To što danas imamo mogućnost da keš, a neretko i karticu, ostavimo kod kuće, možemo da zahvalimo višedecenijskoj evoluciji platne industrije za koju su zaslužni regulator, bankarski sektor, kao i autori savremenih platnih rešenja.
Načini na koje plaćamo nose pečat dinamičnih transformacija s početka novog milenijuma, a u tom periodu nastupaju duboke promene unutar bankarskog sektora. Broj banaka je smanjen sa 86, koliko ih je bilo početkom 2001. godine na 40, koliko ih je bilo novembra 2005, odnosno 39 marta 2006. godine.
S druge strane, bio je vidljiv preokret i kada je reč o upotrebi kartica. Od 2005. do 2009. godine broj aktivnih kartica se više nego udvostručio i na kraju 2009. je zabeleženo 2.730.000 aktivnih kartica.
Prema rečima Zorana Petrovića, tokom prvih deset godina 21. veka, bankarski sektor u Srbiji prošao je kroz transformaciju u vidu privatizacije i uvođenja novih proizvoda i usluga, uključujući i platne kartice.
„Kompanija Visa odigrala je ključnu ulogu kao globalni lider u ovoj industriji, privlačeći korisnike svojim sigurnim, brzim i inovativnim rešenjima. Paralelno s tim, sprovođena je i edukacija javnosti o prednostima plaćanja karticama u odnosu na tradicionalne metode. Tadašnje istraživanje tržišta pokazalo je da preko 60 odsto korisnika kartica nije koristilo bankomate zbog straha od "gutanja" kartice, ali zajedničkim naporima u edukaciji uspeli smo da promenimo to uvreženo mišljenje“, izjavio je Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke, koja počinje poslovanje u Srbiji 2001. godine kao prva domaća banka u stoprocentnom stranom vlasništvu.
Od 2004. do 2009. godine, razvoj prihvatne mreže za platne kartice uvećao se 12,3 puta u pogledu broja bankomata, odnosno, 6,9 puta ukoliko se osvrnemo na tadašnju mrežu POS terminala.
Uvođenje kartica za beskontaktna plaćanja 2007. godine, otvara put ka novoj, digitalnoj epohi platne industrije, za koju je bilo neophodno obezbediti adekvatne zakonodavne okvire koji će ovakvu promenu podržati.
Tako je prvi zakon u Srbiji koji je definisao elektronski novac i regulisao plaćanje preko interneta i mobilnih telefona bio Zakon o platnim uslugama iz 2015. godine. Ovim zakonom su bili uređeni uslovi i način pružanja platnih usluga, elektronski novac i platni sistemi.
„Kao lideri, svako u svojoj oblasti, Rajfajzen banka i Visa su zajednički radili na digitalnoj transformaciji procesa i usluga i kreiranju jedinstvenog ekosistema koji svakodnevno raste i razvija se. Visa je takođe imala ključnu ulogu u predlaganju zakonskih rešenja za modernizaciju bankarskog poslovanja, a Rajfajzen banka je, zahvaljujući svom iskustvu i znanju, bila prirodan partner u ovom poduhvatu“, rekao je Petrović.
Pandemija virusa kovid 19 delovala je kao katalizator za digitalnu transformaciju u svim sektorima, uključujući i bankarstvo. Usmeravajući organizacije da prilagode svoje poslovne modele i operativne procese, pandemija je ubrzala usvajanje digitalnih tehnologija kako bi se održao kontinuitet poslovanja i odgovorilo na nove, drugačije potrebe korisnika. U bankarskom sektoru, ovo je rezultiralo širom primenom digitalnih usluga, onlajn transakcija i podrške, postavljajući osnovu za dalju evoluciju finansijskih usluga u digitalnom svetu.
„Jedan od pionirskih trenutaka u ovom putovanju dogodio se u junu 2020. godine kada smo, u saradnji sa Visa, uspešno uveli naprednu uslugu ApplePay. Ovaj korak označio je početak transformacije načina na koji naši klijenti pristupaju i koriste svoje platne opcije, postavljajući temelje za budućnost digitalnog bankarstva. Dodatno, uz naš prvi End-to-End (E2E) račun, poznat kao iRačun, korisnicima nudimo Visa digitalnu karticu. Ova inovacija omogućava našim korisnicima trenutno aktiviranje svojih računa, što predstavlja još jedan korak ka olakšavanju njihovog svakodnevnog, finansijskog iskustva“, kaže Petrović.
A kako će izgledati budućnost plaćanja, teško je zamisliti ako imamo u vidu da je tokom 2020. godine i kovida, za tri godine došlo do promena koje bi možda trajale decenijama.
Ipak, kompanija Visa, koja ove godine obeležava 40 godina poslovanja u Srbiji, naglašava da su promene donete četvrtom tehnološkom revolucijom najvidljivije upravo u platnoj industriji i da će ubrzano napredovati. Neke od ključnih tehnoloških inovacija koje će postati sve izraženije su: beskontaktno plaćanje, blokčejn, veštačka inteligencija, plaćanje na osnovu pretplate i biometrijska autentikacija.
Sadržaj nastao u saradnji sa kompanijom Visa