Šef Luke Dubrovnik želi da izgradi novi Porto Montenegro

Maj je mesec kada se baš i ne očekuju gužve u turističkim odredištima, osim u Dubrovniku, koji je već na početku maja preplavljen turistima. Slobodnog stola na Stradunu nema ni za lek, mnogi će za to mahom okriviti goste s kruzera usidrenih u Luci Dubrovnik. Ali nisu u pravu. Naime, još 2017. broj kruzera je ograničen programom Respect the City, objasnio nam je čelni čovek Luke Dubrovnik, predsednik uprave Željko Raguž.

Sa Ragužem smo razgovarali u luci u Hrvatskoj dok su kišom okupani turisti silazili sa usidrenog kruzera da obiđu dubrovačke znamenitosti.

Šta je program Respect the City i da li je on dobar za Dubrovnik?

Ukratko – znatno manja gužva u gradu, a veći broj turista na godišnjem nivou. Za Luku Dubrovnik to konkretno znači da se istovremeno mogu usidriti samo dva broda za krstarenje, što je značajno smanjilo broj gostiju koji se iskrcavaju i kreću prema Starom gradu. Ranije nije bilo ograničenja, bilo je pet kruzera istovremeno, što je stvaralo, najblaže rečeno, haos u gradu. Dakle, dva kruzera sa oko 5.000 gostiju, ali ne idu svi na odredište. Nekada mogu biti i tri kruzera, pa Dubrovčani protestuju – "rekli su da će biti samo dva, ali dva su usidrena". Ali to su manji brodovi, vodi se računa o broju putnika, da se ne pređe granica od 5.000 gostiju krstarenja. Sa ovakvim balansom zadovoljni su gosti sa kruzera i naši sugrađani, svako može da uživa u lepoti našeg grada. Uspeli smo da postignemo optimum, nema više nesnosne gužve i sada su svi srećniji i zadovoljniji.

Jeste li zbog te odluke na gubitku?

Ne gubimo, jer Dubrovnik je atraktivna destinacija. Na neki način, sada je sve drugačije uređeno. Dnevno može stići šest brodova za krstarenje, ali samo dva mogu biti usidrena. Oni su prilagodili polaske iz drugih luka, tako da ne stižu sve u isto vreme. Na primer, dva će stići u devet časova, a sledeća u 14 časova, kada gosti sa prvog kruzera već moraju da budu u luci za ukrcavanje. Dakle, radi se samo o boljoj organizaciji.

Na strani prihoda, možda malo gubimo jer ih je ranije moglo biti pet u isto vreme. Ali kada se podvuče crta, ostvarili bismo jednokratnu dobit, ali bi to dugoročno štetilo nama, i luci Dubrovnik i gradu kao destinaciji, tako da je ovo promišljena odluka. Ne možemo da stavimo dva litra u flašu od litra. Shvatili smo to na vreme, grad Dubrovnik je počeo da dobija prve kritike zbog gužve, a mi smo ipak grad pod zaštitom Uneska i briga za naš grad je na prvom mestu. Gužva je dobra, ali ne kao što smo nekada imali. Ova inicijativa počela je sa novom gradskom upravom, pod rukovodstvom gradonačelnika Mate Frankovića. Mi smo, kao i svi ostali akteri u turizmu, prihvatili tu inicijativu, pa smo ograničili broj i učinili najbolje za naš grad. I evo ga već šestu godinu zaredom.

Nekad su se kruzeri sidrili ispred Starog grada i zaklanjali pogled na Lokrum | Bloomberg

Nekada su kruzeri narušavali vizure grada, mogli su se sidriti ispred Lokruma. A danas?

Tako je, i to smo ograničili. Nema više vezanja ispred Lokruma, sada svi brodovi dolaze u našu luku. Eventualno možemo dati dopuštenje za neki manji brod, ali ni to ne može u samom srcu sezone.

Znači li to da se manje građana žali na goste s kruzera?

Postoje podeljena mišljenja u gradu Dubrovniku. Neko je apsolutno za njih, a neko je protiv njih. Oni koji su za govore da su ipak oni potrošači koji prosečno ostave između 80 do 100 evra po gostu, što nije malo u tih pet-šest sati koliko ostanu na području Dubrovnika. Tu su većinom ipak suveniri, razglednice, pokoji sladoled. Postoje i oni koji su protiv takvih gostiju, kažu da stvaraju gužvu u gradu. Većinom su to vlasnici apartmana, koji kažu da njihovi gosti ne mogu uživati jer je prevelika gužva.

S druge strane, cilj kruzerskih gostiju je da u sedam dana vidi sedam različitih destinacija. Prema nekim istraživanjima, taj gost neće iduće godine ponovno otići na kruzer, već na destinaciju koja mu se na prvu svidela. Imamo informaciju da je 18 odsto kruzerskih gostiju, koji su 2018. godine došli u Dubrovnik, došlo i 2019. i ostali su više od tri dana. Hteli su bolje upoznati grad u kojem su proveli svega pet-šest sati. Dubrovnik je osvojio njihova srca i vratili su se. Konkretnije, ako smo imali oko milion gostiju s kruzera, to je 180 hiljada gostiju koji su se vratili. Možda su došli baš u apartman nekoga ko ne misli pozitivno o kruzerskom turizmu.

Zato je bilo mirno u 2020. godini – nije bilo kruzera, sve je stalo.

Istina, ali ono što je bilo za nas dobro je činjenica da smo kao zemlja super postupili, puno smo vremena bili u zelenom. Tu su nas prepoznale megajahte i u tom trenutku su zapravo megajahte izvukle sezonu – tako da smo mi na kraju godinu završili na pozitivnoj nuli, a u 2021. na negativnoj nuli. Tako da smo, na neki način, neokrznuto prošli kroz sav taj period.

Mnogi su tada govorili da Luka Dubrovnik može staviti ključ u bravu s obzirom na to da neće biti kruzera. No, osim tog morskog dela, imamo još i parking službu od koje isto imamo značajnije prihode. I skladišne prostore, tako da je širok dijapazon usluga koje nudi Luka Dubrovnik. I preživeli smo.

Ko je dolazio u Dubrovnik 2020. godini?

Većinom Rusi, Roman Abramovič nam je česti gost, dolazio je svake godine. Dolazi nam veliki broj megajahti, ali mi nemamo informaciju ko je vlasnik. Naši radnici razgovaraju sa samom posadom, tu je taj zakon diskrecije koja je garantovana, evo i ja kao predsednik uprave Luke Dubrovnik ne znam ko je na kojoj jahti, niti je to moj posao. Najvažnije nam je da se te obaveze plaćaju. Često medijske kuće otkriju ko je bio na njima. (Smeh.) Ali sigurno se radi o velikim igračima s obzirom na procenjenu vrednost samih tih jahti.

Ne možemo reći ko su gosti na megajahtama, ali njihova vrednost je impresivna | Luka Dubrovnik

Bila je tada jedna zanimljiva jahta, vlasnici su takođe bili Rusi, vrednosti oko 250 miliona evra. A onda možemo samo zamisliti koliko vrede ove veće, na kojima borave omanski sultan i slični. Reč je o astronomskim iznosima. Drago nam je da su vlasnici takvih jahti prepoznali Luku Dubrovnik kao svoje utočiste, a na kraju i Dubrovnik kao grad u kojem se ugodno osećaju.

Nakon kovida, krenuo je rat u Ukrajini. Koliko se to odrazilo na vaše poslovanje?

Da, nažalost, počeo je rat u Ukrajini. Ali dotad su nam se kruzeri vratili, iako je prošle godine bilo još restrikcija oko samog broja putnika na kruzerima zbog fizičke udaljenosti. Na primer, brod od 5.000 putnika ih je mogao primiti svega 2.500. Ove godine toga više nema, tako da će nam se povećati broj samih putnika.

Megajahti u prošloj godini gotovo da nije bilo, one većinom dolaze s ruskog tržišta. Sad je jasno da su i jahtama koje su dolazile na primer pod britanskim zastavama ili raznih ostrva vlasnici bili Rusi jer ih prošle godine nije bilo. Imamo neke informacije da će se deo jahti ipak vratiti ove godine, ali naravno, nemamo informacije ko će na njima biti.

Može li Luka prihvatiti sve zainteresovane?

Mi smo sadašnje kapacitete maksimalno iskoristili. Ono što će biti šlag na torti je izgradnja terminala za brodove na kružnim putovanjima u Luci Dubrovnik. To bi omogućilo da Dubrovnik postane "home port".

Uz Pelješki most i Aerodrom Dubrovnik, terminal spada u top tri projekta od velike važnosti za naš grad. Mi smo, kao luka, sve napravili. Dobili smo smernice od Ministarstva, dakle treba izmeniti Urbanistički plan uređenja Gruškog akvatorija, to je u toku. Kako stvari stoje, to će biti na Gradskom veću do kraja godine, nadamo se pozitivnim vestima.

Ceo tekst možete pročitati na LINKU.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar