Švajcarska centralna banka prva je među vodećim svetskim centralnim bankama koja je odlučila da smanji kamatnu stopu, i to za 25 baznih bodova. S druge strane, turska centralna banka je, na iznenađenje mnogih, podigla kamatne stope nekoliko dana uoči ključnih lokalnih izbora. Američke Federalne rezerve (Fed) odlučile su ove nedelje da zadrže kamatne stope na istom nivou, ali je zato zlato nakon govora Jeromea Powella premašilo 2.200 dolara po unci. Federalne rezerve su zadržale svoje projekcije smanjenja kamatnih stopa ove godine, što sugeriše da centralnu banku nisu uznemirila nedavna ubrzanja inflacije.
A kada je reč o inflaciji u Srbiji, banke koje posluju u Srbiji sada očekuju da će februar 2025. godine doneti rast cena od 4,2 odsto, što je pad od još 30 baznih poena. Privreda je takođe smanjila svoje projekcije inflacije za naredni period, ali privrednici vraćanje rasta cena u ciljani okvir NBS očekuju tek početkom 2027. godine.
U Briselu je održan Samit o nuklearnoj energiji sa kojeg je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da je Srbija zainteresovana za izgradnju najmanje četiri mala modularna reaktora.
Ovo su najvažnije vesti koje danas treba da znate.
Rusi u Srbiji uložili 180 miliona evra u kupovinu stanova
Grad Beograd je na tržištu stanova u 2023. godini imao dominantan udeo u ukupnoj vrednosti prodaje stanova sa 61 odsto, pokazuje izveštaj Republičkog geodetskog zavoda. Za kupovinu stanova u Beogradu izdvojena je 2,1 milijarda evra.
Ivana Štrbac, šef odeljenja za procenu i vođenje vrednosti nepokretnosti u Republičkom geodetskom zavodu, ističe da je udeo stranaca koji kupuju nepokretnosti u Srbiji iznosio tri odsto u 2022. godini, a da je sada taj procenat skočio na pet odsto.
"Određen broj Rusa koji su iznajmljivali stanove odlučuje se za kupovinu imajući u vidu trenutnu situaciju. Ruski državljani su u 2023. godini uložili novac u nepokretnosti u Srbiji u iznosu većem od 180 miliona evra, što je vrednost tržišta nepokretnosti Niša", rekla je Štrbac za Bloomberg Adriju.
SDI u Srbiji: koje povećavaju izvoz, a koje donose napredne tehnologije
Strane direktne investicije, koje su prošle godine dostigle oko 4,5 milijardi evra i koje poslednjih nekoliko godina imaju visok udeo u BDP-u, od oko sedam odsto, doprinele su rastu izvoza i pomogle su da se poveća zaposlenost u Srbiji, ali nisu pomogle da raste napredni sektor industrije, koji donosi visoke tehnologije i višu dodatu vrednost proizvoda.
U poslednjih nekoliko dana pojavile su se dve analize stranih direktnih investicija, najpre Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta, koji smatra da one nisu u velikoj meri donele napredne tehnologije koje stvaraju proizvode visoke dodate vrednosti, i Ivana Nikolića, urednika MAT-a, koji kaže da najviše raste upravo izvoz proizvoda tzv. srednjevisoke tehnološke složenosti, koji je u poslednje tri godine porastao od 73,6 odsto.
Više o analizi pročitajte OVDE.
Na spisku za priključenje OIE elektrana u Srbiji ostali ozbiljni igrači
U martu prošle godine na spisku za priključenje na mrežu elektrana koje koriste obnovljive izvore energije bilo je više od 180 zelenih elektrana čiji je ukupan kapacitet iznosio više od 20 gigavata.
Ukupan kapacitet za proizvodnju električne energije Elektroprivrede Srbije (EPS) iznosi skoro osam gigavata. Ovih 20 zelenih gigavata za priključenje na mrežu predstavljali su veliku opasnost da sistem EPS-a bude ugrožen. Upravo zato je Zakon o obnovljivim izvorima energije, koji je prethodno donet 2021. godine i koji od investitora nije zahtevao balansnu odgovornost, izmenjen i dopunjen u aprilu prošle godine. Novi zakon od investitora sada zahteva dodatne garancije.
Depositphotos
Ukoliko se pogleda novi spisak za priključenje zelenih megavata na mrežu, moglo bi se reći da je novi zakon dao rezultate, da se situacija na OIE tržištu iskristalisala i da su ostali samo ozbiljni igrači. Naime, novi spisak pokazuje da je povučen veliki broj zahteva za priključenje zelenih elektrana i da je sada ukupan kapacitet prepolovljen, odnosno oko 11 gigavata.
Muskov Starlink: ko ga u regionu koristi i za šta
Starlink može da se koristi u Sloveniji, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, ali još uvek ne u ostalim zemljama Adria regiona. Šta je to uopšte i kada ima smisla da se koristi?
Satelitska mreža Starlink, u vlasništvu kompanije SpaceX Elona Muska, pruža komercijalni pristup internetu tamo gde je pristup otežan. Starlink je počeo da radi 2019. godine, a sistem do sada ima oko 5.290 malih satelita u niskoj orbiti koji komuniciraju sa predajnicima na Zemlji. Planirano je instaliranje skoro 12 hiljada satelita, a u budućnosti bi ih moglo biti 42 hiljade.
Ideja je očigledno privukla korisnike, jer je krajem 2023. objavljeno da Starlink ima više od dva miliona aktivnih kupaca i da je dostupan na svih sedam kontinenata u više od 60 zemalja.
Sledi...
U Briselu se završava Samit Evropske unije i Samit o nuklearnoj energiji.
Američki državni sekretar Antony Blinken boravi u Izraelu u sklopu šeste posete Bliskom istoku od početka rata Izraela i palestinskog Hamasa u oktobru prošle godine.
Ruska centralna banka donosi odluku o kamatnoj stopi. Velika Britanija čeka podatke o maloprodaji za februar.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...