U bučnom industrijskom objektu na periferiji Jume u Arizoni nalazi se mašina koja razbija stare solarne panele u komade. Može da obradi deset panela u minuti, 7.500 dnevno, dok izvlači komade bakra, srebra i aluminijuma, a ostatak usitnjava u granulirani prah.
To je najveći američki objekat za reciklažu starih fotonaponskih panela, prema startapu We Recycle Solar, koji je osnovan pre četiri godine. Prepoznali su veliku poslovnu priliku u reciklaži solarnih panela koji bi inače završili na deponiji. U godinama koje su pred nama biće neophodno odložiti milijarde ploča. Prema prošlogodišnjem izveštaju kompanije Rystad Energy, tržište recikliranih materijala moglo bi dostići 2,7 milijardi dolara godišnje do 2030. i 80 milijardi dolara do 2050. godine.
We Recycle Solar je na čelu ove rastuće industrije. Širom sveta instalirano je više od jednog teravata solarnih elektrana, a istraživači kažu da bi trebalo da taj iznos dostigne 75 teravata do 2050. godine uz borbu protiv klimatskih promena. Svaka instalirana solarna elektrana će na kraju morati da se odloži, rekao je Adam Saghei, izvršni direktor kompanije. U fabrici u Jumi, na hiljade starih ploča je naslagano, ponekad i po deset kamiona prođe kroz vrata, svaki natovaren sa još 400 do 800 ploča. Iako postoji veliki globalni pritisak da se instaliraju solarni paneli, kaže on, problemu šta da se radi sa njima kada se paneli uklone posvećuje se malo pažnje.
Opširnije
Srbija bi mogla da postane proizvođač opreme za OIE
Evropa je iz prošlogodišnje energetske krize naučila jednu važnu lekciju – ne sme više nikada da dozvoli da postane energetski zavisna od zemalja izvan njenih granica.
21.09.2023
Sedam novih OIE elektrana u Srbiji, Kostićeva nije među njima
Tokom protekla dva meseca investitori vetroelektrana i solarnih elektrana takmičili su se ko će na prvim aukcijama ponuditi najnižu cenu po kojoj bi prodavali struju.
17.08.2023
100 pametnih solarnih elektrana u Srbiji - struja za milion vozila
U Srbiji bi na 25 kvadratnih kilometara moglo biti instalirano čak 100 solarnih elektrana ukupne jačine od jednog gigavata.
07.08.2023
Prodaja viška struje iz sopstvenih solarnih panela uskoro će biti moguća
Koliko god prozjumeri proizveli više struje nego što mogu da potroše za svoje potrebe, višak koji vrate u mrežu ne mogu da prodaju na tržištu.
11.08.2023
"To je odličan poslovni model. Nećemo ostati bez zaliha", kaže Saghei. Kompanija je već preradila više od 500.000 ploča, a do kraja godine očekuje da će taj iznos dostići milion. "Ovaj problem svake godine postaje sve veći i veći."
Širom sveta ljudi pokušavaju da shvate kako da se nose sa otpadom od energetske tranzicije. Solarni paneli obično imaju životni vek od 25 do 30 godina, iako se mnogi zamenjuju ranije. U SAD su instalacije počele da se ubrzavaju nakon što je Ministarstvo za energetiku uvelo poreske olakšice 2005. godine, tako da je uklanjanje panela iz elektroenergetskih sistema zasad mala voda, a uskoro će doći do poplava, rekao je Meng Tao, profesor inženjerstva na Državnom univerzitetu Arizone (ASU).
"Svedoci smo prvog talasa otpada", rekao je Tao, koji je takođe deo ASU-ovog Globalnog instituta za održivost i inovacije i proučavao je nadolazeći problem odlaganja fotonaponskih uređaja. "Količine će biti tako velike."
On procenjuje da čak 90 odsto panela koji se uklanjaju sada završi na deponijama, što je ubedljivo najjeftinija opcija.
Odlaganje starih panela košta oko 50 centi do 1,80 dolara po komadu, prema nezavisnoj istraživačkoj grupi Instituta za istraživanje električne energije. Vreme i trud da ih sortirate, razbijete na komade, a zatim sakupite sav vredan materijal može koštati od deset do pedeset dolara po ploči.
We Recycle Solar ima višestruku strategiju. Kupci obično plaćaju kompaniji da odveze stare panele. Ako paneli i dalje rade, We Recycle Solar ih preprodaje. Ako ne, razbijaju ih na komade i prodaju sirovine. U oba slučaja, kupci dobijaju deo prihoda. Saghei nije želeo javno da otkrije prihod kompanije, ali je rekao da je profitabilna.
We Recycle Solar može pronaći novi dom za oko 60 odsto ploča koje obrađuje i može ih prodati za čak 160 dolara, rekao je Saghei. To je mnogo više od pet do sedam dolara koje može dobiti za osnovne sirovine koje obično dobija od usitnjene ploče, iako neke starije mogu dati čak 15 dolara jer je industrija pre zahtevala više srebra u proizvodima. Do sada je startap isporučio korišćene ploče u šest zemalja, uključujući Tursku, Panamu i Maroko. Direktor kaže da je potencijalno sekundarno tržište ogromno, posebno u zemljama u razvoju.
"Što duže možemo ponovno koristiti ove proizvode, to bolje", rekla je Evelyn Butler, potpredsednica tehničkih usluga pri trgovačkoj grupi Solar Energy Industries Association. "Imamo ogromnu količinu otpada u rukama kojim nemamo kako da upravljamo."
Recikliranje počinje uzimati maha, ali je mala verovatnoća da će značajno osnažiti bez političkog delovanja, rekao je Butler. Ne postoje savezni propisi koji se odnose na odlaganje. Država Vašington ima politiku koja nalaže ekološki prihvatljive prakse odlaganja ploča počevši od 2025. godine, a nekoliko drugih država razmatra to pitanje. No, dok se to zakonski ne reguliše, verovatnije je da će vlasnici baciti stare ploče na smetlište.
Na reciklažnom pogonu u Jumi, radnici sortiraju svaku pojedinu ploču kako bi odvojili one koje se mogu preprodati i one koje su vredne samo zbog sirovina. One se stavljaju na remen i unose u uređaj s tridesetak čekića koji ih razbijaju u komadiće. Komadi prolaze kroz niz mašina gde se razvrstavaju i prosejavaju, gužvaju i drobe, dok se osnovni materijali ne odvoje i budu spremni za prodaju.
Oko 15 odsto težine svake ploče dolazi od aluminijuma, uglavnom okvira, a 70 odsto je staklo. Za nekoliko nedelja firma bi mogla prodati oko 50 hiljada funti (22,5 hiljade kilograma) aluminijuma u staro gvožđe. Bakar i srebro su vredniji, ali ih nema toliko. Nakon što prođe kroz mašinu, jedan od konačnih proizvoda je zrnasti prah, uglavnom staklo, koji se može prodati za upotrebu kao materijal za peskarenje.
We Recycle Solar u potrazi je za investitorima kako bi poboljšao sistem za razbijanje panela i širenje. Izgradnja fabrike u Jumi koštala je milione (jednocifrene) dolara, a firma bi u sledećih tri do pet godina želela da prikupi dovoljno kapitala za izgradnju još četiri pogona u SAD. Saghei predviđa porast potražnje za uslugama recikliranja. U godinama koje dolaze biće potrebno zbrinuti milione ploča i želi da bude spreman za taj procvat.
"Želimo sve", rekao je.