Period viših kamatnih stopa prijao je bankarskom sektoru, a i Erste banka a.d. ovakve okolnosti je uspela da iskoristi i uveća svoju dobit.
Nakon što su prihodi od kamata zajmodavca u Srbiji u prvih šest meseci skočili više od 40 odsto, dostigavši 6,87 milijardi dinara (58,5 miliona evra), dobit pre oporezivanja kompanije se na međugodišnjem nivou uvećala za 86 odsto, dostigavši 27,4 miliona evra.
"Za nas je naročito značajno to što smo kontinuirano dobar i stabilan rezultat zabeležili u kvartalu tokom prelaska na naš novi informacioni sistem", rekla je Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke a. d. Novi Sad.
Opširnije
Dobit Erste Banka na krilima kamatnih prihoda uvećana preko 50 odsto
Erste Bank a.d. Novi Sad uspeo je da iskoristi period viših kamatnih stopa i poveća profit u prvom kvartalu.
28.04.2023
Konferencija BBA: Evropske banke pod strožim nadzorom od američkih
Evropa je u boljoj situaciji od SAD po pitanju regulatornog okvira i stres-testova za banke.
31.03.2023
Rast troškova nije sprečio Deutsche Bank da nadmaši prognoze
Rezultati su prvi znak kako su poslovale evropske investicione banke.
26.07.2023
Najveći pad tražnje za kreditima ikada zabeležen u evrozoni
Zbog podizanja stopa ECB
25.07.2023
NLB Komercijalnu banku interesuju AI akvizicije
Konsolidacija bankarskog sektora je uzela maha, a u budućnosti bi akvizicije mogle da uključuju i druge kompanije iz finansijske industrije.
24.07.2023
Pored dobiti od kamata, porasla je i količina novca koji je banka inkasirala na osnovu naknada i provizija, i to za osam odsto.
Krediti stanovništvu i mikroklijentima su u odnosu na kraj 2022. godine pali za nepun procenat, dok su depoziti stanovništva i mikroklijenata uvećani za 2,6 odsto. "Krediti pravnim licima porasli su za 5,6 odsto u odnosu na kraj 2022. godine i iznose 117,83 milijarde dinara, a depoziti pravnih lica su viši za 8,4 odsto i iznose 102,81 milijardu dinara", navodi se u izveštaju banke.
Godina uspešna i za grupu
Kako kamatne stope nisu podizane samo u Srbiji, već i u evrozoni, prihodi od kamata su očekivano rasli i na nivou Erste Grupe.
Na osnovu kamata, Erste Grupa je tako inkasirala neto 3,5 milijardi evra, što je za četvrtinu više u odnosu na prvih šest meseci prethodne godine, dok se neto prihod od naknada i provizija uvećao za oko pet odsto, dostigavši 1,27 milijardi evra.
Operativni rezultat je na međugodišnjem nivou skočio za 44 odsto, na 2,7 milijardi evra, dok je neto dobit skočila za nešto manje od trećine, i iznosila je blizu 1,5 milijardi evra.
Prinos na kapital porastao je za 2,7 procentnih poena, na 16, 2 odsto. Kako je navedeno u izveštaju, i kako je tokom konferencije potvrdio generalni direktor grupe Willi Cernko, kompanija namerava da isplati dividendu od 2,7 evra po akciji za 2023. godinu.
Operativni troškovi kompanije uvećani su za 8,2 odsto, i očekuje se da će ovaj pokazatelj nastaviti da raste, najviše zbog inflacije, kako je na pres-konferenciji rekao Stefan Dofler, finansijski direktor grupacije.
"Ovo neće dovesti u pitanje isplatu dividende, to želimo da pružimo našim deoničarima, jer je to deo naše korporativne strategije", dodao je Dofler.
Akvizicije tek na četvrtom mestu
Erste Grupa posluje u svim državama Adria regiona osim Slovenije. Kako stvari stoje, izgledi da se banka proširi i na peto tržište ovog regiona zasada nisu veliki. Kako je na pitanje naše redakcije odgovorio generalni direktor, akvizicije su uvek dobrodošle, ali samo kada je za njih pravo vreme.
"Na prvom mestu dolazi ogranski rast i nastojanje da se posluje bolje od konkurencije. Zatim dolazi naša dividendna politika, jer se naša strategija oslanja na naš odnos prema deoničarima", rekao je Cernko.
Kako je objasnio, moguće su kupovine u okviru portfolija, koje dodaju vrednost na kratak rok, ali se to pre svega odnosi na tržište kapitala.
"Akvizicije su moguće, ali najpre razmatramo mogućnost kupovine manjinskog udela", rekao je Ingo Blier, direktor za korporativne poslove i tržišta, i dodao "da se razmatraju samo kompanije sa dobrim korporativnim potencijalom".
"Ekonomije zemalja centralne i istočne Evrope će se vratiti na putanju solidnog rasta već sledeće godine", rekao je Cernko. "Međutim, pored finansiranja, postoji potreba za pratećim strukturnim merama, kao što je uklanjanje birokratskih prepreka za pristup subvencijama i napredak u pogledu Evropske unije tržišta kapitala", zaključio je.
Inflacija u Srbiji viša, BDP niži
Prema projekcijama Erste Grupe, ekonomska situacija u Srbiji će ove godine biti nešto nepovoljnija od prethodne, što je u skladu sa projekcijama ostalih međunarodnih ekonomskih ustanova. Kako predviđaju iz Erste Grupe, ove godine Srbija može da računa samo na privredni rast od 1,6 odsto, dok bi sledeća godina mogla da donese rast od 3,8 procenata.
Situacija bi trebalo da se popravi i u pogledu budžetskog deficita, koji bi sa 3,2 odsto, koliko je projektovano za ovu godinu, u 2024. trebalo da padne na 2,4 odsto. Rast cena će ove godine, kako predviđaju, u proseku iznositi 13,3 odsto, dok bi sledeće godine zbog monetarnog stezanja trebalo da uspori na 6,7 odsto.
Ono što se neće menjati je javni dug, koji bi ove i sledeće godine trebalo da ostane na nivou od 53 odsto, predviđaju bankari.
"Ono što zabrinjava vezano za inflaciju jeste tržište rada", rekao je Cernko. "Ono ostaje otporno i pokazuje jake signale. Nedostaje radnika, naročito visokokvalifikovanih", zaključio je.