Reciklaža nekad bila skupa za srpske industrijalce - sada je traže

Ideja o depozitnom sistemu u Srbiji koja se već godinama provlači - ali ne realizuje, dobila je novi zamah sa kreiranjem Alijanse za cirkularna pakovanja, koja se u četvrtak predstavila u Beogradu. 

Alijansa okuplja vodeće kompanije u sektoru ambalažnih pakovanja, koje pokrivaju oko 65 odsto tog tržišta u našoj zemlji, a njihov godišnji obrt je veći od 660 miliona evra. Čine je: Alpla, Srpska fabrika stakla (SFS) i Steklarna Hrastnik (od prošle godine novi vlasnik SFS), Greiner Packaging, Tetra Pak, Ball Packaging i Smurfit Kappa. 

Njihovi ciljevi se odnose na upravljanje ambalažnim otpadom i efikasne modele prikupljanja iskorišćene ambalaže, uz zalaganje da sveobuhvatni depozitni sistem bude uključen u buduće zakonsko rešenje o upravljanju ambalažnim otpadom. Sa te pozicije i nastupaju u javnoj raspravi o donošenju novog zakonskog okvira kojim će biti regulisano pitanje upravljanja ovim otpadom. Planirano je da konsultacije u koje je uključeno Ministarstvo za zaštitu životne sredine traju tokom maja i juna, a očekuje se da će se onda u septembru sumirati dokle se stiglo.

"Nova zakonska rešenja treba da doprinesu stvarnom smanjenju otpada, povećanju cirkularnosti, kao i povećanju stope reciklaže kada je reč o ambalažnim pakovanjima", rekao je predsednik Alijanse i regionalni direktor prodaje u Ball Packagingu Nenad Đurđević. 

Prema rečima zastupnice Alijanse Jelene Petljanski Kis, o ovom zakonu se raspravlja od 2006. godine. "I svaki put se stane na procesu konsultacija. Sistem se smatrao preskupim za industriju."

Alijansa za cirkularna pakovanja

 

Međutim, činjenica da napori sada dolaze iz same industrije povećava šanse da do pomaka ipak dođe. Ova privredna grana se suočava kako sa sve većim brojem ekološki osvešćenih potrošača koji očekuju da kompanije podignu svoje standarde u tom pogledu, tako i sa propisima na kojima insistiraju tržišta na koja se ambalaža želi izvoziti.

"Industrija ambalaže u Srbiji ima otprilike preko milijardu evra prometa. Sa svim investicijima, sa Steklarnom, taj broj će otići na 1,3 ili 1,4 milijarde evra, što je značajan broj za naš bruto domaći proizvod. Otprilike polovina se izvozi, tako da i ta polovina dosta zavisi od ovoga o čemu pričamo", kazao je na predstavljanju menadžer Alpline fabrike u Srbiji Miroslav Micković.

Jasno je onda da, osim ekološkog aspekta koji je Alijansa stavila u prvi plan, postoji i onaj ekonomski. Štaviše, istakli su da je usklađivanje sa novom zakonskom regulativom Evropske unije (EU) od izuzetne važnosti, jer je to, kažu, jedini način da ambalažno pakovanje proizvedeno u Srbiji i dalje bude konkurentno na drugim tržištima. Podsetili su da se naša država u oblasti zaštite životne sredine obavezala da do 2030. ispuni ciljeve EU, koji podrazumevaju da Srbija reciklira 85 odsto otpada od kartona i papira, 75 odsto od stakla, 60 odsto od aluminijuma i 55 odsto plastičnog otpada.

A da bismo dostigli te zacrtane količine, fokus, smatraju u Alijansi, treba da bude na prikupljanju otpada od građana, kao i na tome da se postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (engl. extended producer responsibility - EPR) doda i depozitni sistem (engl. deposit return scheme - DRS), koji donosi visoke procente u reciklaži. On bi podrazumevao da građani za svaku vraćenu flašu, limenku ili višeslojnu kartonsku ambalažu dobiju određen novac.

Alijansa za cirkularna pakovanja

 

Pa ipak, koliko bi samo uvođenje depozitnog sistema moglo da košta i kako bi se ono finansiralo, trenutno može samo da se nagađa, a predstavnici kompanija nisu želeli da licitiraju brojevima.

Takođe, ukazali su na to da većina njih proizvodi pakovanja od jednog materijala (staklo, aluminijum, karton...), te da ukoliko nova rešenja budu nepovoljna za neki od tih materijala, kompletni proizvodni kapaciteti mogu biti ugroženi.

Svaka od ovih kompanija izložila je i svoje ciljeve u narednim godinama. Recimo, Ball planira da do 2030. reciklira 90 odsto proizvedenih aluminijumskih limenki, Alpla je postavila cilj od najmanje 25 odsto reciklirane PET ambalaže u proizvodima, dok Greiner teži 100 odsto cirkularnom poslovanju kada je reč o plastičnoj jednokratnoj ambalaži. SFS je postavio cilj da ima najmanje 50 odsto recikliranog stakla u njihovim ambalažama, a Tetra Pak želi da postigne stopu recikliranja od najmanje 70 odsto do 2030. godine. Smurfit Kappa bavi se proizvodnjom isključivo recikliranog papira.