.webp){kind=icon}
Evropski napori da se ubrza razvoj vetroelektrana na moru kao doprinos smanjenju zavisnosti od ruskog prirodnog gasa i smanjenju emisije gasova staklene bašte ne idu po planu, odnosno investitori se bore da projekte dovedu do kraja.
Prema rečima Rasmusa Errboea, izvršnog direktora danske kompanije Ørsted, najvećeg evropskog proizvođača vetroelektrana na moru, potrebne su značajne promene u načinu na koji vlade pristupaju takvim novim projektima, kao i podsticaji za proizvodnju zelenog vodonika, ako žele da se ostvare klimatski planovi i energetska sigurnost.
Nemačka, Belgija, Holandija i Danska su pre skoro godinu dana izrazile nameru da ubrzaju izgradnju vetroparkova na moru kako bi do 2030. godine dostigli kapacitet od 65 gigavata, što je pet puta više od sadašnje instalirane snage. Velika Britanija planira dodatnih 50 gigavata kapaciteta na svojoj obali.
Opširnije
Kineski kapital ulazi u srpske OIE i najveću vetroelektranu u zemlji
Kompanija CWP Europe i kineska kompanija PowerChina gradiće zajednički vetropark "Vetrozelena" na teritoriji Pančeva jačine 300 megavata.
21.04.2023
Kostić gradi četvrti vetropark, još 50 zahteva na čekanju
Prošlo je 12 godina od otvaranja prvog vetroparka koji je postavljen u okolini Tutina na Pešterskoj visoravni -"Devreč".
24.03.2023
IEA očekuje veći udeo OIE dok svet rekordno troši ugalj
IEA predviđa da će udeo obnovljivih izvora energije u globalnoj proizvodnji električne energije porasti sa 29 odsto u 2022. na 35 odsto u 2025. godini.
27.02.2023
Kamatne stope krive za usporavanje ESG-a na tržištima kapitala
Na tržištima kapitala Adria regiona nemamo dobrih primera ESG tranzicije, ocenio je glavni analitičar BBA Andrej Knez.
23.01.2023
Investitori u OIE u Adria regionu očekuju više prinose nego na Zapadu
Interesovanje za ulaganje u obnovljive izvore energije u Adria regionu dolazi mahom od stranih investitora.
20.01.2023
"Zabrinut sam što se ne krećemo dovoljno brzo. Nećemo postići željene ciljeve do 2030. godine", rekao je Errboe.
Analitičari pretpostavljaju, na osnovu sadašnjeg tempa ulaganja, da bi ovih pet zemalja do kraja decenije moglo da dostigne maksimalnih 88 gigavata, što je tri četvrtine ciljnog kapaciteta.
Uprkos političkim najavama, investicije su zapravo usporene. Dakle, prošle godine nije bilo novih investicionih odluka u vetroparkove na moru, tvrdi Evropsko udruženje za promociju energije vetra WindEurope.
Ove godine ima pomaka, ali ima još dosta projekata sa neizvesnim ishodom.
Takav je slučaj sa vetroparkom "Hornsea 3" na britanskoj istočnoj obali. Ørsted upozorava da bi projekat vredan 10 milijardi dolara mogao da se zaustavi jer su troškovi porasli iznad nivoa isplativosti u poređenju sa cenom ugovorenom za prodaju električne energije u dogovoru koji podržava britanska vlada
Ørsted takođe pokušava da donese konačnu investicionu odluku za vetroparkove "Baltica 2 i 3" u Poljskoj kapaciteta 2,5 gigavata, koji se pripremaju u saradnji sa poljskom kompanijom PGE.
"Radimo dan i noć da ovaj projekat postane stvarnost", kaže Errboe.
On dodaje da bi u budućnosti želeo da vidi opciju kojom je moguće izaći iz ugovora o kupovini električne energije u koje su uključene vlade u korist ugovora o otkupu električne energije koji bi bili potpisani sa privatnim kompanijama, jer to može pomoći razvoju investicija.
