Ruski predsednik Vladimir Putin pronašao je novo oružje protiv evropskih zemalja koje podržavaju Ukrajinu, kazahstansku naftu, i to ga neće koštati skoro ništa.
Dok prelazno razdoblje na uvođenje evropskog embarga na rusku naftu prolazi, a grupa najrazvijenijih zemalja G7 razmatra kako ograničiti cenu izvezene ruske nafte, Putin je već krenuo u osvetničku akciju. Sud u Novorosijsku je konzorcijumu kaspijskog naftovoda CPC naložio zaustavljanje isporuke iz crnomorskog izvoznog terminala na jedan mesec, kao kaznu za kršenje regulative o nadzoru curenja nafte.
Iz ruske perspektive lepota poteza je u tome što nije zaustavljen izvoz ruske nafte, već one iz Kazahstana. Gotovo je milion i po barela dnevno zaustavljeno bez ikakvog troška za Rusiju.
Oko dve trećine te nafte završava u Evropi.
Oko dve trećine nafte koja se izvozi naftovodom konzorcijuma CPC završi u Evropi
Nakon što je više od dve decenije funkcionisao praktično besprekorno, terminalu CPC-a se od napada Putina na Ukrajinu dogodilo već više incidenata. Prvo je probleme na tankovima za utovar izazvala oluja, zatim je pregled morskog dna pronašao minu iz Drugoga svetskog rata, a sada su otkriveni propusti u primeni regulative o reakciji na curenje nafte.
Kazahstan se na CPC oslanja za izvoz 80 odsto svoje nafte, dok od ukupne količine koja prolazi naftovodom samo deset odsto otpada na rusku naftu, koja se ionako može drugde preusmeriti.
Međutim, za Evropu je gubitak milion barela dnevno ozbiljan udarac, pogotovo ako se obustava transporta oduži, a Rusija jednostavno može nastavljati kažnjavati zapadne protivnike podsicanjem rasta cena nafte, što istovremeno povećava prihode Moskve.
U razgovoru s vladinim zvaničnicima u petak, koji je prenosila ruska televizija, Putin je rekao da će zapadno insistiranje na sankcijama doneti katastrofu svetskom tržištu energenata.
"Sankcije nametnute Rusije nanose mnogo više štete onima koji su ih nametnuli. Nastavak takve politike može, bez preterivavnja, dovesti do katastrofe za svetsko tržište energenata", naglasio je ruski predsednik.
Od ponedeljka na 10 dana zatvara se protok gasa Severnim tokom jedan zbog održavanja, ali Nemci strahuju da plin nakon toga više neće poteći. U tom slučaju, nemački kancelar Olaf Scholz verovatno bi povukao vanredne mere poput ograničavanja potrošnje ili spasavanja kompanija.
"Jesmo li zabrinuti? Naravno da jesmo. Bilo bi naivno ne biti zabrinut", izjavio je glavni izvršni direktor nemačkog henijskog diva Evonik Christian Kullmann.
.webp){kind=icon}
