Otkazani letovi i kašnjenja: avion je lutrija za srpske putnike

Slučaj srpskih putnika koji su usred noći ostali u Rimu da se snalaze za povratak kući pošto im je otkazan let, nije usamljen, ali ni poslednji ovog leta jer normalizacija ljudstva u avio-saobraćaju nije blizu uprkos tome što je sve veća tražnja.

"Kao što nismo imali uputstvo kako da uđemo u pandemiju, nemamo ni uputstvo kako iz nje da izađemo", rekla je za Bloomberg Adriju Virginia Lee, direktorka komunikacija Evropske asocijacije aerodroma ACI Europe. Komentarišući kašnjenja i otkazivanja letova, ona je dodala da je došlo do ekstremnog poremećaja planova putnika.

Samo u nedelju, 26. juna, 15 letova je u dolasku na Aerodrom "Nikola Tesla" kasnilo više od sat vremena. Istog dana, letovi iz Londona, Tirane i Beča su otkazani. Slična situacija uočljiva je u celom svetu. Prema podacima sajta Flight Aware, tog dana je na svetu otkazano 2.987 letova, a kasnilo je čak 20.748 letova. Među evropskim kompanija najviše letova, njih 136, otkazao je norveški Wideroes Flyveselskap, dok su zajedno Lufthansa i Lufthansa Cityline otkazali 110 letova. Ostale kompanije pri vrhu liste pogođenih otkazivanjima iz Evrope su EasyJet, KLM, Ryanair i Austrian Airlines.

Urednik portala "Ex-Yu Aviation" Luka Popović kaže da je manjak radne snage najosnovniji razlog kašnjenja. On je u izjavi za Bloomberg Adriju naznačio da je zbog krize uoči pandemije virusa kovid 19, veliki broj avio-kompanija i aerodroma smanjio broj radnih mesta zbog manjka tražnje, a industrija je verovala da će se oni vratiti sa jenjavanjem pandemije, što se nije desilo jer su našli nove poslove.

Bloomberg

 

"Drugi razlog je neočekivano velika tražnja za letovima koja se dogodila ovog leta pošto je većina restrikcija u vezi sa kovidom ukinuta praktično preko noći. Nakon dve godine, ljudi su željni da otputuju negde. Treći razlog koji se u poslednjim nedeljama javlja je novi talas korone širom Evrope koji je izazvao razboljevanje velikog broja posada, koje nisu u mogućnosti da obavljaju svoj posao dok su bolesni. Osim Evrope, slična je situacija i u Severnoj Americi i Australiji", objašnjava Popović.

Problem radne snage

Kako izveštavaju norveški mediji, kompanija Wideroes je navela da je otkazivala letove u situacijama kada nije mogla da garantuje da će moći da opsluži i povratni let. Ova kompanija, čija flota se najviše sastoji od manjih aviona "dash-8", prevashodno opslužuje lokalne letove u Norveškoj. Međutim, skoro polovina njenih letova računa se u rute od javnog značaja jer mnogi Norvežani sa dalekog severa i zapada zemlje računaju na njihove usluge kako bi otišli do lekara ili na posao. Zbog toga, kako su saopštili, oni imaju znatno veći broj letova na dnevnom nivou od svojih konkurenata, Norweigiana i SAS-a. Letovi koje su otkazali su velikom većinom u domaćem saobraćaju.

Objašnjavajući svoja kašnjenja i otkazane letove, iz Lufthanse su naveli da je trenutno cela avio-industrija u Evropi u problemu, najviše zbog manjka osoblja. "Posebno su pogođeni aerodromi, osoblje na zemlji, kontrola letenja pa posledično i avio-kompanije", saopštili su iz nemačkog avio-prevoznika.

Međutim, Lee objašnjava da, iako je to putnicima nebitno kada im letovi kasne, avio-kompanije, a ne aerodromi su ti koji zapošljavaju veliki broj osoblja na zemlji koje faktički radi na aerodromu - poput agenata za prijavljivanje na let i osoblja za unošenje prtljaga. Čak i kada nisu u pitanju zaposleni avio-kompanija, već kada postoji podizvođač ovih radova, Lee kaže da oni odgovaraju avio-kompanijama, a ne aerodromima.

Iz Lufthanse su još naveli da štrajk kontrolora letenja, vremenske prilike i ponovno povećanje broja zaraženih od virusa kovid 19 među zaposlenima stvaraju izazove za avio-kompanije: "Porast broja zaraženih koronom u celoj zemlji ne štedi Lufthansu i njene zaposlene. Poslednjih dana bilo je dosta uzimanja bolovanja bez prethodne najave među našom posadom. Ovi izazovi u celoj industriji doveli su do toga da avio-kompanije širom Evrope moraju da izuzmu više letova iz sistema, uključujući Lufthansu, da bi mogle da pokriju najveće saobraćajne gužve".

Bloomberg

Lufthansa je zbog problema sa ljudstvom otkazala 900 letova u julu, a u letnjoj sezoni je ukupno otkazala 2.200 letova od oko 80.000 iz Frankfurta i Minhena kako bi se borila sa novom situacijom. Pored toga, ovaj avio-prevoznik podstiče putnike da što više koriste prijavljivanje za put preko interneta i da nose što manji ručni prtljag kako bi smanjili redove na aerodromima.

Lee je naglasila da je sasvim razumljivo to što aerodromi nisu unapred planirali dodatna zapošljavanja sa svoje strane zbog procesa koji je potreban da bi se jedan radnik na aerodromu zaposlio. "Iako su profil koji se traži i plate koje se nude na aerodromima slične onima u supermarketima ili restoranima, mnogo je teže zaposliti nekoga na aerodromu zbog bezbednosne provere koja u nekim zemljama traje i do 16 nedelja", rekla je.

Kada se na to doda oko dva meseca za raspisivanje oglasa, dolazi se do toga da je potrebno i do šest meseci da se neko zaposli na aerodromu. Lee insistira na tome da aerodromi nikako nisu mogli da predvide ovoliki rast tražnje pre šest meseci, kada su se suočavali sa novim zatvaranjima zbog omikrona.

Uvezeni problemi

Iako se često krivac za kašnjenja i probleme u funkcionisanju traži u našem dvorištu, ovog puta je problem prevashodno potekao iz inostranstva. "Kao i većina aerodroma i avio-kompanija u Evropi i Severnoj Americi, i Air Serbia i Aaerodrom 'Beograd' su pogođeni trenutnim otkazivanjima i kašnjenjima letova", rekao je Popović. "U slučaju Srbije, većina ovih problema prouzrokovano je u inostranstvu, što dovodi do određenih kašnjenja i otkazivanja i u Beogradu", dodao je.

Kompanija Belgrade Airport navela je za Bloomberg Adriju da aerodrom ima dovoljno osoblja da nesmetano obavlja aktivnosti i operacije ovog leta.

Air Serbia, najveća avio-kompanija na aerodromu u Beogradu, pritom se suočava sa drugačijom vrstom problema, kako Popović objašnjava. Naime, njihova flota je iskorišćena do maksimuma. To znači da ako jedan avion ostane na nekom aerodromu, kasniće niz drugih letova ove kompanije. Do produžetka boravka aviona na aerodromu može doći zbog manjka osoblja na tom aerodromu koje može tehnički da ga pregleda, kvara ili nedostatka ljudstva za organizaciju ukrcavanja u avion.

Do raskoraka između domaćeg tržišta i Evrope došlo je jer se neka tržišta brže oporavljaju od pandemije virusa kovid 19 od drugih. U odnosu na saobraćaj iz 2019. godine, aerodromi u regionu su se brže oporavili od mnogih u zapadnoj Evropi.

U Evropi je najveći rast saobraćaja u aprilu ove godine u poređenju sa 2019. godinom zabeležila Albanija, pokazuju podaci ACI Europe. Pored toga, uočljivo je da se istočna Evropa brže oporavila od uticaja pandemije od zapadne Evrope gde su restrikcije bile duže na snazi.

Na međugodišnjem nivou, ukupan broj putnika na aerodromima u svetu je u aprilu skočio za 341,2 odsto. Uprkos tome, potpuni oporavak i dalje nije na vidiku jer je broj putnika na aerodromima i dalje za 24,8 odsto bio manji od onog u aprilu 2019. godine.

Problem sa brojem zaposlenih u avijaciji se neće rešiti pre kraja leta

Potrebno je zaposliti veliki broj ljudi kako bi se stabilizovala situacija u avijaciji, ali će za to biti potrebno neko vreme.

"Očekuje se da će se finansije aerodroma stabilizovati tek oko 2023. godine", napomenula je Lee, ali je dodala da će se brojevi zaposlenih stabilizovati čim aerodromi prođu kroz procedure bezbednosnih provera potencijalnih radnika.

Bloomberg

 

Pored toga, mora se uzeti u obzir da opšti ekonomski faktori poput visoke stope zaposlenosti i potencijalne stagflacije utiču na predviđanja.

"Kriza koju smo imali poslednje dve godine nas je naučila da moramo biti vrlo pažljivi sa bilo kakvim prognozama. Nepoznato je da li će novi talas korone dovesti do novih restrikcija što će svakako smanjiti potražnju za letovima. Geopolitička situacija takođe može uticati na saobraćaj. Kašnjenja i otkazivanja možemo očekivati u istoj meri u julu i avgustu, kao najprometniji deo godine u avio-industriji. Situacija će verovatno početi da se stabilizuje krajem septembra i početkom oktobra", zaključio je Popović.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar