Srpska asocijacija menadžera danas je organizovala tradicionalni Forum menadžera na kom su predstavljeni novi trendovi u preoblikovanju industrije, nove mogućnosti u poslovanju koje idu u korak sa razvojem tehnologije i evolucijom ponašanja potrošača.
Predsednik SAM-a Mihailo Janković je rekao da je profit suština postojanja svake kompanije. Ali u poslednje vreme se dešavaju promene i nije dovoljno napraviti samo profit, već se mora voditi računa o planeti i ljudima. Zato su teme današnjeg skupa na kome su govorili istaknuti menadžeri bile obnovljivi izvori energije, e-mobility, investiranje, veštačka inteligencija, digitalizacija poslovanja i lanaca snabdevanaja.
SAM
"Menadžer budućnosti je neko ko je spreman sam sebe da menja i unapređuje. Kada pričamo o razvoju tehnologije i veštačkoj inteligenciji, ne smemo da zaboravimo da i tom veštačkom inteligencijom treba da upravlja ljudska inteligencija. Upravo iz tog razloga ne smemo da zanemarimo inteligenciju koja obuhvata i emocionalnu i socijalnu inteligenciju, jer je ona ta koja će praviti razliku", rekao je Janković.
Transformacija automobilske industrije
Razvoj automobilske industrije je u fazi najveće transformacije, kazala je Aleksandra Đurđević, potpredsednica Delta holdinga. Prema njenim rečima, proizvođače je stavila u paničnu situaciju odluka Evropska komisija da od 2030. prestaje proizvodnja vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.
SAM
"Ova tema je aktuelna i u našoj zemlji, postoje subvencije, ali infrastruktura je dosta slaba tačka. Moramo da budemo spremni za sve što se dešava, ne smemo biti inertni i kažemo 'da li će me udariti struja od električnih vozila?' kada su ona već na ulicama, ili da kažemo da su autonomni sistemi vozila nesigurni", rekla je Đurđević.
Ona primećuje da su klijenti postali zahtevni i da menjaju navike, ali su i proizvođači postali hiperproduktivni. Elektrifikacija pokazuje u kom smeru to sve ide. Kako je rekla, bilo je potrebno 20 godina da se proizvede prvi million električnih automobila, 18 meseci za drugi million i osam meseci za treći million.
"Danas proizvođači tvrde da mogu da proizvedu automobile koji ne mogu da se sudare. Autonomna vožnja automobila je postala sadašnjost. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima planiraju da do 2025. godine imaju 25 odsto autonomnih vozila", rekla je Đurđević.
Investiranje nisu samo nekretnine
Da biste imali ovakve automobile, morate da zaradite novac, nadovezao se Rade Rakočević, osnivač i direktor Senzal Capitala. On je menadžerima pokušao da predstavi investiranje kao nešto što je normalna stvar i potpuno uobičajeno već decenijama u razvijenim zapadnim privredama.
SAM
"Reč je o investiranju u neke druge vrste imovine, pored nekretnina koje se u Srbiji smatraju 'svetim gralom'. To je nešto što je kao sinonim za investiranje u Srbiji, ali ja želim da predstavim da postoji mnogo drugih alternativa koje su zakonski omogućene i dozvoljene ovde, poput investiranja u akcije na svetskim berzama, investiranje u obveznice, u investicione fondove, čak i u kriptovalute, što mnoge sablažnjava, ali to je sve deo jednog ukupnog ličnog bogatstva pojedinca koji odgovorno pristupa svojoj imovini", rekao je Rakočević. Istakao je da je pandemija promenila ovu oblast pozitivno, da su se u vrlo kratkom roku berze oporavile i neke akcije skočile po pet-šest puta za manje od godinu dana.
"S druge strane rat u Ukrajini je doveo do, između ostalih razloga, pojave visoke stope inflacije, koja je u stvari sve zabrinula. Ako ste 10 godina štedeli u banci, za godinu dana je sve to izbrisano, a nekretnine su skočile i one sada imaju korekciju. Da ste investirali u indeks S&P 500 koji prati 500 najvećih kompanija u Americi, imali biste prosečan godišnji prinos od deset odsto. Čak i da niste ni birali akcije, postoje akcije koje su skočile mnogo - govorim o Appleu, Microsoftu, Louis Vuittonu", naveo je Rakočević.
Naglasio je da 36 odsto Amerikanaca trguje na berzi, 85 odsto onih koji zarađuju više od 100.000 dolara godišnje i 76 odsto onih sa fakultetskom diplomom. U Engleskoj je taj procenat 33 odsto, u Indiji tri odsto, u Srbiji 0,1 odsto.
"U Srbiji je vrhunac investiranja i diverzifikacije ličnog bogatstva kada imate nekretninu u kojoj živite, još jednu na Vračaru, možda na Zlatiboru ili na moru. Ako imate poslovni prostor koji izdajete kladionici, vi ste na vrhuncu srpskog lanca investiranja", objasnio je Rakočević.
Segmentacija kupaca postaje realnost
Darko Lukić, izvršni potpredsednik Nelt grupe, rekao je da su pandemija i rat u Ukrajini pokazali da svetski lanci snabdevanja nisu otporni i kao takvi moraju da budu preispitani.
SAM
"Za otpornost lanca sanbdevanja je mnogo važnije koliko je on integrisan nego njegova geografska udaljenost. Lanci snabdevanja moraju da budu bolje integrisani, optimalni i agilni od plantaže do police. Stari način poslovanja gde svaka karika u lancu pokušava da optimizuje svoje operacije je prevaziđena. Integrisani lanac snabdevanja zahteva mnogo bolju koordinaciju i bolju komunikaciju između svih partnera. Kupci zahtevaju ponudu koja je prilagođena njihovim potrebama. Ako su naši kupci i njihove potrebe različite, zašto onda imamao isti katalog proizvoda, iste promocije? Segmentacija kupaca postaje realnost koju će lanac snabdevanja morati da podrži”, rekao je Lukić.
Lanac snabdevanja budućnosti je automatizovan i digitalizovan. Ove godine je Nelt lansirao automatsko izveštavanje, razvili su dva nova algoritma pomoću mašinskog učenja, uveli su robotiku i investiraju u automatizaciju.
Veštačka inteligencija - vruća tema
Aleksandar Bijelić, CEO MVP Workshopa, govoreći o novim poslovnim modelima, pažnju je posvetio veštačkoj inteligenciji i ChatGPT-ju.
"Veštačka intelegencija rešava dosta stvari za krajnjeg korisnika i dosta je rasprostranjena. Najčešća stvar koja se sada koristi na zapadu jeste da roboti pregledaju CV da bi radili pretkvalifikaciju kandidata za zaposlenje. Sada se radi na aplikacijama koje će da napišu CV da prođe tu selekciju", rekao je Bijelić.
SAM
ChatGPT se sve više koristi, ali su neke kompanije u Srbiji zabranile njegovo korišćenje zbog potencijalnog curenja podataka. ChatGPT daje širu sliku onoga što treba proveriti. On je ograničen kao model i nije u stanju da pruži pravu informaciju u potpunosti.
"Zadajte mu da napravi esej na neku temu i tražite mu reference. Na osnovu znanja koje ima, konstruiše i kreira URL kao veb-stranice koje ne postoje - zato je važno proveravati ga", rekao je Bijelić.
Prema njegovoj oceni, budućnost je da imamo ljudsko merilo inteligencije, da računar u širem smislu može da odgovori na naše pitanje koje mu postavljamo i da imamo superračunar koji treba da bude kreativan.
.webp){kind=icon}
