavamo svoje alate da daju maksimalan efekat’’, rekao je Vučković.
E-mobilnost je neminovnost, moramo biti spremni da je brže usvojimo
Na okruglom stolu Bloomberg Adria „Nove tehnologije u službi biznisa“ bilo je diskusije i o e-mobilnosti. Aktuelna srpska stvarnost je jedan elektropunjač na 100.000 stanovnika.
„Infrastruktura punjača je osnova za širu adaptaciju električnih vozila u Srbiji. Razvoj mreže je neophodan po čitavoj državi, glavnim koridorima, zatim unutrašnjosti, do kućnog punjenja i novih zgrada gde je obavezno instaliranje punjača. Kompanije sa flotama električnih vozila mogu značajno da smanje troškove, a već imamo na tržištu i domaće kompanije koje koriste dostavna vozila na struju. Naša rešenja mogu dosta da pomognu u delu efikasnosti i održivosti tog sistema. Možemo da pomognemo i vozačima, fizičkim licima, s hardverskim i softverskim rešenjima Orion eMobility u optimizaciji korišćenja“, istakao je Jovan Tomić iz Orion telekoma.
Promo / Bloomberg Adria
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijama A1 Srbija, CETIN, Orion telekom i Telekom Srbija
.webp){kind=icon}
