Stiže li kompanijama na naplatu bojkot potrošača zbog podrške Izraelu?

Grupe potrošača širom sveta odlučile su da kazne kompanije poput Starbucksa, McDonaldsa i Walt Disneyja koje su iskazale podršku Izraelu, koji je nakon napada Hamasa 7. oktobra napao Gazu u sukobu koji je odneo više hiljada života.

Starbucks je u oktobru tužio svoj sindikat, Starbucks Workers United, koji je na društvenoj mreži X (nekadašnjem Twitteru) objavio da izražava solidarnost sa Palestincima. Poruka, koja je sada izbrisana, pokrenula je pozive na bojkot Starbucksa, jer su neki to shvatili kao stav kompanije, umesto kao stav sindikata.

Starbucks je nakon toga objavio da "osuđuje teror i rastuće nasilje" kao i da se ne slaže sa stavovima sindikata, koga je optužio da koristi njihov logo, ime i intelektualnu svojinu, te je najavio tužbu.

"Ovakvo nepromišljeno ponašanje koje je za svaku osudu mora se rešavati uz poseban fokus na bezbednost naših partnera i sa javnim i jasnim zvaničnim stavom Starbucksa, koji osuđuje nasilje u regionu", navodi se u saopštenju.

Sindikat je podneo protivtužbu protiv Starbucksa, nazvavši njihovu tužbu pokušajem da ograniči sindikat. Iako su obrisali prvobitnu objavu, u narednoj objavi izjavili su da "stoje uz Palestinu" i osuđuju "okupaciju, nasilje, aparthejd i pretnje genocidom" dok u isto vreme "osuđuju islamofobiju i antisemitizam".

 

 

Poziv na bojkot se raširio društvenim mrežama, a neki bivši zaposleni kompanije tvrde da je doveo do smanjene prodaje. Hešteg #boycottstarbucks zasad ima 56 miliona pregleda, a #boycottisrael 214 miliona. 

 

 

Na društvenim mrežama su se čak pojavile slike koje je navodno objavio zaposleni koji je dobio otkaz u Starbucksu, gde se jasno vide recepti za sva pića koja kompanija pravi.

 

 

U sezoni objava kvartalnih rezultata opravdano se postavlja pitanje da li bi ova vrsta nezadovoljstva mogla da utiče na poslovanje same kompanije i cenu akcija. Akcije Starbucksa su porasle u prethodnom mesecu za 1,22 odsto, ali su krenule blago da padaju 24. oktobra, nekoliko dana nakon sukoba kompanije sa sindikatom. Posledice bojkota (ako ih ima) neće se videti u finansijskom izveštaju koji se očekuje u četvrtak, jer on obuhvata poslovanje u tri meseca do septembra, ali očekivanja investitora o zaradi svakako utiču na kretanje cene akcija.

Bloomberg

I mnoge druge američke kompanije su na listi za bojkot koja se širi društvenim mrežama, a puno je proizvođača brze hrane, poput McDonaldsa, Burger Kinga, KFC-a, Pizza Huta i Dominosa. Dok se lista kompanija koje se povezuju sa podrškom Izraelu širi, sve je teže naći zamenu za pojedine proizvode - ako želite da kupite kafu, morate da imate na umu da su na listi, pored Starbucksa, i Costa Coffee i Dunkin Donuts.

 

 

Opredeljenje kompanija da na neki način stane na stranu Izraela moglo bi da naškodi prodaji kompanije ako dovoljno ljudi odluči da ih bojkotuje, ali zasad deluje da to nije ostavilo velike posledice po akcije, bar ne ako se pogleda "velika trojka", kako ih neki sada zovu na mrežama - Starbucks, McDonalds i Walt Disney.

Akcije Disneya porasle su poslednjeg dana oktobra za 1,13 odsto, ali gledano u celom mesecu, beleže pad od 0,1 odsto. Akcije McDonaldsa porasle su u utorak za 0,78 odsto, a 1,7 odsto u oktobru.

Bloomberg

McDonalds je na nišanu jer je njihova franšiza u Izraelu najavila da će deliti besplatnu hranu za pripadnike izraelske vojske. Neke druge franšize su se distancirale od tog poteza, a pojedine su navele da su dale finansijske donacije za pomoć u Gazi, gde je više od 8.000 ljudi ubijeno od 7. oktobra, prema palestinskom ministarstvu zdravlja u Gazi. Tu se ogleda poseban model koji prektikuje McDonalds, gde svaka franšiza odlučuje za sebe, gde su restorani u nezavisnom vlasništvu, a oni koji njima upravljaju donose odluke odvojeno od preduzeća.

Prema objavama na društvenim mrežama, McDonalds u Izrealu je podelio 10.000 besplatnih obroka vojsci, ljudima koji žive u okolini i bolnicama. Ta franšiza je saopštila i da će se pravno obračunati sa svakim ko napadne kompaniju onlajn ili širi lažne vesti. Međutim, taj potez je izazvao oštre reakcije, pa je čak propalestinski demonstrant pustio hordu miševa ofarbanih u boje palestinske zastave u filijalu McDonaldsa u Birmingemu u Engleskoj.

Disney je takođe na udaru posle saopštenja da će Izraelu donirati dva miliona dolara. "U jeku užasnih terorističkih napada na Jevreje u Izraelu prošlog vikenda, svi moramo da učinimo sve što možemo da podržimo nevine ljude koji doživljavaju toliko bola, nasilja i neizvesnosti – posebno decu", rekao je Robert Iger, izvršni direktor kompanije.

Bloomberg Mercury

Ovo nije početak bojkota kompanija u Americi. One su tamo i ranije bile na meti potrošača. Recimo, Starbucks je već bio meta bojkota koji je organizovao sindikat, ali i bojkota onih koji podržavaju bivšeg predsednika Donalda Trumpa.

Prema veb-sajtu Ethical Consumer, koja prikuplja informacije i načine kako da potrošači "etički" troše novac, u februaru 2023. godine bilo je 28 aktivnih bojkota kompanija, organizacija i država. Na listi se našao i jedan medij - Fox News. Tamo su izlistane kompanije poput Amazona, banke Barcleys, Coca-Cole, Siemensa, Nestlea, pa i organizacije, poput Svetske fondacija za prirodu (WWF), ali i država poput Rusije i Turske. 

Da li bojkot uspeva?

Oni koji bojkotuju uglavnom očekuju da će uspeti da smanje prodaju, što će uticati na cene akcija jedne kompanije. Međutim, oni uglavnom svoju svrhu ispune na drugi način, kaže saradnik na Institutu za politikološka istraživanja na Univerzitetu Northwestern Brayden King. 

Prema njegovim rečima, aktivisti koji pozivaju na bojkot obično pokušavaju da "izvrše finansijski pritisak na kompaniju" ubeđujući potrošače da kupuju negde drugde. Međutim, veću štetu mogu da naprave reputaciji nego prodaji.

"Tipičan bojkot nema mnogo uticaja na prihod od prodaje", objasnio je on. To je zato što, objašnjava, potrošači ipak mogu nastaviti da kupuju proizvode, iako su ih se odrekli na društvenim mrežama, ali i zato što oni možda uopšte nisu ciljna grupa tih kompanija.

Ipak, prema Kingovom istraživanju, bojkoti i dalje mogu biti efikasni jer mogu ugroziti reputaciju kompanije, posebno generisanjem negativnog medijskog izveštavanja.

"Jedan prediktor onoga što bojkot čini efikasnim je koliko medijske pažnje stvara, a ne koliko ljudi potpisuje peticiju ili koliko potrošača mobiliše", primetio je on.

Njegovo istraživanje pokazuje da su najuspešniji bojkoti oni koji generišu najviše medijskog izveštavanja, jer oni koji se nađu u naslovima vesti dovode do većeg pada cena akcija i veća je verovatnoća da će naterati kompaniju da promeni ponašanje.

S obzirom na nedavni porast antikorporativnog aktivizma, King kaže da bi nekim kompanijama možda bilo bolje da jednostavno sačekaju umesto da preduzimaju mere i odgovaraju na bojkot koji bi mogao biti u vestima jednog dana, a sutradan nigde.

"Mislim da nikada nisam video toliko najavljenih bojkota za kratko vreme", zaključio je profesor menadžmenta i ogranizacije.