Pored dividende, Intesa kroz otkup akcija vraća još 1,7 milijardi evra

Intesa Sanpaolo SpA najavila je novi otkup sopstvenih akcija u vrednosti od skoro 1,7 milijardi evra pošto više kamatne stope i dalje uvećavaju zaradu u najvećoj italijanskoj banci.

Program otkupa, koji treba da počne u junu, dopuna je isplati dividende od 5,4 milijarde evra, što znači da će deoničarima biti isplaćena 7,1 milijarda evra. Iako Intesa nije dala tačan iznos otkupa, Bloomberg je izračunao veličinu na osnovu Intesinih smernica da će on biti jednak oko 55 baznih poena CET1 racija (procentualno izražen odnos osnovnog akcijskog kapitala i rizične aktive banke).

Intesa je objavila plan zajedno sa rezultatima u četvrtom kvartalu, koji su pokazali da je neto prihod porastao za 49 odsto u odnosu na godinu ranije, u skladu sa očekivanjima analitičara. Banka predviđa da će se dobit dalje povećavati, i da će profit i ove i sledeće godine biti iznad osam milijardi evra. Ovome će doprineti i viši prihodi od naknada i provizija, ali i zaštita (hedžovanje) od smanjenja kamatnih stopa.

Generalni direktor Carlo Mesina je prošle godine tri puta menjao projekcije pošto su više kamatne stope povećale prihode od kreditiranja. On sada računa na rast sektora osiguranja i upravljanja imovinom jer bi tako mogao da se poveća prihod od naknada. U tom slučaju bi se nastavila politika isplate oko 70 odsto profita deoničarima, što Intesu čini jednom od najizdašnijih kompanija u evropskom finansijskom sektoru.

Akcije banke porasle su za čak 3,2 odsto nakon objave. U prošloj godini, akcije Intese su imale bolji učinak od indeksa celokupnog bankarskog sektora, ali su ostale iza UniCredita.

Deonice UniCredita su u ponedeljak dostigle najviši nivo u poslednjih osam godina nakon što je banka povrat deoničarima podigla na 8,6 milijardi evra.

Obe banke su investitorima nudile jedne od najvećih isplata tokom proteklih godina jer im je naruku išlo povećanje kamatnih stopa i čišćenje portfolija obveznica. U Intesi je prihod u četvrtom kvartalu porastao za 12 odsto u odnosu na godinu ranije, pošto su veći prihodi od kreditiranja više nego nadoknadili nešto niže naknade i provizije.

Pokazatelj CET1, ključna mera finansijske snage, iznosio je 13,2 odsto nakon obračuna za planirani otkup. Rezervisanja za problematične kredite smanjena su na 616 miliona evra, dok su sredstva za zaštitu od rizika iznosila oko 900 miliona evra.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar